Voja Antonić: S ove strane onostranog

      Poslednja decenija prošlog veka bila je za Srbiju krcata dramatičnim događajima. Raspad Jugoslavije, građanski rat, hiperinflacija, veliko osiromašenje stanovništva i na kraju bombardovanje - sve su to nesreće za narod, ali i veliki izazov za proroke i vidovnjake. Možda smo zato u toj deceniji dobili više proroka nego što smo ih ikada imali.
       Skoro svako predstavljanje proroka u štampi oslanja se na stereotip koji se ne menja. Tekst redovno započinje hvalospevima kako je on pogodio ovo ili ono, kako mu tada niko nije verovao, ali on je rekao "čekajte samo i gledajte, pa ćete sami videti". Kasnije su se, naravno, uverili da je bio u pravu, jer se dogodilo upravo onako kako je on predvideo. Možda bi pažljiv čitalac primetio da za to proročanstvo niko nije čuo pre njegovog ispunjenja, ali malo ko razmišlja na taj način.
       Drugi deo teksta najčešće sadrži prorokovu teoriju o tome kako su njegove moći nastale i kako one funkcionišu. Ovde se neki od njih oslanjaju na pseudonaučna tumačenja, potkrepljujući ih neproverljivim podacima o svetskim parapsihološkim institucijama koje su im, uzgred, dodelile razna zvanja i zvučne titule. Drugi pominju svoja (opet neproverljiva) iskustva iz kontakta sa "onostranim" (ili bar sa vanzemaljcima) a neki pričaju o tome kako su bili na granici između života i smrti, s nezaobilaznom svetlošću na kraju tunela. Treći se radije opredeljuju za religiozna tumačenja - sreli su se sa anđelima ili sa Isusom, neki čak i sa samim Bogom, pri čemu su na poklon dobili proročke moći.
       Tekst se obično završava insistiranjem novinara da nam prorok pokloni neko svoje predviđanje za nastupajući period. U najvećem broju slučajeva on se nećka, govori da on sve to vidi manje-više jasno, ali da nema pravo da o tome tek tako govori. Na kraju nam vidovnjak ipak daje po neku prognozu, uglavnom političkog karaktera, izrečenu sigurnim jezikom čoveka koji zna šta govori i koji ne sumnja da će se tako i dogoditi. Upravo je ovaj deo za nas zanimljiv, jer je, posle nekoliko godina, period na koji se proročanstva odnose postao prošlost i mi sada lako možemo da podvučemo crtu i da vidimo koliko je koji prorok bio uspešan.
      
       OPTIMIZAM PRE SVEGA: Početkom protekle decenije, kada je zlo tek počelo da se kuva, svi proroci davali su optimistička predviđanja po kojima bi sukobi trebalo brzo da se završe, a uz to bi i krivce (koji, dakako, nisu u Srbiji) ubrzo trebalo da stigne božija kazna, pa ćemo tako za godinu-dve postati zona blagostanja i neviđenog bogatstva.
       U junu 1991. godine mogli smo u "Trećem oku" da pročitamo predviđanje proročice LJubice Janićijević, u kome je rekla da "za Jugoslaviju ne vidi ništa pogubno".
       Astrolog Tea je u istom broju časopisa rekla sledeće: "U Jugoslaviji neće biti građanskog rata. Biće, dakako, sukoba, ali bez vojske i bez većih žrtava. Ekonomska kriza je tek počela i biće sve izraženija. Postaće nam bolje tek 1997. godine."
       Spasoje Vlajić, tvorac pseudonaučne "svetlosne formule", iste te 1991. godine je u "Trećem oku" demonstrirao moći svoje teorije pomoću koje je, kako kaže, "moguće predvideti šta će se desiti bilo gde na Zemljinoj kugli". Vlajić je u ovom "naučnom proročanstvu" pretvarao reči u boje i iz njih prorekao sledeće: "...Doći će do izvesnog zbližavanja na relaciji Bulatović - Kučan - Milošević, i laganog kretanja ka konfederalnom uređenju Jugoslavije. Kod Hrvata se može očekivati zaokret ka - federalnom i jugoslovenstvu?! Zvuči neverovatno, ali tako govore proračuni.
       Pitanje Knina danas je jasno jedino u proračunima 'svetlosne formule'. U tom području vladaju ljudi sa plavim i zelenim tonovima. Knin zbog toga ne može biti osvojen, a vrhovništvo Hrvatske će to kad-tad shvatiti i izlaz potražiti u dijalogu. Tada može doći do rešenja i smirivanja situacije."
       LJudmila Tokarjeva i Aleksandar Lelekov, ruski iscelitelji i ekstrasensi, dali su opširnu najavu događaja koji nas čekaju. Već u prvoj polovini 1992. godine građanski rat će se završiti, ali ćemo za "nagli ekonomski napredak" morati da budemo strpljivi i da sačekamo 1993. Najavili su i "sitnije zemljotrese i poplave u pojedinim regionima Jugoslavije", ali su se odmah ogradili rekavši "ne bismo želeli da preciziramo tačne lokacije, iako znamo gde će se dogoditi, jer je narod u Jugoslaviji ionako depresivan zbog rata. Zbog toga nam nije data dozvola od Višeg Razuma da to saopštimo."
       To je lep primer proročanstva koje ne može da se ne ispuni, pa će isti model kasnije pratiti mnogi naši proroci. "Viši Razum" ih je, nesumnjivo, obmanuo za kraj rata i ekonomski napredak, ali ih je za utehu snabdeo tačnim informacijama da će se Jugoslavija raspasti i da će Slobodan Milošević ostati predsednik Srbije i u 1992. godini (što, ruku na srce, i nije bilo teško pogoditi).
       Ova dva ruska vidovnjaka vešto su u svoje proročanstvo ugradila i efikasnu samoreklamu, rekavši da će se krajem 1992. godine u Srbiji pojaviti veliki duhovni učitelj. "Biće to osoba ženskog pola, oko koje će se narod okupljati kao oko nekog sveca. Tu osobu za sada ne želimo da identifikujemo javno, jer još nije došlo vreme za to. Ona će se pojaviti na našem kursu za ekstrasense iduće godine. Mnoge senzibilne osobe će već tada shvatiti ko je ona."
       Tako, ako želite da "iz prve ruke" upoznate ženu koja će postati veliki duhovni učitelj (ili, ako ste ženskog pola, da dobijete čak i priliku da sami to postanete), treba samo da se upišete na njihov kurs za ekstrasense. Možda bi u nekoj pravnoj državi ovakva prevara mogla da se podvede i pod krivično delo, ali kod nas je ona prošla neprimećeno jer je tada bilo mnogo važnijih problema.
      
       BOMBARDOVANJE TELEVIZIJE NAJAVLJENO SEDAM GODINA UNAPRED: Astronumerolog Zorica Cvetković je uoči nove 1992. godine imala realniju viziju, jer je shvatila da ulazimo u period u kome će se ostvariti samo pesimističke prognoze. Za 1992. godinu predvidela je "mnoge trzavice i sudbinske preokrete", pa je tačno najavila i ekonomsku krizu 1993. godine, kad će nam "za život biti potrebni džakovi para". Ipak, nije pokazala dovoljno pesimizma da bi do kraja bila dobar prorok. Za nju će sve muke prestati u novembru 1994. Evo šta će se, po Zorici, događati tokom tri godine najavljene agonije: "Hrvatska će ići na sve ili ništa. Poslala je ustaše po avione u Nemačku i, ako ne budemo budni i spremni, pokušaće da bombarduje Beograd. Na meti će im, pored strateških tačaka, biti i takvi objekti kao što su Centar Sava, TV Beograd i slični."
       TV Beograd? Šteta je što je pomenula Hrvatsku i što je postavila vremenski okvir od tri godine, jer bi inače to proročanstvo danas moglo da je svrsta u prvi red proroka!
       I poznati bioenergetičar DŽuna Davitašvili okušala je sreću kao prorok, kada je početkom devedesetih godina u svojoj knjizi "Koliko života je u meni" najavila da će "pre kraja ovog stoleća Rusija postati najjača zemlja na svetu".
       U broju od 22. novembra 1992, "Politika" je prenela proročanstvo u kojem je profesionalni astrolog i prorok Soka Lazić, zvana "srpski Nostradamus", najavila: "Republika Srpska Krajina ugasiće se kao samostalna država, odnosno utopiće se u savezu srpskih država, čiji će glavni grad biti u - Ohridu! Ta velika država biće monarhija, a monarh će biti iz loze Nemanjića po majčinoj liniji. U budućnosti svet će ovaj rat proglasiti svetskim, a Hrvati će biti pravoslavne vere i slaviće, kao i Srbi, krsnu slavu."
       Tada je Milja Vujanović, poznati astrolog, svake srede na državnoj televiziji uspešno sprovodila misiju propagande prema Zapadu. Da se stanovnicima Amerike dogodilo samo pola onoga što im je ona prorekla, bio bi to najveći genocid u istoriji sveta. Pored toga, slušali smo i Miljinu teoriju o tome da su kompjuteri delo satane koje treba izbaciti iz Srbije (što se verovatno ne odnosi na kompjuter na kome je ona zarađivala pravivši svoje horoskope), da su Srbi narod najstariji a Amerikanci u rukama đavola. Promenom zvanične politike iz ratno-huškačke u mirotvoračku, emisija je isto tako naglo skinuta sa ekrana kao što se i pojavila.
       U knjizi "Deda Miloje, prorok iz Pomoravlja - Biće tumbanje po celom svetu", navedeno je niz proročanstava ovog šumadijskog seljaka, koja su se do poslednje reči ispunila. Ovo se, doduše, odnosi na predviđanja događaja koji su u trenutku objavljivanja knjige (1993) već bili prošlost, pa tako moramo da verujemo autoru knjige Pavlu Matiću na reč, ali je za utehu navedeno i nekoliko prognoza za budućnost: "Klinton će da izumre 19. maja 1996. godine. Tolika mu sveća... Ovo što se buška dole je samo varka. Prvo će da naciljaju Vojvodinu".
       Ipak, kao što je dr Dragan Popadić primetio ("Republika" broj 233), prava svrha deda Miloja i nije da prorekne budućnost već da legitimiše sadašnjost, da svojim proročkim autoritetom osnaži Miloševićevu harizmu. Evo kako nam deda Miloje nedvosmisleno sugeriše šta nam valja činiti: "Nemoj da narod pogrešno s'vati al' jedini koj' vredi od ovi što su na vlas' i od ovi što 'oće da otmu vlas' je Milošević. On je jedini u stanju da se nosi sa đavola. On nikako ne sme da padne. Ako ga smene, sa Srbiju je gotovo!"
       I vidovita Vava bila je ubeđeni levičar. "Više se neće huškati narod na narod, opozicija ne pokazuje mogućnosti da ljude vodi. Doći će do skidanja sankcija, a rat je završen. U poziciji će doći do promena, ali ne na vrhu. Dogodiće se kadrovske smene, a narod će to iz sveg srca pozdraviti. Avramovićev program opstaje, a levica svuda maršira. Za tri godine moguće je ekonomsko povezivanje bivših jugoslovenskih republika."
       Bilo je to njeno proročanstvo iz 1994. godine, dok je Novi Dinar hrabro koračao i gasio požar hiperinflacije. I u narednim godinama, "Politika" je podizala poljuljani moral stanovništva optimističkim prognozama, kao kada je u broju od 4. septembra 1995. prenela Vavine reči "Srbija će se za samo dve godine ekonomski oporaviti".
      
       DRUGI SNEG: Tokom 1993. godine ništa novo nije imao da kaže ni proslavljeni Lav Geršman: "U naredne tri godine to što ostane od Jugoslavije i što bude nosilo njeno ime, biće među najbogatijim državama Evrope."
       Ipak, ime Lava Geršmana danas se s poštovanjem izgovara u vidovnjačkim krugovima. Čime ih je on toliko zadužio?
       Još u oktobru 1998. godine, objavljeno je da komandant vojnih snaga NATO-a ima ovlašćenje da naredi vazdušne napade, a u decembru (tri meseca pre početka vazdušne agresije) Lav Geršman je pokazao da je to ozbiljno shvatio, jer je tokom jednog intervjua "Nedeljnom Telegrafu" izrekao rečenicu u kojoj je najavio da će početkom proleća bombe padati po Beogradu. Nešto kasnije, kad se na vidiku pojavila varljiva mogućnost političkog rešenja ove krize, pokušao je da ublaži i izmeni izjavu. Bilo je to u februaru 1999. godine, samo mesec dana pred početak bombardovanja:
       "Rekao sam početak marta - kraj maja... I stoji krv. Da li su u pitanju bombe ili policija puca na demonstrante, ne znam."
       Šteta je što je korigovao prvu tvrdnju, čime se udaljio od prilično uspešne najave koja glasi "početkom proleća", jer je bombardovanje počelo 24. marta pa bi greška iznosila samo tri dana! Kad su prve bombe počele da padaju, štampa je zaboravila na poslednje proročanstvo a prethodno je malo doterala, pa je svaku sledeću storiju o Lavu Geršmanu započinjala podatkom da je on pogodio ovaj datum "u dan".
       Posle nekog vremena, kad je najčešće postavljano pitanje bilo kada će rat prestati, veliki broj domaćih vidovnjaka požurio je da se posluži drugim delom Geršmanovog "proročanstva" (koje se odnosilo na kraj bombardovanja) i da ga proglasi za svoje. Tako je poplava raznih najava o kraju rata ličila na konsenzus: bombardovanje će prestati tačno 21. maja! Greška je iznosila cele tri nedelje.
       Svejedno, po završetku vazdušnih napada (poslednje bombe pale su 11. juna) prvi članak u novinama o Lavu Geršmanu započeo je rečima: "Ovako Lav Geršman, čuveni ruski beli mag, koji je pogodio datume početka i kraja rata..."
       Izgleda da samom Geršmanu nije bilo dovoljno da se priča kako je pogodio samo tačne dane početka i kraja bombardovanja. Na svom sajtu (http://www.lavgersman.co.yu), on je još više uvećao preciznost svog pogotka: "Lav Geršman je magistar bele magije, i jedini parapsiholog koji je u dan (neki njemu bliski ljudi, kažu da je to bilo i u sat!) pogodio početak i kraj prošlogodišnjeg rata!"
       Geršman je, zapravo, tokom rata dopunio svoju izjavu o datumu prestanka bombardovanja: biće to kad padne drugi sneg! Ponovo promašaj. Naravno da je danas već zaboravljeno ne samo to nego i deo proročanstva u kome se kaže da će "kad se sve ovo završi u Jugoslaviji, neminovno početi treći svetski rat". Oblikujući svoje izjave u maniru veštog proroka, on nije precizirao šta znači odrednica "sve ovo", ali treba imati u vidu da je izjava data tokom bombardovanja.
       Međutim, ideja o famoznom "drugom snegu" koji donosi olakšanje ipak nije davala mira proročkom duhu ovog čoveka. Nije se ostvarila za sneg na proleće 1999. godine, ali ništa zato - politička kriza posle rata bila je još dramatičnija, pa mu je to dalo nadu da će se proročanstvo možda ostvariti sledeće zime: "Šta da vam kažem, čekajte drugi sneg. To sam rekao ove godine u martu, tvrdim i sada da će se najveće nevolje vašeg naroda tada okončati. Podsećam, to će biti kada se prvi sneg otopi, a na vlažnu zemlju padne novi sneg."
       Opet promašaj, ali ne treba očajavati - biće još zima i snegova, možda će neki biti i svedok nečega dobrog. Hoće li se tada neko setiti izjave ovog ambicioznog čoveka i proglasiti je za "nepogrešivo ispunjeno proročanstvo"?
      
       BOMBE I IZBORI: Bez obzira na sve ove promašaje, "Nedeljni Telegraf" je na svaki način želeo da iskoristi poverenje stečeno Geršmanovim proslavljenim pogotkom. U jesen 1999, pod naslovom "Na proleće bombardovanje samo Beograda", posle hvalospeva koji zauzima pola teksta, objavljena je užasna vizija anonimnog beogradskog proroka: "Bombardovanje će trajati kratko, nekoliko dana, i gađaće samo Beograd, žestoko, krajnje žestoko. Neće birati ciljeve. Biće strašno! Verujte, i sam se plašim onoga što vidim, konsultovao sam i kolege i, kao retko kada do sada, predviđanja nam se poklapaju."
       U februaru 2000. godine, ponovo se javio Lav Geršman, ovoga puta preko "Glasa javnosti", da bi i lično najavio novo bombardovanje Beograda. Upitan kada će doći do toga, Lav odgovara: "Isto kao i sa Kosovom. Prvo bi bio neki Rambuje, verbalne pretnje, a ako se Srbi ne uplaše, došlo bi do bombardovanja, ali tek kada otopli i zemlja bude suva!"
       U istom intervjuu, Lav je upitan i o eventualnim promenama u vrhu vlasti. Najzanimljivije pitanje bilo je hoće li biti izbora tokom 2000. godine: "Biće. Ali, današnja opozicija neće pobediti! Pobedili bi samo ako bi se svi ujedinili, a to se neće desiti. Vrlo je moguće da će na izborima pobediti neki vojnik, oficir koji će pobediti i očistiti zemlju od kriminala i dovesti sve stvari u najbolji red, pa onda opet raspisati izbore."
       Nije Lav jedini prognozirao ostanak Miloševića na vlasti posle izbora. Svi proroci, bez izuzetka, bili su složni u proceni da opozicija tu nema šta da traži. Još u novembru 1999. godine, vidovita Branka, takođe u "Glasu javnosti", dala je svoju prognozu: "Miloševiću niko neće moći da naudi. Vladaće dok Bog tako bude hteo. Ništa mu neće moći ni atentatori, a na izborima će opet ubedljivo pobediti."
       "Vikend magazin" od 5. avgusta 2000. objavljuje intervju sa vidovnjakom LJubišom Trgovčevićem, u kome on kaže da mu se "javlja" da će na predsedničkim izborima pobediti Slobodan Milošević. Ipak, Vidovita Nela nije se složila s njima: "Drašković će biti na prestolu zajedno sa naslednikom loze Nemanjića. Mada, jedno vreme će i naslednici Karađorđevića probati da dođu, ali neće vladati. Biće puno muke i problema, zato sad ne vidim dobro ko je taj čovek Nemanjić."
       U međuvremenu je i Soka Lazić, koju smo pomenuli kao "srpskog Nostradamusa", na Internetu objavila svoja predviđanja za nastupajući period. U opširnom tekstu objavljenom 1998. godine, ona za 1999. ne "vidi" bombe, ali zato najavljuje kontakt sa inteligentnom vanzemaljskom civilizacijom i najezdu kišnih glista, kao i upotrebu nuklearnog oružja (tek tako!). Kasnije se predomislila i već za kraj 1998. najavila početak balkanskih ratova, napad Albanije i Hrvatske na Jugoslaviju, Turske na Grčku, Mađarske i Bosne na Hrvatsku. Potom će se uključiti Italija, Bugarska, Nemačka, Francuska, Španija, Rusija, Velika Britanija...
      
       SLOBA JE CAR: Kad je 24. septembar 2000. određen kao datum izbora, NS nedeljnik je objavio intervju sa poznatim novosadskim astrologom, numerologom i belim magom Simom Spremom. Evo nekoliko zanimljivih delova iz objavljenog teksta:
       "Prema 'zvezdanim' proračunima Sime Spreme, Slobodan Milošević ima najviše šanse, a da neko drugi pobedi - nema teorije!
       Po njegovim rečima, Miloševićev najozbiljniji protivkandidat je kandidat Demokratske opozicije Srbije dr Vojislav Koštunica. Kako kaže, Koštunica je "previše pošten" i "nedostaje mu malo bezobrazluka da se snađe u ovako mutnim vremenima". NJegova vremena tek dolaze. Prema numerologiji, kaže Simo Spremo, Koštuničin broj je devet, a 'devetke su duhovnjaci' i njihovo vreme počinje sredinom 2001. godine. Tada su, prema njegovim saznanjima, sve šanse da u Srbiji krene nabolje. To se, kako primećujemo, savršeno poklapa sa republičkim izborima u Srbiji. Do tada će u Srbiji ostati mrak.
       Do dugoočekivanih promena, pomoću kojih će Srbiji svanuti, doći će na miran način sledeće godine. Međutim, njega mnogo više zabrinjava period nakon izbora, krajem septembra ove godine, kada su konstelacije planeta vrlo loše i kada ima astroloških indicija da dođe do sukoba, možda čak i krvoprolića.
       Spremo veruje da i sadašnji državni vrh koristi usluge astrologa, te da datum izbora, 24. septembar 2000. godine, uopšte nije slučajno odabran. Između ostalog, naruku režimu ide i to što je taj datum u potpunoj opoziciji sa datumom Koštuničinog rođenja, 24. martom."
       Možda je tadašnji državni vrh zaista koristio usluge astrologa (što bi mogao da bude jedan od uzroka njegovog pada), ali u ovom proročanstvu ima i zanimljivijih delova za analizu. Vidimo, recimo, da je prorok lepo podesio svoje proročanstvo za sredinu 2001. godine, kad je trebalo da se održe redovni republički izbori, a uz to je i konstelacije planeta krajem septembra proglasio za loše, kako bi "prorekao" krvoproliće posle izbora (do koga, srećom, i pored predviđanja nekih analitičara, nije došlo).
       Nije Spremo kriv što nije pogodio. Jer, kako je mogao znati da će kandidat DOS-a odneti pobedu, da će se mehanizam vlasti Slobodana Miloševića raspasti kao kula od karata i da će se održati prevremeni izbori za republičke poslanike?
      
       PRED NOVIM MILENIJUMOM: Praznični broj "Politike", na samom ulasku u novi milenijum, doneo je opširan tekst o proročkim predviđanjima za budućnost.
       Članak počinje tvrdnjom diplomiranog (?) astrologa Zlatka Zlatkovića o tome da je era Vodolije počela 1993. godine - što je, bar s astronomskog gledišta, netačno. Po njemu, ta era doneće napredak u tehnologiji, aeronautici, nautici, medicini i tehnici. Ovo i nije baš smelo "proročanstvo", osim ako ga protumačimo kao tvrdnju da u ostalim granama neće biti napretka. Sledi (opet netačna) tvrdnja da je Nostradamus u svojim katrenama najavio da će u prvih 10-15 godina trećeg milenijuma doći do velikog svetskog "razrešenja".
       Zlatković dalje citira čuvene Tarabiće, ponovo netačno. Ovaj astrolog tvrdi da oni "govore o velikim promenama u prvim godinama novog milenijuma i najavljuju sukob velikih sila". Miloš i Mitar Tarabić, inače, ne samo da nigde nisu pomenuli novi milenijum, nego nisu najavili ni Drugi, a još manje treći svetski rat. Naprotiv, u knjizi objavljenoj 1940. godine, dr Radovan Kazimirović (koji je 1915. lično razgovarao sa protom Zaharićem) kaže: "Mitar Tarabić je govorio da se posle evropskog rata neće više ratovati, imajući u vidu poznate organizovane ratove jednih država protiv drugih; ali je rekao da će nastati: bune i revolucije i da će tada izginuti više ljudi nego u velikom svetskom ratu." ("Evropski rat" se, budući da do trenutka objavljivanja knjige nije bilo drugih, odnosio na Prvi svetski). Ove "bune i revolucije" treba ipak tumačiti kao Kazimirovićeva očekivanja o produženju sovjetske Oktobarske revolucije i prerastanju u globalni svetski proces, jer u celoj knjizi veoma jasno se naziru njegove ideje jugoslovenstva i vlasti proletera.
       Vava, kao i obično, ima pregršt dobrih najava za Srbiju i loših za Engleze, Francuze, Nemce, Italijane i Amerikance. Osim toga, u 21. veku, "pored Popokatepetla, proradiće još jedan vulkan" (mada nema razloga da ne očekujemo da će ih proraditi i više - zašto bi 21. vek bio izuzetak u odnosu na sve prethodne?)
       U Americi, kaže Vava, biće kataklizmi, ali bez enormnog broja žrtava (ovakva nedefinisana "proročanstva" su najzahvalnija jer se uvek ispune). Isto se odnosi i na proročanstvo "Sprečiće se na vreme nešto što preti na jednoj granici". Pa za sto godina nešto bi moralo i da se spreči, pa i ako ne bude tako - nije se dogodilo jer se sprečilo, kao što je Vava lepo rekla!
       Ima Vava još predviđanja za 21. vek. "Otkriće se lek protiv jedne bolesti". To ne bi trebalo da bude neobično, ali Vava odmah dodaje "Uverena sam da je sida". Nagađa ili proriče? Teško je reći, ali ona nedvosmisleno (i smelo) tvrdi da će "košava i dalje duvati".
       Sa sigurne distance od 100 godina, Vava proriče da će u 22. veku "letelice kvalitetno osvajati kosmos" (ne znamo da li to znači da će ga u 21. veku osvajati nekvalitetno.) "Na jednu planetu sleteće letelica sa ljudskom posadom i konstatovati da je život tamo moguć." (U 22. veku, pa samo na jednu planetu?).
       I još dodaje: "Nisam sigurna da postoje nekakve civilizacije na drugim planetama, ali nikad se ne zna." To bi mogao da bude kandidat za najhrabrije i najpreciznije proročanstvo.
      
       ZAŠTO TO RADE: U celom svetu je vidovnjaštvo, proricanje sudbine i skidanje čini unosan posao. Tržište je veliko, uz malo truda ostvaruju se velike zarade a troškovi ovakvog poslovanja su minimalni: nešto reklame u štampi i plaćene emisije na televiziji koje su režirane tako da se stekne utisak da teku "spontano". Klijenti ne pitaju za cenu kad treba skinuti crnu magiju, proreći sudbinu, tumačiti horoskop i ko zna šta sve još. Neki vidovnjaci će, doduše, reći da rade besplatno, ali nećete valjda otići i ne ostaviti ništa za njihov trud?
       Pa i pored sigurnog i unosnog posla, proroci ipak izlaze u javnost sa rizičnim najavama od kojih se mnoge neće ispuniti. Zašto to rade?
       Konkurencija u njihovom poslu je velika, pa savremeni vidovnjaci moraju da se dovijaju na razne načine ne bi li "isplivali na površinu" i osvojili poverenje publike. Jedan od dobrih načina za ovo je davanje prognoza u štampi o nastupajućem periodu. Ovakvi nastupi su besplatni, štampa ih rado prihvata a publika ih prati i komentariše. Jedini problem je što treba biti vešt i imati sreće pa pogoditi šta će se zaista dogoditi.
       Oni, dakle rizikuju jer se, kao pasionirani kockari, nadaju glavnom zgoditku. Promašaji im ne donose štetu, jer ih niko i ne pamti; uostalom, štampa je takav medij da će malo ko čitati novine stare po nekoliko meseci ili godina. Ali kad u moru pokušaja postignu jedan pogodak, ulaze u legendu i o njima se dugo priča.
       Želite li da postanete prorok? To je ipak lakše nego što na prvi pogled izgleda. Ne očajavajte što nemate "vizije" kojima se poznati proroci razmeću; u poverenju, nemaju ih ni oni. Sve je stvar imidža i marketinga, a za to treba imati talenta za komunikaciju sa publikom i malo šarmantne razmetljivosti, i uspeh će doći sam od sebe. Razni vikend - kursevi iz okultnih delatnosti mogu da budu korisni jer donose šarene diplome i zvanja za koja publika ne zna na koji način i uz koliko truda su stečeni. Pa i ako izmislite titulu ili zvanje, budite sigurni da vas niko neće proveravati, neće čak pokazati ni nepoverenje. Vaša proročanstva treba pretežno da budu uopštena i da dozvole široke mogućnosti, tako da bilo kakav razvoj događaja može da im osigura ispunjenje. Pored ovakvih, treba da postoji i izvestan broj konkretnih i rizičnih predskazanja, od kojih se većina neće ispuniti, ali će vam uz malo sreće jedan "superpogodak" osigurati mesto među besmrtnicima. Ne treba da se plašite promašaja, proroci su miljenici medija pa će svaki neuspeh ubrzo biti zaboravljen.
      
       (Nastaviće se)
      
      

Pojednostavljeno rečeno, čovek je ustrojen da zna i da veruje. Dopunjavanje, ali i sukob te dve prirode, večni su. Voja Antonić je pod naslovom "Da li postoje stvari koje ne postoje?" (izdanje autora, Beograd, 2000) sastavio "vodič za kritičko razmišljanje" u širokom carstvu "savremenog sujeverja" nastojeći da ukaže na zablude, zloupotrebe i tehnike prevara: astrologije, proroštva, telekineze, lečenja ritualima, itd.        Knjiga će podržati skeptike koji misle da, kad bi se "pokazalo da ima iole istine" u ma kojoj od okultnih nauka, "bilo bi to otkriće veka, daleko uzbudljivije i važnije od svega što se dešava u normalnom fizičarskom radu" (Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1979). Kao logičan nastavak na to ukazuje se namera da se savremena žrtva (čiji se broj upotrebom medija svakodnevno drastično uvećava) upozori na nesolidne namere veštih i slabo moralnih pojedinaca.        Izgleda da je društvena zakonitost da recesija do neslućenih razmera uvećava tržište malih spretnih dosetki iz kojih čovek može saznati sve o svojoj budućnosti, budućnosti svog naroda, sveta pa i vasione, da uđe u "sive zone" svakovrsnih čuda a, bogami, i nađe lekove za bolesti kojima oficijelna medicina ne može ništa. Taj "vašar zablude i taštine" za šaku maraka nudi tako jednostavna rešenja i za najteže probleme da čovek tome da odoli - ne može. Voja Antonić na 350 strana dokazuje da su to samo opsene.        Prvi nastavak ovog feljtona napisan je specijalno za NIN, a ostali su iz knjige.