Otimanje farmi u zakonitom posedu belaca, ohrabreno Mugabeovim rečima, ostavilo je zemlju bez hrane

      Zvuk automobila, zaustavljenog pred njihovom kućom jedva sat i po posle ponoći, upozorio je u nedelju ujutro DŽozefa Vintera, dopisnika Bi-Bi-Sija u Harareu, da su njegova jednogodišnja kćerka, žena i on - u neposrednoj životnoj opasnosti. Senke nekih ljudi, viđenih kako minut kasnije već preskaču ogradu, potvrdile su tešku slutnju. Zazvonili su kod ulaza, ali iz pravca stražnjih vrata odjekivalo je takođe njihovo nestrpljivo lupanje pesnicama, uz viku da se otvori.
       Anamarija je umirivala dete. DŽozef je žurno telefonirao - britanskom diplomati u Zimbabveu, advokatu, prijateljima - nekim od još malo preostalih dopisnika u Harareu.
       "Bili smo prestrašeni. Mislili smo, pobiće nas. Nismo imali pojma ko su ti ljudi. Advokat je rekao da nipošto ne otvaramo", opisao je DŽozef Vinter, govoreći o tome kasnije, u sigurnosti.
       Farovi automobila njegovih prispelih prijatelja brzo su, srećom, osvetlili kuću. Smušeni napadači pojurili su nazad, prema svojim kolima. Za kratko - pošto su se posle vratili i ipak provalili u zgradu - međutim, tu nije više bilo Vinterovih.
       Saglasno izveštajima iz Hararea, u prepadu na porodicu britanskog novinara raspoznatljiv je "zaštitni znak" Centralne obaveštajne organizacije - tajne službe Zimbabvea. Poslednjih godina, njena "obaveštajna" delatnost svedena je na samo jedan zadatak - da efikasno lomi i uklanja stvarne i nabeđene oponente šefa države, predsednika Roberta Mugabea. U nedelju - slavljen festivalima usred najdublje ekonomske krize, u Zimbabveu je masovno obeležen Mugabeov 77. rođendan. I dvadesetogodišnjica njegove neprekinute vlasti, takođe. Ona je od samog početka nezavisnosti nekadašnje Južne Rodezije organizovana prikladno uzorima "kulta ličnosti", pre svega Kim Il Sunga. U Harareu, njegova smrt je svojevremeno obeležena čak trodnevnim komemoracijama.
      
       Dizajn po uzoru
       Kulminacija nedeljne proslave usledila je kraj slapova Viktorijinih vodopada, uz prisustvo Mugabeovih pionira s crvenim maramama, pripadnika Pokreta 21. februar (po datumu nezavisnosti). Čuveno izletište na Zambeziju, nekada generator bogatih prihoda zemlje od turizma, odavno je bez inostranih gostiju. Posle prošlogodišnjih pogroma Mugabeovih "prvoboraca" na belce farmere, turisti su brzo promenili "itinerar" svojih poseta, zaustavljeni bezakonjem i osećajem lične nesigurnosti. Umesto njih, kraj vodopada se sada orilo od povika tinejdžera iz Pokreta 21. februar koji su klicali, ponavljajući ličnu odanost predsedniku Mugabeu - njihovom "jedinom pravom i doslednom vođi".
       Pionirski pokret Zimbabvea dizajniran je po idejnom i kostimografskom uzoru iz Pjongjanga. U konkurenciji 120 dece iz različitih krajeva zemlje, jednom od njih dodeljena je u nedelju titula "Najboljeg omladinca godine" - pravo iz ruku predsednika. Na ovaj skup Mugabe je dovezen helikopterom, direktno iz vrta svoje udobne (nekad kolonijalne) predsedničke rezidencije. Pre toga šef države se obratio građanima preko televizije, već tradicionalnim "rođendanskim intervjuom". Veličao je oslonac Zimbabvea "na sopstvene snage", govoreći takođe o značaju obrazovanja. Vladin "Herald" pisao je sutradan o "oduševljenju masa, kao i uvek". Objavio je fotografije predsednika, odevenog kao i obično zapadnoevropski, u elegantno tamno odelo na dva reda.
       Ni reči o prepadu na porodicu britanskog novinara, ali takođe, i bez pominjanja nekih stvari važnih za Zimbabve. Prošle nedelje, u redovnim nestašicama struje u mraku je ostao i Harare, nekada Solzberi, jedan od lepših gradova Afrike. NJegove benzinske pumpe, kao i stanice širom zemlje, presušile su. Poskupeo je hleb. Time se mnogo dodalo nevoljama u borbi najsiromašnijih građana za preživljavanje. Znaci ekonomskog kolapsa uočljivi su na svakom koraku. Ulice su blokirane automobilima u redu za racionirano sledovanje goriva. Veći deo fabrika radi tri dana u nedelji. Autobusi gradskog saobraćaja retki su i slučajni. Služba je u rasulu. U prekidu je i distribucija hrane, a na gradskim trotoarima ima sve više prosjaka i ogoljene, napuštene dece.
      
       Uspostavljanje kontrole
       Beznadežna nestašica konvertibilnog novca oborila je ekonomiju zemlje na kolena. "Nokzim" - državna korumpirana naftna kompanija, ne raspolaže više valutom kojom bi platila uvoz potrebnog goriva. Dužna je 200 miliona dolara. Bez sredstava za sirovine, postepeno se zatvara i industrija. Visoko reklamirani projekti, tobožnji simboli obećanog napretka, kao, na primer, pogon za montažu automobila "mazda", zatvoreni su. Prošle godine, izgubljeno je najmanje sto hiljada radnih mesta. Nezaposlenost je dostigla 60 odsto mase radno sposobnih. Krizu je kreirala vlada, potkopavši poljoprivredu, turizam i rudarstvo - tri ključna sektora nekadašnjeg rodezijskog ekonomskog procvata u doba kolonije. Otimanje farmi u zakonitom posedu belaca, ohrabreno Mugabeovim rečima, ostavilo je zemlju bez hrane i lišilo je posla desetine hiljada poljoprivrednih radnika. Talas nasilja odbacio je turiste, oborivši uobičajenu posetu čak za 70 odsto. Bez mogućnosti da kupe opremu i drvo, kapitulirali su najzad i rudnici. Nisu imali izbora, obustavili su proizvodnju i prekinuli rad.
       Do kraja prošle godine budžetski deficit Zimbabvea premašio je petinu bruto nacionalnog produkta, inflacija je dostigla 56 odsto a unutrašnje investicije srozane su za 89 procenata. Mada je ministar finansija Simba Makoni učinio iskreni pokušaj da uspostavi kontrolu nad takvim kretanjima, nastojeći da zaustavi krizu, predsednik Mugabe - pokazujući sve manje osećaja za opšte stanje - sabotirao je njegov napor.
       Mugabeov otvoreni rat sa štampom traje već dve godine, od početka neskrivenih obračuna njegove tajne policije sa političkim protivnicima. Počet je nezakonitim hapšenjem i torturom nad dvojicom domaćih novinara. U mraku diktature, štampa se ukazala kao neželjeni svedok, često krvavih događaja s policijom i batinašima u glavnoj ulozi.
       U vreme izbora za parlament, juna 2000, batina je bila u rukama aktivista ZANU, Mugabeovog političkog krila iz nekadašnje koalicije Patriotskog fronta sa ZAPU, DŽošue Nkoma - predvodnika manjinskog plemena Ndebele. Mugabe, krvni srodnik i politički predvodnik mnogo brojnije plemenske familije Šona, nije želeo da u parlamentu ima makar i jedno mesto za Ndebele. Sastav parlamenta izglasan je uz teror. Ubijeno je 37 ljudi. Deset hiljada drugih pobeglo je iz mesta stanovanja, spasavajući goli život.
      
       Napad na novinara
       Novinari koji su pokušavali da o tome pišu, dospeli su pod pesnicu vlasti u julu, zamalo nije ubijen urednik lokalnog "Dejli njuza". Pred sedištem lista eksplodirala je podmetnuta bomba, onda mu je konačno razorena štamparija. Obistinilo se ono što je Mugabeov ministar informacija prof. DŽonatan Mojo otvoreno obećavao - da "Dejli njuz" mora biti ućutkan!
       Napad na novinara Bi-Bi-Sija usledio je nepun dan pošto je od njega zatraženo da napusti zemlju, tobože zbog nepropisno izdate vize. Istog dana, proterana je i Mercedes Sajagez, novinarka iz Južne Afrike, dopisnica "Mejla" i britanskog "Gardijana". Ovim dvoma je naloženo da sa porodicama napuste Zimbabve u roku od 24 sata.
       Posmatrači tumače da je noćni napad na Vintera ubedljiva opomena svim ostalim inostranim dopisnicima, u koje se učestalo cilja nasiljem. Domaća štampa je već ućutkana. Jula ili avgusta predstoje predsednički izbori. Mugabeov mandat ističe aprila 2002. Međutim, namera je da se predsednikov mandat produži pre propisanog vremena. Mugabe zebe od talasa šireg nezadovoljstva naroda, u slučaju očekivane nestašice hrane krajem ove godine.
       Sekretar Unije novinara Zimbabvea Bezildon Peta upozorio je da će svi inostrani dopisnici napustiti zemlju, primorani da obnovu svojih novinarskih akreditacija zatraže spolja - saglasno nagoveštenim novim propisima. Nove akreditacije odobravaće se jedino u slučaju jasnih "dokaza da u Zimbabveu nema domaćih novinara, sposobnih da obave dopisnički posao zbog kojeg se zahteva akreditacija".
       Kampanja terora je jedini način da predsednik, zanesen idejom o večnoj vlasti, željenu izbornu pobedu osigura sebi. U takvom slučaju, najmanje su mu u Zimbabveu potrebni inostrani novinari - večiti neželjeni svedoci.
      
       PETAR POPOVIĆ