Više od 52 odsto Španaca nema puno poverenje u Evropski parlament

      (Specijalno za NIN iz Madrida)
      
       Više stotina imigranata i dalje štrajkuje glađu po crkvama u Barseloni sa čvrstom namerom da od štrajka ne odustane sve dok ne dobije "papire" koji im po novom zakonu o emigraciji ne pripadaju. U luci u Gibraltaru, popravlja se engleska podmornica na atomski pogon uprkos protestima stanovništva okolnih gradova. "Ludih krava" sve je više, istina, daleko od epidemije ali dovoljno da pad potrošnje goveđeg mesa dostiže 70 odsto. NJegove cene još i više. Videti otuda farmere i sve one koji od uzgoja stoke žive, kako marširaju ulicama Madrida, tražeći od ministra za poljoprivredu ili hitno rešenje ili ostavku, nije nikakvo iznenađenje.
       Ovo su samo neki od problema sa kojima se španske vlasti svakodnevno susreću. Iako su sva tri navedena, evropskog i mundijalnog porekla, opozicija ne pristaje na to da se oni zatvore samo definisanjem njihovih izvora. Preuzete evropske obaveze to nikako ne dozvoljavaju a briga o zdravlju stanovništva, još manje. Opozicija zahteva podrobne izveštaje o svemu, tačne podatke i stepen odgovornosti i pojedinih ministarstava i vlade u celini.
       Vlada, međutim, zaklonjena iza apsolutne većine u Parlamentu, smatra da se radi o "stvarčicama" čije negativno delovanje ne može da prevaziđe okvire preduzetih mera kontrole. I u odbranu, poteže svoj najjači argument- izvanredan ekonomski razvoj koji, uprkos prošlogodišnjoj duplo višoj inflaciji od predviđene, ne pokazuje nikakve znake opuštanja. Na kraju poziva opoziciju da prestane sa pitanjima punim demagoškog naboja i okrene se konstruktivnoj kritici.
       Kako problemima tako i debati između vlasti i opozicije, kraj se ne nazire. O svemu, naravno, svoje mišljenje imaju i oni kojih se ovo, u najneposrednijem obliku i tiče. A ono se može, u dobroj meri, saznati iz decembarskog izveštaja Centra za sociološka istraživanja. U njemu stoji da je, uprkos svemu, 79 odsto Španaca zadovoljno svojim standardom i načinom života. Tako je kada se radi o generalnim stavovima dok razvijen demoskop izgleda ovako: 57 odsto je zabrinuto ili vrlo zabrinuto problemom sigurnosti u ishrani ili "ludim kravama" što je ispod evropskih pokazatelja; 48 odsto nije zadovoljno ili uopšte nije zadovoljno evrom kao budućom monetom i rado bi zadržalo sto tridest godina staru pezetu. Čak 52 odsto Španaca nema puno poverenje u Evropski parlament a takođe više od polovine ispitanih ne veruje u Savet Evrope, a što se tiče razvoja EZ, 47 odsto se oseća nezadovoljnim. Ali ih je 58 odsto za ulazak novih zemalja u Zajednicu (Evropski prosek je 44 odsto). Svoju zemlju 56 odsto Španaca vidi demokratskom, 55 odsto ekonomski razvijenom, 50 odsto konzervativnom, 44 odsto tolerantnom, 37 odsto konfliktivnom a čak 49 odsto rasističkom. Po mišljenju većine anketiranih, sve ovo će, kroz pet narednih godina, biti u porastu.
       Vlada je ovim poslednjim podacima "zabrinuta ali ne previše". I one nepovoljne pokazatelje o netoleranciji, konzervativizmu i rasizmu tumači kao posledicu prirodne želje da se očuvaju tradicionalne navike i običaji pred neminovnim susretom sa drugim kulturama i posebnostima koje donose imigranti. I nikako drugačije.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ