NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Otupela oštica

Naslov: "Hvala za čokoladu", Francuska/Švajcarska 2000.
ReŽija: Klod Šabrol
Scenario: Klod Šabrol, Karolin Eliašef
Uloge: Izabel Iper, Žak Ditron, Ana Muglalis, Rodolf Poli

      Vuk Pavlović
      
       Možda je čuvena oštirca starog filmskog lisca Kloda Šabrola pomalo otupela, i mada film "Hvala za čokoladu" spada među njegova slabija ostvarenja - prvenstveno na dramaturškom polju - Šabrolovo rediteljsko umeće je i dalje nesporno. Ne zaboravimo da je u pitanju 52. film velikana svetske kinematografije.
       Ova savremena priča odvija se u Ženevi gde mlada pijanistkinja Žana (Muglalis) bezbrižno živi sa majkom sve dok slučajno ne sazna da postoji mogućnost da je na porođaju zamenjena sa Gijomom (Poli), sinom slavnog pijaniste Andrea Polonskog (Ditron). Iako je u domu nesuđenog oca dočekuje razuveravanje i razumevanje, Žana otkriva da se ispod spoljašnjeg mira porodice Polonski krije strašna tajna vezana za nerasvetljenu pogibiju Gijomove majke, inače najbolje prijateljice Andreove sadašnje žene Mike (Iper), vlasnice fabrike čokolade koja ima rđavu naviku da tom istom čokoladom truje sve oko sebe.
       Scenaristički duet se pozabavio starom Šabrolovom temom raskrinkavanja zla ukorenjenog u čoveku, smeštenom u omiljeni mu malograđanski milje. "Hvala za čokoladu" je zapravo priča o nevinoj osobi čija pojava u naoko skladnoj porodici razara taj privid a na videlo izlaze porodična nestabilnost i mutež, prouzrokovani apsolutnim zlom personifikovanim u liku perfidne trovačice. S te početne strane je sve u redu, likovi su odlično osmišljeni i njihovi odnosi se pravilno razvijaju tokom filma, dok je mračna i lažna atmosfera u kući Polonskih savršeno pogođena. Međutim, problemi leže u tri veoma bitna dramaturška previda, oko kojih je i građena cela priča.
       Pod jedan, prilično je nemoguće da se u porodilištu zamene bebe suprotnog pola i da, pri tom, obe majke nisu sigurne jesu li rodile dečaka ili devojčicu. Jedino ako se u zaostaloj Švajcarskoj to radi na slepo uz asistencuju lokalnog vrača. Pod dva, krimi zaplet nastaje kada se Žani pričini da Mika namerno obara termos s čokoladom namenjenom pastorku, te se ispostavi da je u nju ranije usula jaku količinu sedativa. Ako je već htela da ga otruje, čemu prosipanje, i zašto je ono toliko sumnjivo da bi se pokrenula detektivska istraga koja direktno vodi ka raspletu? I pod tri, Andre Mikinu krivicu spoznaje kad je vidi kako pere šolje za kafu i čokoladu (što je činila i pre pogibije njegove prve žene). Odista, ko je još čuo da domaćica u sopstvenoj kuhinji ispira sudove?!
       Posle ovako krucijalnih nelogičnosti, i priča i film padaju u vodu jer je scenaristička konstrukcija potpuno neodrživa, posebno što je ovde reč o kombinaciji drame i psihološkog krimića. I ne vredi tu ni agilna i precizna Šabrolova režija, ni pojedina sjajna vizuelna rešenja, ni ujednačen i tečan ritam radnje, ni izvrsna, glumačka podela, ako su vam osnovne dramaturške stvari: početak, zaplet i rasplet - bazirane na krupnim greškama. Dodajmo tu i nagli i prerani kraj, pa je jasno da su scenarističke manjkavosti nadjačale rediteljske sposobnosti, što kao rezultat u slučaju "Hvala za čokoladu" daje nedorečen i konfuzan film.
       Ostaje nada da će Šabrolov 53. film biti na tragu njegovih ranijih ostvarenja, po čijoj maestralnosti je i ušao u istoriju kinematografije.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu