Osnivanje centara za besedništvo širom Srbije nagoveštava novu kulturu govora na javnoj sceni

      Besednik treba da pazi na tri stvari: šta kaže, zatim na kom mestu kaže i najzad, na koji način to kaže... Kad ostaneš bez argumenata, vređaj protivnika!
       Kroz ove reči najvećeg antičkog govornika Cicerona najbolje se odslikava duhovno stanje javne scene, pa i života uopšte.
       U našem političkom životu najviše je pravnika. Od pravnika je i krenula borba za lepu reč, ali ne od onih iz politike (čast izuzecima na ličnom primeru), već od grupe profesora, asistenata, bivših i sadašnjih studenata beogradskog Pravnog fakulteta, koji su nedavno osnovali Centar za besedništvo. Institutio oratoria.
       U prvom članu Statuta kaže se da je Centar osnovan kao "nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje stručnih lica, okupljenih sa ciljem podsticanja demokratskog pristupa besedništvu; unapređenja parlamentarne i druge debate; razvoja političke kulture; razvoja sudskog, političkog i drugog oblika besedništva, a sve radi razvoja demokratije i stvaranja tolerantnog društva".
       Osnivači pretenduju na ozbiljno članstvo, pa Statutom regulišu da "član Centra mora imati formalno obrazovanje u rangu visoke stručne spreme i pokazivati interesovanje za razvoj besedništva". A za direktora Centra predviđeno je da "mora imati naučno zvanje doktora društvenih nauka i naročite zasluge za razvoj retorike i besedništva".
       Dužnost direktora sada obavlja prof. dr Obrad Stanojević, a programskog direktora prof. dr Sima Avramović, idejni tvorci osnivanja ovog centra. Izvršni direktor je višestruki pobednik na takmičenjima iz besedništva postdiplomac Dejan A. Milić. Prvi predsednik Skupštine Centra je sadašnji ministar za kulturu u Vladi Republike Srbije glumac Branislav Lečić, a počasni predsednik Skupštine poznati advokat i besednik Veljko Guberina.
       Profesori Stanojević i Avramović pripremaju udžbenik u kojem će pored retorike u klasičnom smislu biti obrađeno još i političko, pravničko, parlamentarno i prigodno besedništvo.
       Na sranicama koje sredinom ove godine treba da budu objavljene (u izdanju Službenog lista) profesor Stanojević piše: "Otkad postoji civilizacija, pa i pre toga, besedništvo je element društvenog života. Ipak, postoje razdoblja koja su pogodovala razvoju leporečja i ona koja mu nisu naklonjena. Despotizam je poguban, a demokratija je blagoslov za retoriku. Dve najvažnije arene na kojima se razvija veština ubeđivanja, sud i skupština, mogu da postoje samo ako misao i odluke nisu sputani samovlašćem ili korupcijom."
       Ističući besedništvo kao "so demokratije", profesor Stanojević dalje objašnjava: "Rečitost dobija na značaju i ima uslova za procvat samo onde gde postoji demokratija. Kao i svako stvaralaštvo, osim reproduktivnog (ukoliko je to stvaralaštvo) i besedništvo zahteva određenu društvenu klimu. Potrebna je sloboda izražavanja i mogućnost za srazmerno široki krug da svojom rečju utiče na neke procese u društvu."
       Takmičenje u besedništvu prenelo se poslednjih godina i na pravne fakultete u Nišu, Kragujevcu, Podgorici i Novom Sadu, a potom i u Skoplju i na Palama. Sa nadmetanjima u leporečju krenule su i mnoge srednje škole širom Srbije. Oglasili su se i studenti glume, studenti Teološkog fakulteta, pitomci vojnih škola... A onda su usledila i finalna takmičenja najboljih besednika, pa i učešće na Međunarodnom takmičenju studenata prava. Na osnovu uspostavljene međunarodne saradnje, počeli su da se osnivaju i debatni klubovi...
       U međuvremenu, Retorika se uselila u nastavne planove pravnih fakulteta, gimnazija i srednjih škola, gde se izučava pravna struka i neguje lepa reč.
      
       JOVAN JANJIĆ