Svečanom sednicom, u subotu, 24. februara, Srpski PEN obeležava 75 godina postojanja

      Ovog leta Srpski PEN planira konferenciju na kojoj će učestvovati svi centri Međunarodnog PEN-a sa područja bivše Jugoslavije. Cilj ovog okupljanja je projekat jedinstvene nastave književnosti XIX i XX veka za sve univerzitete jugoistočne Evrope, čiji je idejni autor raniji predsednik PEN-a Predrag Palavestra.
       Ovo je, bez sumnje, najznačajniji doprinos obeležavanju 75-godišnjice Srpskog PEN centra (Međunarodni PEN je osnovan u Londonu, 1921. godine) koje će započeti svečanom sednicom u Zadužbini Ive Andrića u subotu, 24. februara. Tim povodom, predsednik PEN-a Jovan Hristić pozvao je u Beograd Đerđa Konrada, potpredsednika Međunarodnog PEN-a, i predstavnike Ruskog, Slovenačkog, Bugarskog, Makedonskog, kao i sekretara svetskog PEN-a.
       Istorija Srpskog PEN-a duga sedam i po decenija beleži svetle trenutke ove organizacije: borbu protiv nacizma i rasizma tridesetih godina prošlog veka, borbu za ljudska prava a protiv spaljivanja knjiga i svih oblika intelektualnog nasilja. Dva puta je u bivšoj Jugoslaviji održan kongres Međunarodnog PEN-a - 1933. u Dubrovniku i 1965. na Bledu. Početkom osamdesetih, 1982. bilo je predviđeno i treće okupljanje svetskih PEN centara u Jugoslaviji ali je otkazano jer su u ovdašnjim zatvorima bili zatočeni pisci Vlado Gotovac, Gojko Đogo, Zlatko Tomičić, Adem Demaći a istovremeno bila su zabranjena dela Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova kao i drugih "nepodobnih". Mada je još 1985. i zvanično otkazao nepostojeću materijalnu pomoć od države i doneo odluku o samofinansiranju, Srpski PEN je u godinama rata, 1991-2000. i najveće izolovanosti bio jedno od retkih nacionalnih udruženja koje je opstajalo u stalnom kontaktu sa svetom. To i jeste osnovni razlog njegovog postojanja. Srpski PEN, držeći se Povelje Međunarodnog PEN-a, zalagao se za ljudska, građanska i stvaralačka prava, za slobodu medija i informacija, protiv rata i nasilja i svih oblika diskriminacije, o čemu su objavljene i dve publikacije (1993, "Dokumenti Srpskog PEN centra o mirovnim i antiratnim akcijama i aktivnostima u odbrani ljudskih prava i građanskih sloboda" i 1999,"Dokumenti Srpskog PEN centra o građanskim pravima i zakonima o štampi i univerzitetu, o krizi na Kosovu i NATO razaranju Srbije"), na srpskom i engleskom jeziku. Kada su 1993. na kongresu u Santjago de Kompostela zvanično tražili ukidanje Srpskog PEN centra, delegati Vida Ognjenović i David Albahari izborili su se za opstanak ponudivši prvu knjigu "Dokumenata" kao dokaz o osnovnim stavovima i antiratnom delovanju Centra.
       Tih ratnih godina su, odlazeći u Rio de Ženeiro, Prag, Meksiko, Varšavu, Moskvu, Srpski PEN u svetu branili i predstavljali Slobodan Selenić, Jovan Hristić, Predrag Palavestra, Vladeta Janković, Biserka Rajčić, Leon Kojen, Neda Bobić, Miodrag Perišić i Mihajlo Pantić. U Beograd su, opet, dolazili Mario Vergas LJosa, Đerđ Konrad i Ronald Harvud, predsednici Međunarodnog PEN-a. Zahvaljujući uspešnom zalaganju u slučaju Flore Brovine, Srpskom PEN-u je dato pravo da osnuje Komitet za pisce u zatvoru.
      
       Z. L.