Svet će i za našu muziku znati da je to muzika Balkana, pa makar i ne znao gde se taj Balkan nalazi

      Pre nekoliko godina rešio sam da radim nešto novo, ali tada još nisam tačno znao šta", kaže kompozitor i muzičar Sanja Ilić. Danas smo svedoci rezultata koji je postigao uradivši ploču "Balkan 2000", na čelu orkestra "Balkanika".
       Prepun Sava centar je prošlog petka nagradio celu ekipu za uloženi trud. Rasprodati koncerti širom Srbije govore o popularnosti Sanjine ploče, koja je već postala retkost u muzičkim prodavnicama, a nastupi, otpočeli sa Slovenijom, nastavljeni koncertom u Ateljeu 212, nedavno u Banjaluci, dostigli su vrhunac beogradskim nastupom. Bombardovanje je poremetilo planove, koji bi ipak mogli da se ostvare - Kina, Grčka, Bugarska, Evropa...
       Poređenje sa Bregovićevim aktuelnim radom, koje se nameće, ne smeta mu:
       - On je mnogima otvorio vrata u svet, a možda će neko i u njegovoj muzici da prepozna ono što smo mi koristili. Čini mi se da su ljudi mislili da je to što je uradio čudo i da drugi to ne mogu postignu i kao da sam im pokazao da je moguće. Na kraju, mi u svet jedino i možemo sa muzikom koja ima našu osnovu. Muzika mora da daje refleks, atmosferu prostora sa koga dolazi, da pripada nekom narodu. Svet će i za našu muziku znati da je to muzika Balkana, makar i ne znao gde se taj Balkan nalazi.
       Posle karijere pop muzičara (sa grupom "San"), festivalskog autora, vrsnog instrumentaliste i jednog od autora najprodavanijeg domaćeg instrumentalnog albuma "Delta project", kompozitora za pozorište (hit pesma za predstavu "Plava ptica", "Mravinjak", "Kabare" Laneta Gutovića, radi sa "Kuguarsima"), kompozitora za televiziju i reklame, naš sagovornik se pojavljuje i kao tvorac muzike inspirisane tradicijom Balkana:
       - Moguće je da je etno nekakav vrhunac, tu muzičar mora da ima mnogo volje, želje, obrazovanja, ideja kazuje Ilić za NIN. - Put me je prvo naveo na vizantijsko, liturgijsko pevanje, a dalje se razvijalo ka lakšim, dopadljivijim, od čega je "Kermes" veliki hit.
       Iako ima onih koji smatraju da "Balkan 2000" ne zaslužuje pažnju kakvu dobija u poslednje vreme, ali njegov autor je "zaprepašćen mnoštvom dobrih 'kolegijalnih' kritika", čak i muzičara koje ne poznaje. Dragoljub Đuričić, bubnjar, otišao je najdalje rekavši da je Sanja uradio za muziku ono što je Vuk Karadžić uradio za naš jezik.
       I nastup u Sava centru pokazao je s kakvom brižljivošću je koncert pripreman. U više od dva i po sata osamdesetak izvođača je prošlo scenom, uključujući raspoloženu Balkaniku, Gudače svetog Đorđa, veliki Hor Radio-televizije Srbije, te goste poput briljantne Brankice Vasić, Cece Slavković, LJubiše Stojanovića Luisa, Snežane Spasić, violiniste Elvisa i Bugarina Spasova, multiinstrumentalistu koji često snima i nastupa sa najvećim kompozitorima i imenima svetske "NJorld music" i etnoscene. Na pitanje kako je stigao do sopstvene vizure tradicionalnih balkanskih tonova, Sanja Ilić kaže:
       - Počeo sam sa numerom "Hilandar", ali sam odustao od pukog citiranja svega toga. Mnogo sam slušao muziku, a onda sam napravio nešto što je moje. Mašta je zaista stvorila svoj Balkan, stavljajući, na primer, u jednu pesmu sve one instrumente koji ne mogu da se nađu zajedno, na jednom mestu. Tako sam dobio sklad koji se ne može naći u autentičnoj muzici i time, možda, dokazao da svi možemo da živimo zajedno na ovom prostoru iako nemamo isti jezik, kulturu, ekonomiju... Takva težnja u poslednje vreme postoji.
      
       DAMIR JELISAVČIĆ