Kompromis je najčešća reč koja se upotrebljava u razgovorima čelnika dva republička fudbalska saveza, a sve navodno za dobrobit jugoslovenskog fudbala. U borbi da sačuvaju ili prigrabe fotelje na svim nivoima, ne biraju se sredstva

      Ako budući predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije ne bude iz Crne Gore, Saveza više neće ni biti!" Tako je govorio Duško Bjelica, generalni sekretar FSCG i od prošle nedelje kandidat za predsednika FSJ. Onda su se u Kotoru sastale delegacije dva republička fudbalska saveza i principijelno "dogovarale da se ništa ne dogovore". Srpska strana je, svakako, prihvatila ponuđeni nacrt budućeg (novog) statuta FSJ koji su izradili "eksperti" FSCG iako njegovu pravosnažnost može da verifikuje samo Skupština, koja do izlaska ovog broja NIN-a nije održana. Delegacija domaćina, kako je istaknuto posle sastanka u Kotoru, samo je tražila, po Nacrtu novog (svog) statuta, adekvatan tretman u organima FSJ, da predsednik Izvršnog odbora obavezno bude iz Crne Gore, jer to je minimum ispod koga se ne može ići...
       Srpska strana je za početak sve predloge prihvatila kao i raspodelu ostalih funkcija, pošto je uvažena brojčana prednost klubova FS Srbije. Od čelnih funkcija Srbiji treba da pripadne mesto predsednika Skupštine, dva mesta potpredsednika Saveza i mesto generalnog sekretara FSJ. Crnoj Gori, naravno, pripada mesto predsednika Izvršnog odbora FSJ, jedno mesto potpredsednika Skupštine i mesto predsednika Stručnog odbora. Rečeno, ali ne i učinjeno. Delegacija FSS je po povratku u Beograd naišla na burno reagovanje članstva. Nije podržan predlog FSCG da se Duško Bjelica kandiduje za mesto predsednika IO FSJ! Radna i izborna Skupština minulog vikenda nisu održane. Crnogorci su demonstrativno odbili da dođu na sastanak u Beograd.
      
       Magistar fudbala
       U notiranju vrlina svog kandidata za predsednika FSJ u biografskom dopisu FS Crne Gore kaže se i sledeće: "Duško Bjelica je magistar fudbala, a njegov kvalitet su mladost (37 godina) i iskustvo, jer čitav radni vek je proveo u fudbalu. Vrlo je radan, odgovoran, rad organa FS CG je najviše zahvaljujući njemu podignut na zavidan nivo. To je bio razlog da ga Upravni odbor 'Budućnosti' angažuje za v.d. direktora kluba gde je zaista mnogo pomogao, a dobio je i jednodušnu podršku velikog broja klubova iz Crne Gore"...
       U Crnoj Gori, međutim, ima i drugačijih mišljenja koja umnogome diskredituju fudbalsko delo Duška Bjelice. Fudbalski klub "Sutjeska" iz Nikšića, na primer, osporava njegovu kandidaturu za predsednika FSJ: "Naši kandidati za to najviše i najuglednije mesto u jugoslovenskom fudbalu su Dejan Savićević, legenda crnogorskog, jugoslovenskog, evropskog i svetskog formata, kao i Slavoljub Stjepović, ministar sporta u Vladi Crne Gore koji je u proteklom periodu mnogo učinio za razvoj fudbala i celokupnog sporta u Republici", zaključio je Dragan Delić, direktor FK "Sutjeska".
       Negativan stav izneo je i Dejan Savićević koga je Duško Bjelica apriori kandidovao za selektora reprezentacije Jugoslavije. "Duško Bjelica može sebe da bira gde mu je volja, čak i za selektora, ja sam još uvek profesionalni fudbaler bez završene trenerske škole", veli Savićević. Bolje upućeni u Crnoj Gori tvrde da je Dejan Savićević svojevremeno bio "mentor" Dušku Bjelici kada je uspeo da ga zaposli u FSCG, ali da se ovaj kasnije "opustio".
      
       Laka obećanja
       Zanimljivo zapažanje izneo je i Dragutin Spasojević, predsednik trenerske organizacije Crne Gore: "Moram poći od predloga. Crna Gora je sasvim ispravno dobila mesto predsednika i tu spora ne može biti. Spor nastaje kada se za to mesto predloži Duško Bjelica. Tim predlogom je na prvom mestu ponižena Crna Gora, pa i fudbal u celini. Govorim samo sa aspekta fudbala. Duško Bjelica nikada nije bio fudbaler, trener još manje. O njegovoj školskoj spremi rekli su mnogi drugi, ali brzina kojom je došao do magistra, govori sve. Međutim, retko ko je govorio da je dolaskom Bjelice na mesto generalnog sekretara FSCG počeo sunovrat fudbala u Crnoj Gori. Sve afere, velike i male, vezane su za njegovo ime. Sadašnji predlog iz Crne Gore uperen je protiv napretka fudbala u Jugoslaviji."
       Političke implikacije kao da se nikoga ne tiču izborom u Fudbalskom savezu Jugoslavije. Kompromis je najčešća reč koja se upotrebljava u razgovorima čelnika dva republička fudbalska saveza, a sve navodno za dobrobit jugoslovenskog fudbala. U borbi da sačuvaju ili prigrabe fotelje na svim nivoima, ne biraju se sredstva. U FS Srbije ona su odavno prepoznatljiva kroz podmetanja, laži, blaćenja, krivotvorenja, samoreklamiranja, harangiranja. U novom sazivu Izvršnog odbora FSS mesta su sačuvali mnogi kojima je fudbalski narod sa ovih prostora odavno želeo da vidi leđa. Oni koji nisu prošli, uspeli su poznatim kanalima da proguraju svoje ljude od poverenja. Možda se i tu kriju lako data obećanja kolegama iz Crne Gore.
       Da lopta ne bi pukla sa FS Crne Gore, članovi IO FS Srbije promenili su svoje radikalne stavove, ali su razdor napravili u sopstvenim redovima optužujući jedni druge da odobravaju postupke Crnogoraca.
       Istaknuti član FSS, koji je želeo da se njegovo ime ne ističe u ovom tekstu, kaže: "Mi smo svojevremeno 1992. prihvatili Voju Raičevića kao predlog iz Crne Gore da bude predsednik FSJ u prelaznom periodu kada se raspadala SFRJ. U Podgorici su tada duvali neki drugi vetrovi. Kasnije, kada smo predložili Miljana Miljanića, niko od njih nije bio protiv. Sada kažu da Miljanić, Crnogorac od glave do pete, nije njihov. Mislim da se ova 'igra' neće na dobrobit završiti."
       Odbijanje delegacije FS Crne Gore da prisustvuje sednici Skupštine FSJ iznova postavlja problem o budućnosti Saveza. Da li može doći do gašenja u Jugoslaviji najprofitabilnije sportske organizacije? Branko Bulatović, još važeći generalni sekretar, za NIN kaže: "FSJ može da prestane da postoji kada se na Skupštini izjasni dvotrećinski broj delegata. U praksi to znači da od 45 delegata, od kojih 30 iz Srbije i 15 iz Crne Gore, znači njih 31 (30 je tačno 66 odsto) budu protiv. Savez onda više ne postoji."
      
       Uzmi ili ostavi
       Branko Bulatović nerado govori o političkoj dimenziji nastale situacije, ali kaže da postoje i druga rešenja. Na primer, mandati sadašnjih članova Izvršnog odbora FSJ mogu biti "zamrznuti" u periodu od šest meseci. Za to vreme sve bi ostalo po starom, a u junu bi se išlo na nove izbore. Ovo je veoma važno kada se zna da fudbalska reprezentacija Jugoslavije u martu igra protiv Švajcarske i Slovenije, a u aprilu protiv Rusije u kvalifikacijama za šampionat sveta 2002. u Japanu i Južnoj Koreji. U ovom trenutku, posle odlaska Ilije Petkovića, reprezentacija još nema vođu na selektorskoj klupi. Da li će ambicije biti iznad svih ostalih problema, teško je prognozirati, jer "usijanih" glava trenutno ima više nego što FSJ poseduje lopti.
       U Crnoj Gori, mada nejedinstveni u vezi s ovim pitanjem, niko se posebno ne uzbuđuje ako dođe do raspada FSJ. "Ako dođe do nestanka Saveza, mi ćemo lepo podneti molbu za prijem FS Crne Gore u FIFA i UEFA kako su to činile mnoge druge zemlje tokom ovih godina", zaključio je Duško Bjelica, generalni sekretar i (ne)suđeni predsednik FSJ. Dalje, Bjelica tvrdi da će FS Crne Gore biti kudikamo lakše da njeni klubovi igraju u Evropi, reprezentacija dakako, jer za to imaju sve uslove. Uostalom, FS Srbije su ponuđeni konkretni i pošteni dogovori, zaključuje Bjelica. U FS Srbije su, znači, stavljeni pred svršen čin: "uzmi ili ostavi".
       Prvi čovek Svetske fudbalske asocijacije (FIFA) dr Jozef Sep Blater je neku noć o odnosima politike i sporta rekao i sledeće: "Sport i politika se ne smeju boriti jedno protiv drugog, već moraju da održavaju stalni dijalog. Iako je sport svestan da ne može postojati van pravnih granica, može da tvrdi da zakonodavstvo i politički okvir doprinose njegovim posebnim karakteristikama. Drugo, politika ne treba da koristi sport kao instrument vladanja već sport treba da olakša političke inicijative i gaji prijateljstvo ili pomirenje posle konflikata. U vezi s tim pitanjem fudbal zaista ima impresivnu istoriju."
       Do referenduma u Crnoj Gori, predsednik FIFA doktor Blater može i treba da miri fudbal i politiku. Posle toga Svetska organizacija dobiće, možda, novog člana, jer veliko članstvo je i pravo bogatstvo...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ
      
      

Premijer spasio derbi Trebalo je da prođu četiri meseca i koji dan više da bi se konačno rešio spor dva najpoznatija jugoslovenska fudbalska kluba "Crvene zvezde" i "Partizana" posle skandala koji se dogodio 14. oktobra prošle godine na najvećem stadionu u SRJ, poznatoj "Marakani". Ponovljena prvenstvena utakmica iz jesenjeg dela šampionata, dva opasno zavađena kluba, odigraće se 7. marta, dan uoči praznika žena. Kompromis je postignut posle dvočasovnog razgovora predstavnika dva kluba, uz posredovanje premijera Srbije dr Zorana Đinđića. Premijer je, posle svih događanja, najavio da će predstavnici vlade sa MUP-om Srbije napraviti koncept bezbednosti na stadionima i pokrenuti zakonodavnu inicijativu da se huligani ubuduće strože kažnjavaju.        Prema rečima premijera Đinđića, klubovi su se dogovorili da učine kudikamo veće napore od uobičajenih za fudbalske prilike koje trenutno vladaju u državi - da bi se sprečili bilo kakvi incidenti i sukobi među navijačima poznatim kao "delije" i "grobari". Svi raniji "dogovori" bili su bezuspešni, jer su održavani samo putem dnevne štampe. Oba kluba imala su isključiva tumačenja događaja na "derbiju" koji je prekinut u šestom minutu igre.        Epilog koji je doveo do sporazuma dva kluba ne treba njihove čelnike preterano da hrabri, jer fudbalske probleme nikada više u budućnosti ne bi trebalo da rešava premijer vlade a takve probleme smo imali i u prethodnim vremenima.               Al. M.

      
      

Ko koga ucenjuje Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije je prvo prihvatio, a potom poništio odluku svog sekretarijata, kojom se osporava izbor crnogorskog kandidata Duška Bjelice za novog predsednika FSJ, i sve je vraćeno na početak, za novi sastanak dva republička saveza kako se ne bi urušila savezna "kuća fudbala" na Terazijama 35.        - Mi smo ucenjeni, ali ne smemo da budemo grobari jugoslovenskog fudbala, rekao je bivši reprezentativac Jugoslavije, član IO FSS i verovatno budući predsednik Skupštine FSJ Dragan Pantelić. - Čini mi se da Crnogorci sa Bjelicom žele da učine isto sa našim fudbalom što su Hrvati postigli sa Mesićem na čelu predsedništva ondašnje SFRJ. Nije logično da Crna Gora sa 46 klubova ima ista prava odlučivanja kao i Srbija sa blizu tri hiljade. To je kao da ja uložim u ceh 1 000 maraka, a onaj drugi samo 100 i da kažemo da smo ga platili na ravne časti. Nisam za paritet nego za kvalitet.        - Moram da kažem da mi ovo liči na ucenu. Ne osporavate nam pravo da damo predsednika FSJ, ali to treba da bude ličnost koju vi hoćete. Čujem da se u Beogradu kombinuje sa nekim od beogradskih Crnogoraca. To neće proći. Prihvatiti tu poziciju značilo bi vratiti se na neko vreme u koje Crna Gora ne treba da se vraća", odgovorio je Novak Jovanović, predsednik FS Crne Gore.               Al. M.