Ako na ministra Dušana Mihajlovića i nije pokušan atentat u prošli petak, to ne znači da novom vrhu Srbije ne radi o glavi moćna političko-policijsko-mafijaška ekipa

      Kada je Dušan Mihajlović, ministar policije Srbije, dvanaestak sati posle pucnjave na uglu beogradskih ulica Bulevara kralja Aleksandra (Bulevar revolucije) i Resavske (generala Ždanova) ulazio u krcatu salu MUP-a Srbije na konferenciju za medije, cinični novinar je promrmljao: "Nisu mu okrznuti ni uvo, ni obrva."
       Aluzija na ranjavanje Vuka Draškovića, kada je u svojoj budvanskoj kući preživeo pucnjavu iz neposredne blizine bila je očigledna, a novinarska nedoumica da li se ministar slučajno zatekao u obračunu kriminalaca ili je neko pokušao da ga ubije kod bifea "Mala Madera", prozvanog i "Kod mrtvog Turčina" posle atentata jermenskih osvetnika na turskog ambasadora, nastavila se i na stranicama novina. "Politika" je pisala da "ni posle konferencije za novinare nije razjašnjeno da li je Mihajlović izbegao pokušaj atentata ili se slučajno zatekao na mestu vatrenog obračuna". Podgoričke "Vijesti" su na prvoj strani napisale: "Mihajlović ne zna je li riječ o atentatu ili je upao u mafijaški obračun". "Blic" na prvoj strani piše "Mihajlović objavio rat mafiji u Srbiji", a na osmoj strani "Mihajlović ne zna da li je atentat". "Glas javnosti" čiji je reklamni slogan "Mi ne ulepšavamo stvarnost" na prvoj strani sumnja "Slučajnost, otmica ili greška", a na četvrtoj strani "Atentat, otmica ili - greška". "Večernje novosti" uz fotografiju Mihajlovića pitaju: "Ko je bio meta pucnjave na obezbeđenje ministra unutrašnjih poslova Srbije" i zaključuju: "Spas kroz crveno".
      
       Pucnjava
       Ni pet dana posle pucnjave "Kod mrtvog Turčina" stvari nisu jasnije. Izvesno je da se u petak, 16. februara, oko jednog časa po ponoći u Ulici kralja Aleksandra u desnoj kolovoznoj traci našao "be-em-ve" sa Sašom Milićem i Markom Markovićem, pored njega u srednjoj traci bio je "audi 8" sa Dušanom Mihajlovićem, šoferom i pratiocem. Mihajlović je telefonom razgovarao sa šefom operativnog štaba MUP-a o ubistvu Milutina Šćepanovića i Gradimira Plakalovića koje se tri sata ranije dogodilo u blizini zgrade MUP-a Srbije. U "mercedesu" iza bila su trojica ljudi iz obezbeđenja ministra. Onda se iz krajnje leve trake, došavši velikom brzinom, ispred njih preprečio "mercedes 600" iz koga su izašli Milojica Đurišić, Vladimir Maćešić i Aleksandar Veljović. Đurišić, vlasnik kockarnice u hotelu "Ekscelzior", držao je u ruci pištolj za koji - ispostaviće se kasnije - nije imao dozvolu. Mihajlovićev pratilac je viknuo šoferu da doda gas i projuri kroz "crveno".
       Dok je "audi 8" odmicao, počela je pucnjava : Đurišić i njegovi drugari protiv trojice ministrovih pratilaca. Rezultat: Đurišić i drugari pobegli, pet metaka u policijskom "mercedesu" i nezadovoljstvo ministra momcima iz pratnje. "Moraće da vežbaju gađanje", rekao je na konferenciji za novinare.
       Petorka iz "mercedesa 600" i "be-em-vea" uhapšena je tokom večeri. Dve su verzije njihovog "pada". Prva, Đurišića i Aleksandra Veljovića su prepoznala dvojica policajaca pripravnika koji su posmatrali ceo obračun a ostalo je bilo stvar tehnike. Druga, Đurišić se sam prijavio da kaže kako pojma nije imao da puca u policiju, pa još u onu koja je u pratnji samog ministra. NJegov predmet interesovanja bila su dvojica iz "be-em-vea". Oni su navodno pratili izvesnu devojku kojoj je Đurišić trebalo da bude zaštitnik.
      
       Policajci-kriminalci
       "Nećete valjda da poverujete u tu legendu", rekao je još na konferenciji za novinare Mihajlović, a mišljenje nije promenio ni posle njenog saslušanja. Na toj konferenciji za novinare je kazao i "Ovoga puta su promašili" i "Svi mi koji bi da Milošević dođe na sud, osuđeni smo na smrt". U pismenoj izjavi podeljenoj novinarima Mihajlović tvrdi da dobija pretnje "zbog odnosa prema bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću". Ipak, na pitanje " Da li je ovo bio atentat na vas?", Mihajlović je odgovarao da je cilj konferencije za novinare da prvi put javno i zvanično pokaže vezu policije sa mafijom.
       Vladimir Maćešić je bivši kriminalistički inspektor otpušten iz policije zvanično zato što nije položio stručni ispit, nezvanično što je obezbeđivao ljude iz podzemlja. Aleksandar Veljović je policajac pripravnik u Odeljenju unutrašnjih poslova u beogradskoj opštini Rakovici. Milojica Đurović, vlasnik kazina u "Ekscelzioru", kako se to kaže, "od ranije je poznat policiji", što će reći da je znao da bude s one strane zakona.
       "Gde god da začeprkaš, naletiš na policajca. To je prosto neverovatno", vajka se visoki funkcioner policije. "Jedan deo policije radi svoj posao, drugi je potpuno bezvoljan i ništa ga ne zanima i ni na čemu se ozbiljno ne angažuje, a treći deo je samo zvanično u policiji a stvarno je zaposlen kod kriminalaca."
       Ali, to i nije novost. Policajci sa prosečnom platom doskora manjom od sto maraka najlakše su do dodatnog novca dolazili radeći sa kriminalcima svih vrsta. A ovi su imali sasvim dovoljno novca: na šleperu švercovanog "marlbora" zarada je
       120 000 maraka, ekipa koja krade skupa kola (ovih dana je ukraden pa vraćen automobil Zorana Žižića, saveznog premijera, a ispred Aero kluba "dignuto je" vozilo direktora carina) može da zaradi i 50 000 dnevno. Ta veza je tolerisana, baš kao što je bivši vrh države dozvoljavao bivšem vrhu policije "bezobrazno bogaćenje" (Mihajlović) u vreme kada je policija bezobrazno siromašila i po opremljenosti beznadežno gubila trku sa kriminalcima koji su raspolagali i boljim oružjem i boljim sredstvima veze i boljim vozilima. Izuzetak od ovog pravila su jedino antiterorističke i jedinice za razbijanje demonstracija.
      
       Pretnje
       Stranke vladajuće Demokratske opozicije Srbije su pucnjavu koju je Mihajlović izbegao okarakterisale kao pokušaj atentata i jasnu poruku novim vlastima "da se manu borbe protiv kriminala i korumpirane policije koja stiže od ranijeg vrha države". Tačnije, rekle su da je ovo treća poruka.
       Prva je bila upucavanje Dragana Jakšića, vozača novopostavljenog načelnika državne bezbednosti Gorana Petrovića, tri dana po uspostavljanju nove vlade Srbije. Nepoznati napadač pucao je na Jakšića iz malokalibarskog oružja ispred zgrade Demokratske stranke u beogradskoj Krunskoj ulici (Proleterskih brigada) oko 19 časova, 28. januara. Zvanično saopštenje da je reč o slučajnosti očigledno je bila loša "legenda". U krađu vozila se ne ide sa malokalibarskim oružjem i "fantomkom" preko lica i to pred ulaz u zgradu Demokratske stranke pokrivenim i kamerama i obezbeđenjem.
       Zapaljeni džip "micubiši pajero" koji je vozio Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba DOS-a u Skupštini Srbije i desna ruka Zorana Đinđića, bila je druga poruka. DŽip nije buknuo sam od sebe, nije reč o kratkom spoju, požar je neko izazvao u noći 6. februara oko jedan sat u beogradskoj Avalskoj ulici, jeste sve što policija u ovom trenutku želi (može?) da kaže o ovom slučaju.
       Veliko uvo dežurne javnosti odmah je registrovalo priče da je napadač na Jakšića poznat i da se "samo čeka da izađe", da su pre paljenja "micubišija pajera" u Beograd prispela dvojica Ukrajinaca, stručnjaci za eksploziv, da je ekipa kriminalaca bliska ovdašnjem bivšem vrhu okupljena u Beču određivala svoje nove mete... "Ne želim da govorim o tim pikanterijama, da ne bismo kvarili istragu. Mada, nije dobro da Oni pomisle da ništa ne znamo o njihovim poslovima", kaže izvor NIN-a u Ministarstvu policije.
       A o poslovima se zna sve više, jer "sada nema gvozdene zavese između državne bezbednosti i javne bezbednosti, sada policija radi normalno", kaže ovaj izvor. Rezultat toga je i nepredak u istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije, četvorice policijskih zvaničnika i atentatu na Ibarskoj magistrali. "Svi tragovi nisu uklonjeni, ima svedoka koji su voljni da govore. Ubistva Milutina Šćepanovića, Gradimira Plakalovića ( petak, 16. februar) i Miodraga Stojanovića Gidre (nedelja, 18. februar) nisu likvidacije svedoka pomenutih istraga, već klasičan obračun kriminalaca."
       Iako u Ministarstvu tvrde da ih dosadašnja istraga o Ibarskoj magistrali, ubistvu Slavka Ćuruvije, Radomira Stojčića Badže nije odvela do bivšeg političkog vrha ("Ozbiljna smo firma, nećemo da govorimo ono za šta nismo sigurni. Za sada nismo izašli iz krugova policije"), visoki zvaničnik policije kaže da je potpuno jasno da se i nova vlast i ljudi iz policije koji profesionalno rade svoj posao nalaze na meti i svojih kolega umešanih u kriminal i kriminalaca i bivših političara. "Svako od njih može da naruči ubistvo bilo koga od nas. Imaju pare, dovoljno je ubica u Bosni, Hrvatskoj, Rusiji, Ukrajini...Sve ostalo su sitnice. Atentat možete da sprečite ako imate operativne podatke o njegovoj pripremi. Kada vam ubica priđe na deset metara, sasvim ste bespomoćni."
       Naravoučenije: ako na ministra Dušana Mihajlovića i nije pokušan atentat u prošli petak, to ne znači da novom vrhu Srbije ne radi o glavi moćna političko-policijsko-mafijaška ekipa i da o tome ne treba govoriti. Samo u tome treba pronaći meru. To jeste poruka onog ciničnog novinara kome su uvo i obrva Vuka Draškovića poslužili kao metafora za problem u kome se lider SPO-a našao posle atentata na Ibarskoj magistrali (u to da je reč o atentatu više nema sumnje, tvrde u Ministarstvu policije). Da je o atentatu ćutao ili nedovoljno govorio, bio bi proglašen za kukavicu i čoveka sa posebnim odnosima sa Slobodanom Miloševićem. Ali, Drašković je svođenjem programa radio-televizije Studija B na neprekidnu priču o atentatu proizveo sasvim neželjeni efekat i "dosadio i Bogu i ljudima".
       Dakle, činjenica da je Đurišićev pištolj prava igračka u odnosu na sedmi, najviši stepen zaštite ministrovog blindiranog "audija 8", može da ohrabri. Ali saznanje da nova vlast ima sasvim dovoljno protivnika spremnih da plate ubice sasvim je obeshrabrujuća kao i podatak da ministar svakog trena može da upadne u okršaj kriminalaca čiji "kalašnjikovi" ili neki još veći kalibri mogu proći kroz blindirano vozilo. Zato je posle pucnjave "Kod mrtvog Turčina" broj zahteva predstavnika nove vlasti za blindirana vozila naglo porastao.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Večera sa Amerikancima Dušan Mihajlović je imao radnu večeru sa američkom delegacijom u klubu "Sova" od 19 do 21,30 časova u petak, 16. februara. U restoranu je sa svojim društvom bio i visoki funkcioner JUL-a Živko Šoklovački. Iz "Sove" Mihajlović je otišao u klub Nove demokratije u beogradskoj Ulici majke Jevrosime iz koga je krenuo kući.

      
      

Provera šefa kabineta Ivan Đorđević, šef kabineta Dušana Mihajlovića, oko 23 sata krenuo je ministrovim "audijem 8" ka prostorijama Nove demokratije u beogradskoj Krunskoj ulici. Na raskrsnici, gde će dva sata kasnije doći do pucnjave, zaustavila ga je interventna ekipa beogradske policije. Pošto im je objašnjeno da šofer i Đorđević rade u Ministarstvu, tražili su da pokažu značke. Nisu ih imali, novi su u poslu. To je rutinska provera ljudi iz skupih automobila koja je uobičajena, a te večeri je dodatno bila motivisana ubistvom Šćepanovića i Plakalovića koje se dogodilo sat ranije, objašnjenje je visokog funkcionera policije.