Albanci regrutuju muškarce od 18 do 48 godina, Zoran Živković najavljuje nove poteze policije, a NATO još ne zna koje će proglasiti dobrim a koje lošim momcima

      Uoči posete srpske delegacije sedištu NATO-a gde je zvaničnicima alijanse predstavljen plan za rešavanje krize na jugu Srbije, predstavnici međunarodnih snaga na Kosovu upustili su se u predviđanja prema kojima je početak dijaloga srpskih vlasti i tamošnjih Albanaca "pitanje dana". Ističući da će, stoga, i sama najava bilo kakvih akcija srpske policije biti posmatrana kao "veliki međunarodni problem".
       Ne štedeći hvale na račun mirovnog plana Nebojše Čovića, predsednika Koordinacionog tela savezne i republičke vlade za Preševo, Bujanovac i Medveđu, sličnu poruku uputio im je, ipak, i generalni sekretar NATO-a DŽordž Robertson. "Biću vrlo jasan ovo (plan) je samo početak. Ovaj predlog ne sme biti doživljen kao ultimatum." Lord je, potom, naglasio da se NATO žestoko protivi pokušajima da se problemi u regionu reše nasiljem "ili takozvanim antiterorističkim operacijama", pri čemu je, da ne bude zabune, i ono 'antiterorisitičke' odredio znacima navoda.
      
       Inercija
       Srpskoj delegaciji je, u sedištu NATO-a još predočeno da bi alijansa volela da pripadnike Prištinskog korpusa vidi na nekom drugom mestu jer, navodno, među Albancima imaju lošu reputaciju iz 1999. godine kad su "učestvovali u etničkom čišćenju" na Kosovu.
       Što se glavnog zahteva srpske strane tiče, onog za smanjenje kopnene zone bezbednosti, iz NATO je stiglo obećanje u duhu dobro poznatog vica o dami i diplomati - NATO će (možda) i razmatrati smanjenje ovog prostora od pet kilometara na administrativnoj granici sa Kosovom (šala kaže diplomatsko možda čitaj kao ne!) ali tek pošto se uvere da to neće dovesti do "vakuuma ili do novih borbi". Potom su ponovo usledile pohvale.
       "Ponašanje međunarodne zajednice možda je malo nediplomatski reći, kao da pokazuje da im demokratija u Srbiji nije baš po volji", smatra Predrag Simić, ekspert za međunarodne odnose i savetnik predsednika SRJ, i dodaje da se stanje veoma sporo menja i da je još uvek primetna inercija kada su u pitanju Srbija i Kosovo.
       "Poseta Briselu bila je uspešna u meri u kojoj je mogla biti uspešna u smislu da su se bivši protivnici našli na istoj strani", smatra Simić i dodaje da je za NATO prilično neprijatno da one zbog čije su zaštite navodno došli na Kosovo sada vidi kao pretnju miru u regionu.
       Dan kasnije raznet je autobus "Nišekspresa", dva dana kasnije, u Bujanovcu su poginula tri srpska policajca, što sugeriše da albanski ekstremisti poruke međunarodne zajednice čitaju malo drugačije.
       Vozilo kojim je policajcima na položajima dostavljana hrana odletelo je u vazduh nagazivši prednjim točkovima na dve antitenkovske mine postavljene na putu u blizini sela Lučane kod Bujanovca, van tampon zone. Sva tri policajca koja su se nalazila u kolima su poginula, čime se broj poginulih pripadnika MUP-a od promene vlasti u Srbiji popeo na sedam.
      
       Žrtve
       U nedelju uveče zločin su osudili jugoslovenski i srpski funkcioneri najavivši nove mere u borbi protiv terorizma, koje će biti selektivne i usmerene isključivo na teroriste. Osudi se pridružila i međunarodna zajednica. Usledila je razmena pisama protesta i podrške i nova obećanja o ukidanju tampon zone.
       Čekajući da se Zapad odluči (poznavaoci prilika tvrde da odluka o tome na čiju će se stranu staviti na jugu Srbije još nije pala), srpska policija najavljuje reorganizaciju snaga na terenu i redefinisanje njihovih aktivnosti. "Nameravamo da pojačamo operativne mere na zaštiti ljudi-stanovništva i policajaca", objašnjava u razgovoru za NIN savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković ocenjujući da je podmetanje bombe delo plaćenih profesionalaca.
       Uz napomenu da detalji akcije snaga bezbednosti nisu za javnost, Živković je rekao da ta akcija ni na koji način ne dovodi u pitanje realizaciju Čovićevog plana kao i da su razlike u nastupima pojedinih državnih funkcionera "pitanje stila a ne sukoba". Ipak, Živković obećava da nećemo dozvoliti da naši ljudi budu mete albanskih terorista.
      
       Zamke
       Radikalniji u redovima nove vlasti zahtevaju žešći odgovor ekstremistima uz često pominjanje glinenih golubova i vezanih ruku. Tako Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka, izjavljuje da bi trebalo prekinuti pregovore sa "teroristima i trećerazrednim političarima iz Bujanovca i Preševa" a međunarodnu zajednicu naterati da se zapita kako bi ona reagovala na ubistva policajaca u svojim zemljama.
       "Naša situacija je veoma delikatna. Emocije su u ovom trenutku razumljive, ali jugoslovenske vlasti ne smeju, kao nekada Milošević, upasti u zamku gde će pohvale Zapada shvatiti kao dovoljan znak za početak oružane intervencije", ističe Simić uz napomenu da treba ostati uzdržan i na oružane provokacije ekstremista. "Ovu bitku će izgubiti onaj ko prvi potegne pištolj", smatra Simić.
       Ne pretendujući da bude primećen kao revolveraš Čović je ponovio poziv albanskim političarima da što pre otpočnu sa pregovorima. Liderima albanskih partija predložio je da imenuju predstavnike za razgovore sa srpskim vlastima, da objave svoju platformu i odrede mesto za razgovore. Ali dok Čović odbacuje mogućnost da se sa Albancima razgovara van teritorije Srbije oni upravo na tome insistiraju.
       Albanski političari nisu ni ove nedelje predstavili svoju političku platformu. Razlog ovog drugog po redu odlaganja (platforma je najpre najavljivana za 14. februar) jeste kako kaže Behljulj Nasufi, član predsedništva PDD-a, u velikoj zauzetosti pripadnika OVPBM, ali i lokalnih političara oko sahrane Artana Abazija, žitelja Preševa, koji je kao borac OVPBM ubijen u sukobima sa srpskom policijom. Rojters je ovih dana preneo tvrdnje ekstremista da ih je do sada poginulo 30. Albanci i ne vide nekakav poseban razlog za žurbu budući da tvrde da im je Čovićev plan uručen tek ove srede.
      
       Komunikacija
       Na primedbe da ovo odlaganje početka razgovora, čak i posle ustupka srpske strane i njenog pristanka da se među pregovaračima pojave i naoružani ekstremisti, korespondira sa sve žešćim napadima ekstremista na policiju i vojsku (u ponedeljak je na policiju u opštini Bujanovac ispaljeno 90 projektila), Albanci odgovaraju izjavama o privrženosti miru i dijalogu.
       U prištinskom "Bota sot" tvrdi se čak da se zločinima upravlja iz Beograda dok "Zeri" u odlaganju izbora u Pokrajini vidi i kaznu Zapada za teror nad nealbanskim stanovništvom.
       U međuvremenu su, jugoslovenske vlasti otpočele razgovore sa visokom delegacijom NATO-a, Kfora, OEBS-a i EU, o aktivnostima u kopnenoj zoni bezbednosti. Iako su se, bar dosada, izdavali samo za posmatrače, funkcioneri Zapada nisu odoleli a da i oni u Jugoslaviju ne donesu neki papir. U Bujanovac su u sredu stigli sa spiskom "principa" koji bi, veruju, pomogli rešavanju krize.
       Principi su, tvrde izvori NIN-a, dobrim delom prihvatljivi i korespondiraju sa Čovićevim planom ali srpska strana ima i neke primedbe na kojima će insistirati u nastavku razgovora. I briselska delegacija najavila je moguće izmene tampon zone, ali je i ovom prilikom ponovljeno da bi se to desilo tek posle dobijenih garancija da se njenom izmenom neće pogoršati prilike u regionu (!).
       I Albanci su se susreli sa delegacijom iz Brisela i njima otkrili detalje svog, za javnost nepoznatog, plana za rešenje krize. Razgovor u Velikom Trnovcu, predvodili su članovi OVPBM mada im je prisustvovao i gradonačelnik Preševa, Riza Halimi. Ista organizacija, tačnije njena kosovska baza, objavila je opštu mobilizaciju muškaraca od 18 do 48 godina, na prostorima Kosova, juga Srbije (analitičari Stratfora procenjuju da ih je u regionu već 1 600) i Makedonije.
      
       LJUBICA GOJGIĆ