Ruka zločinca koja je kukavički pritisla detonator šaljući u smrt nedužne civile otvorila je time, valjda najsnažnije od okončanja bombardovanja jula 1999, koncentrične krugove straha i napetosti među preostalim Srbima na Kosovu, u čitavoj državi, u regionu, u zemljama NATO-a i Evropske unije, sve do nove američke administracije.Svakodnevne mete paljevina, bombi i svakojakih zlostavljanja, Srbi na Kosovu reagovali su najčešće na jedini dostupan način: blokirajući prilazne puteve svojim enklavama ne bi li se koliko-toliko obezbedili i povratili mrvice samopouzdanja koje ih još drže vezanim za njihovu zemlju predaka. Da sami u svom bolu oplaču i sahrane svoje mrtve, i da se dan posle suoče sa svaki put sve težim pitanjem: kako dalje

      Kod sela Livadice na putu Merdare - Podujevo izvršen je "teroristički atentat", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Albanije, prištinski dnevnik na albanskom "Zeri" ocenio je da je petak, 16. februar, "crni dan za Kosovo" a drugi, "Koha ditore", zaključio da je "ubijen mir". Iza tih floskula imena su ubijenih: dvogodišnjeg Danila Čokića, njegove majke i oca, još najmanje petoro civila čiji su delovi tela razneti na desetine metara unaokolo od autobusa Nišekspresa i stotinu kilograma teške ekspolozivne naprave. Za 43 ranjene osobe, za putnike konvoja koji je krenuo u zavičaj da obiđe mrtve na Zadušnice i svoja zapustela imanja, životi gotovo da su izjednačeni sa smrću.
       Ruka zločinca koja je kukavički pritisla detonator šaljući u smrt nedužne civile otvorila je time, valjda najsnažnije od okončanja bombardovanja jula 1999, koncentrične krugove straha i napetosti među preostalim Srbima na Kosovu, u čitavoj državi, u regionu, u zemljama NATO-a i Evropske unije, sve do nove američke administracije.
       Svakodnevne mete paljevina, bombi i svakojakih zlostavljanja, Srbi na Kosovu reagovali su najčešće na jedini dostupan način: blokirajući prilazne puteve svojim enklavama ne bi li se koliko-toliko obezbedili i povratili mrvice samopouzdanja koje ih još drže vezanim za njihovu zemlju predaka. Da sami u svom bolu oplaču i sahrane svoje mrtve, i da se dan posle suoče sa svaki put sve težim pitanjem: kako dalje.
      
       Ogorčenje
       - Međunarodna zajednica nije u stanju da obezbedi elementarne stvari ne samo za život, nego i u ovakvim kritičnim trenucima. Pripadnici Kfora i Unmika trčkaju unaokolo bez ikakvog smisla ili samo sede tamo primajući debele pare - s ogorčenjem govori za NIN Gradimir Nalić, savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice za ljudska prava. - Umesto da pomognu da se što pre utvrdi broj mrtvih i dostojanstveno obave sahrane, njima je osnovno bilo da putevi budu prohodni za borna kola. Prvi put su dopustili da neko od naših stručnjaka dođe, ali uz ogromne probleme - patolozi satima čekaju na prevoz i pratnju. Srbi u centralnom delu Kosova su potpuno izbezumljeni, bez telefona, novine im stižu svaki peti dan, uz velike teškoće obezbeđuju izlazak iz sela dok gledaju kako se prsten oko njih sužava - iznosi svoje utiske gospodin Nalić, jedan od retkih državnih funkcionera koji odlazi na Kosovo.
       Oni koji su više skloni političkim manifestacijama, organizovali su mitinge protesta na Kosovu, u Kraljevu, u Nišu. Tražene su ostavke komandanta Kfora Karla Kabiđoza, povratak Vojske Jugoslavije i MUP-a na Kosovo, da se zabrani svim Srbima da učestvuju u administraciji Pokrajine, da se ukine Kosovski zaštitni korpus, pohapse čelnici.
       U osudi Kfora i Unmika nisu bili nežni ni savezni ni republički funkcioneri, počevši od predsednika Vojislava Koštunice koji je upozorio da Kfor i Umnik ne ispunjavaju zadatke iz mandata poverenog Rezolucijom 1244. Savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković izjavio je da su snage Kfora popustljive prema naoružanim Albancima, nespremne da se upuste u konfrontaciju. Potpredsednik republičke vlade Nobojša Čović naglasio je da "Srbi nemaju slobodu kretanja i to je sada jasno i onima koji nisu želeli da im bude jasno", upozoravajući da se "vara onaj ko misli da će se problem Kosova rešiti bez Srbije" i obećao česte posete funkcionera Kosovu i stalan kontakt sa Kforom i Unmikom.
      
       Povodi
       Brutalan teroristički akt kod Livadica vrhunac je nervoznih reagovanja albanskih terorista i separatista od dolaska nove demokratske vlasti u Beogradu. Sa Miloševićevim padom opcija uspostave Kosova kao nezavisne države naglo je izgubila podršku u međunarodnim krugovima, a da mnogi Albanci nisu spremni da ginu za nju pokazali su rezultati lokalnih izbora na kojima je pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Izazivanje novih kriza u kojima će pregovori i njima skloni lideri ponovo biti marginalizovani otpočelo je novembarskim terorističkim napadima u bezbednosnoj zoni na jugu Srbije, novi zamah dobilo posle okončanja republičkih izbora i dogovora sa Unmikom i Kforom o povratku izvesnog broja Srba na Kosovo, a sada dostiže vrhunac u vezi sa konačnom normalizacijom odnosa Srbije i SRJ sa doskorašnjim neprijateljem - NATO-om i jednodušnom podrškom međunarodne zajednice odmerenom pristupu beogradskih vlasti i planu za jug Srbije potpredsednika republičke vlade Čovića.
       Vešto prebacujući težište sa Preševa na Mitrovicu, odatle na Štrpce (pucnji na autobus 12. februara, jedna osoba ubijena, dve ranjene), ponovo na sever Kosova (Livadice), pa zatim opet Bujanovac (ubistvo tri policajca) uz mobilizaciju sunarodnika, pucnje na patrolu Kfora kod Prizrena i nikada transparentnije organizovanje i izazivanje u Makedoniji (zaključno sa ubistvom vojnika), albanski ekstremisti u protekloj nedelji otvaraju borbu na svim frontovima šaljući zastrašujuće signale svim akterima balkanske krize.
       Kosovskim Srbima je poručeno da im nema ni povratka ni opstanka na Kosovu, beogradskim vlastima da se prisete olako obećane brzine u sprovođenju svojih planova, međunarodnim snagama da ne rizikuju somalijski scenario, makedonskoj vladi da ne pregovara sa Srbima o granici bez njih, a kolebljivim sunarodnicima da će demokratija popričekati.
       "Albanci su jasno i glasno kazali da su oni gospodari terena a ne Kfor", procenjuje Marko Jakšić, potpredsednik DSS-a iz Kosovske Mitrovice, a Miroslav Šolević, predsednik Udruženja za povratak Srba na Kosovo i Metohiju zaključuje: "Albanski političari će biti izvedeni na čistac: ili će prihvatiti povratak Srba ili priznati da su za etničko čišćenje."
       Da su poruke zastrašujuće, jasno je i samim Albancima, koji su u broju većem nego ikada osudili terorističke napade i na civilni autobus i na policijsku patrolu u Preševskoj dolini. Albanski komentari nad ubijenim ženama i decom kod Livadica u stilu "šta su tražili tamo", ili već rutinskog prebacivanja krivice na srpske tajne službe za slične incidente, naglašeno su tiši od poziva albanskih političara na "stvarne napore koji bi praktično doprineli prevenciji svih vrsta nasilja" umesto što "ritualno osuđuju nasilje iz razloga političkog marketinga", kako je to karakterisao kosovski Odbor za zaštitu ljudskih prava. Poznati izdavač Veton Suroi upozorio je da ove eksplozije podstiču podelu Kosova i da je "bomba bačena na civilni autobus i bomba bačena na NATO, oslobodioce Kosova". "Albanci se moraju zapitati da li žele da ugroze odnose sa NATO-om" budući da "Kosovu preti upadanje u zamku čemu i sami Albanci doprinose".
       "Produženje napada na Srbe postaće noćna mora za Kfor, izazivajući napetost koja se ne može eliminisati nikakvim izjavama. Kfor nije sposoban da učini odlučnu akciju koja bi oslobodila region naoružanih Albanaca," zaključuje američka analitička agencija Stratfor predviđajući da bi nove srpske žrtve naterale NATO da promeni politiku prema srpskim oružanim snagama.
      
       Procedure
       Portparol NATO-a za sada je pomenuo preispitivanje bezbednosti sopstvenih trupa i proveru procedura kako bi se to obezbedilo. Teško je, međutim, verovati da će to značiti ozbiljnije pomaljanje noseva američkih vojnika iz njihove baze Bondstil, odakle pokrivaju najkritičniji deo terena prema Preševskoj dolini. Zahvaljujući njihovoj fokusiranosti na povratak kući i ko zna čemu još, umesto hermetično zatvorene granice Kosova u zoni bezbednosti u Preševskoj dolini, može se videti i bestrzajni top od 81 mm (američke proizvodnje?), a i tradicionalno uzdržane vlasti Makedonije saopštile su da se granica Kosova/SRJ i Makedonije nadgleda samo sa makedonske strane.
       Međunarodne snage potvrdile su samo zadržavanje u pritvoru dve osobe sumnjivog ponašanja u Livadicama, što se savršeno uklapa u dosadašnja kratkotrajna zadržavanja naoružanih ekstremista, bez ijednog jedinog sudskog procesa za Albance - ubice civila, rušitelje kuća i manastira. Kao vrhunski herojski gest privrženosti zaštiti slobode kretanja, Kfor navodi prebacivanje 200 Srba u Štrpce helikopterima u trenutku kada je na putu Uroševac-Štrpce nađeno čak šest mina!
       Za to vreme, nove demokratske vlasti u Beogradu suočavaju se s velikim pritiskom Haškog tribunala, snaga prethodnog režima povodom usvajanja zakona o amnestiji, kao i dirljivim naporima Udruženja rodbine 1 300 lica nestalih sa Kosova i Metohije koji najavljuju drastične akcije: štrajk glađu, blokadu zatvora i baza Kfora, čak i samospaljivanje. Utehu im jedino pruža čitanje pisama podrške koja stižu sa svih strana, uključujući i Vašington. Kada se međutim sa načelnog tapšanja po ramenu pređe na teren konkretnog... Oliver Ivanović, lider srpskog dela Mitrovice, predložio je da se snage Kfora reorganizuju na deo koji će biti fokusiran na opštu bezbednost i deo koji će omogućiti kretanje Srba i drugih manjina, što je komandant Kfora "odbio sa arogancijom".
      
       Planovi
       Ipak, sve više reflektora osvetljava scenu. Lideri Evropske unije okupiće se u ponedeljak, a NATO-a u utorak u Briselu. Najvažnije teme biće situacija na jugu Srbije i Kosovu. Komisija za utvrđivanje činjenica, oformljena u NATO-u, uz asistiranje predstavnika EU, UN i OEBS-a, na poziv Beograda, već je stigla na lice mesta.
       Kristina Gajak, portparol Havijera Solane, izjavila je za NIN da se ne razmišlja samo o "vrlo, vrlo, vrlo snažnoj osudi" nego i o stavljanju u pogon određenih akcija, posebno zahteva albanskom vođstvu da demonstrira svoje liderstvo u ovakvim kriznim trenucima. Komandat Kfora Hans Hakerup je pozvan u sedište EU gde u ponedeljak treba da brifuje ministre o situaciji, a Solana će doći u petak u Skoplje na samit lidera zemalja jugoistočnog Balkana, "razgovarati sa njima o regionalnoj saradnji i slanju pravih poruka albanskim liderima za formiranje dobrog pregovaračkog tima".
       Da će za oktavu viša intonacija diplomatske retorike usmerene prema Albancima zaista dopreti do njih, za sada ne izgleda verovatno. Posebno s obzirom na razvoj situacije u susednoj Makedoniji, gde posmatrači već predviđaju najcrnje slike Bejruta. Nagoveštaji da će na pomenutom samitu lidera Balkana u Skoplju Grčka predstaviti nekakav novi plan nisu za NIN ni potvrđeni ni demantovani. Aleks Rondos, savetnik Georga Papandreua i specijalni predstavnik predsedavajućeg OEBS-a, rekao nam je samo da je Grčka duboko zabrinuta, i da je put Beograd-Solun od strateške važnosti za nekoliko zemalja u regionu. "Region će ili ucenjivati naoružani ljudi ili će izabrati demokratiju. Zemlje Balkana moraju unaprediti internu saradnju, a međunarodna zajednica svoju koordinaciju i poslati jasne poruke. Odgovornost je zajednička i moramo dokazati da nećemo prihvatiti provizoran mir na Balkanu: mi želimo trajan mir."
       Put do mira sada popločavaju leševi srpskih civila i uopšte nije sigurno da će se "ratovanje malog koeficijenta inteligencije", kako sukobe naziva urednik Radija Slobodna Evropa u Pragu, na tome završiti. Naredni komandant Kfora, norveški general koji će tu dužnost preuzeti početkom aprila, izjavio je da će njegov glavni zadatak biti zaštita manjina. Londonski "Ekonomist", međutim, opisujući novog komandanta policije Unmika, Kristofera Albistona, s ogromnim iskustvom iz Severne Irske i sa "tolerancijom nula", sumorno predviđa kako će brzo shvatiti da su tamošnji problemi prosti u poređenju sa đavoljom smešom na Balkanu.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ