("Mafijaška država", NIN br. 2616)

      Predmetni napis je izazov za jednu staru priču iz Like.
       Krajem pretprošlog veka, kada je Lika bila deo Austrougarske monarhije, kroz selo krenula žandarska patrola. Pred jednom trošnom kućom, pita žandar slabovidu staricu: - Ima li lopova u selu?
       - Nema, sinko, svi su otišli u žandare i finanse, odgovori baka.
       Stara priča i naša savremena stvarnost nagone na razmišljanja koja nisu u skladu sa nedavno diskvalifikovanim Zakonom o javnom informisanju.
       U našoj zemlji mafija je uzela toliko maha, da je bivša vlast morala da se uključi u nju kako bi je lakše kontrolisala iznutra, što je mnogo efikasnije.
       U nas je korupcija cvetala, a cveće traži negu i čuvanje, pa ju je bivša vlast prigrlila, jer je obećala narodu da će od ove zemlje napraviti cvetnu baštu.
       Kriminal ugrožava svaku državu, zato mu se bivša vlast pridružila, iz patriotskih razloga, da sačuva državu.
       Stara latinska izreka kaže: što je dozvoljeno Bogu, nije volu; bivša vlast je pobrkala uloge, pa su kriminalci postali bogovi.
       U nas je pravda ponovo zapostavljena: piše se i diskutuje o spregama mafije i bivše vlasti, o ogromnim pljačkama, a niko se ne bavi pitanjem da li je sve između njih podeljeno pravedno.
       Za svaku državu anarhija je velika opasnost; zato je bivša vlast pristupila organizovanju kriminala i mafije.
       Da nije bilo organizovanog kriminala, svako bi radio šta mu padne na pamet, a ovako se znalo ko švercuje naftu, ko mazut, ko cigare, ko viski.
       Zahvaljujući organizovanom kriminalu, znalo se unapred ko će i kada biti ubijen, planski po rasporedu, bez haosa.
       I lopovi su potrebni društvu, da bi se pošteni imali sa kim porediti.
       LJudi su kvarljiva roba, a ne drže se u frižideru.
       Krađa društvene imovine ima društveni značaj i društvenu dimenziju, što je bivša vlast uočila i blagovremeno se uključila u nju.
       Ne treba preterivati sa napadima na podzemlje; ima tu i poštenih ljudi, na primer, rudari.
      
       SVETISLAV S. VULIN,
       Beograd