Posao o proceni Telekoma Srbija počeo je u jeku 1996. godine. U to vreme NatNJest Markets nije imao nikakvog iskustva u telekomunikacijama pa je ad hock formirao svoj tim za ovaj projekat.
       Ugovor između NatNJest Markets-a i PTT Srbija (koji je u to vreme bio jedinstveno preduzeće) morao je biti sklopljen skoro godinu dana ranije od ugovora o prodaji Telekoma, i u tom ugovoru moraju postojati odredbe o visini provizije NatNJest Markets-a. U tom ugovoru, a ne u ugovoru o Telekomu, mora postojati tačna cifra utvrđena za plaćanje NatNJest Markets-u (prema štampi, spornih 32 miliona DEM) i na osnovu tog ugovora moglo bi se odgovoriti na pitanje da li su usluge investicionog savetnika precenjene i da li ostavljaju sumnju da je preko tog ugovora izvršen transfer novca italijanskim ili grčkim partnerima ili samom Daglasu Herdu, nekadašnjem britanskom ministru inostranih poslova i tadašnjem senior supervizoru u NatNJest Markets-u. Treba takođe imati u vidu da je u tom ugovoru deo stavki bio rezervisan za troškove a da je provizija NatNJest Markets-a bila određena po principu "sucess fee", a to znači da je NatNJest Markets-ov deo zavisio od visine cene po kojoj je prodat Telekom. Takođe, moguće je da postoji još nekoliko podugovora između Telekoma Srbija i podizvođača u procenjivačkim poslovima koje je angažovao NatNJest Markets.
       Sagovornici NIN-a tvrde da je rad na pripremi ponude za prodaju Telekoma Srbija bio veoma ozbiljan i profesionalan. Prvi korak u tim pripremama bilo je obračunsko izdvajanje Telekoma Srbija iz PTT Srbija da bi se napravila simulacija funkcionisanja takvog preduzeća, utvrdila postojeća stopa profita i njegove performanse.
       Sagovornici Nin-a kažu da je NatNJest Markets uložio sve svoje sposobnosti da se Telekom prikaže kao veoma uspešno preduzeće i da su tokom rada koji je trajao mesecima (uglavnom u zgradi u Takovskoj, i to onim tempom koji diktiraju strane kompanije, to znači danonoćno) pažljivo simulirane različite varijante procene s obzirom na broj radnika, ubacivanje ili izbacivanje nekretnina iz procene i načine kombinacije podataka koji su pravljeni na osnovu probnih mesečnih bilansa uspeha budućeg Telekoma.
       Domaći procenjivači su naročito insistirali na tome da se jugoslovenski društveni proizvod posmatra kroz prizmu kupovne moći (s obzirom na to da je kupovna moć stanovništva bila daleko veća nego što bi bruto nacionalni dohodak pokazivao, uzet sam za sebe), dok je NatNJest Markets posebno insistirao da se pronađu i prikažu takozvani value drivers, tj. oni pokazatelji iz bilansa koji govore o potencijalnom profitu tog preduzeća. Oba metoda imala su za cilj da se "naduva" vrednost Telekoma, navodi sagovornik NIN-a.
       Cela procena bila je bazirana na potencijalnoj prinosnoj vrednosti na dug rok (10 godina) i takva procena je podrazumevala jasno određen investicioni plan budućih ulaganja u Telekom Srbija. To znači da bi u postojećem ugovoru o prodaji Telekoma Srbija morale da budu unesene jasno određene pozicije o investicionom (tj. biznis) planu, planovima za širenje mreže (taksativno i po godinama), izvorima finansiranja i procentu profita koji će strani partneri biti obavezni da reinvestiraju u Telekom Srbija.
       U to vreme se nije postavljalo pitanje da li mreža i oprema na Kosovu treba da uđu u procenu Telekoma Srbija (s obzirom na političke procene o mogućnosti nemira pa i otcepljenja Kosova) i da je Kosovo figuriralo u tadašnjim procenama kao teritorija s malom kupovnom moći, ali potencijalno veoma profitabilna s obzirom na procene o razvoju privatnog biznisa, itd.
       Sagovornici NIN-a takođe tvrde da su strani stručnjaci koji su bili angažovani na pravnim poslovima bili prvoklasni i da je tokom rada postojala dobra saradnja sa PTT Srbija. Isti izvor navodi da se tadašnji direktor PTT Milorad Jakšić nije mnogo mešao u tok poslova, ali da je obezbedio potpunu prohodnost procenjivačima da dođu do svih relevantnih podataka (inače, prema iskustvima procenjivača, to najčešće nije slučaj) i da je tadašnje knjigovodstvo PTT Srbija bilo solidno vođeno. Ukratko, proces procenjivanja bio je veoma korektan i na svim stranama (uključujući tu i ljude iz PTT Srbija) radili su ljudi čije su kvalifikacije za takve poslove bile dobre.
       Jedini strani partneri s kojim su se procenjivači koje je angažovao NatNJest Markets sastajali bili su iz italijanskog STET-a i ti pregovori bili su intenzivni i tokom najvećih političkih nemira u zemlji. Italijanski konglomerat STET angažovao je svoje ekonomiste specijaliste za telekomunikacije, koje sagovornici NIN-a opisuju kao "zmajeve u svom poslu". Iako je među dve ekipe dolazilo do trvenja zbog toga što je italijanska strana dovodila u pitanje sve "pozitivne" pozicije Telekoma Srbija, rad je tekao u profesionalnoj atmosferi. U prvom kvartalu 1997. godine, ekspertima STET-a pridružili su se i eksperti švajcarskog UBS-a.
       U različitim domaćim i stranim medijima postoje podaci da je UBS-ova procena Telekoma Srbija bila čak neznatno veća od procene NatNJest Markets-a.
       Prema izvorima Vlade Srbije iz tog vremena prva i poslednja cifra koju je Vlada Srbije tražila za prodaju 49 odsto Telekoma Srbija vrtela se oko 900 miliona dolara (koliko je otprilike i dobijeno) i, navodno, u poslednjim nedeljama pregovora, srpska strana neznatno je podigla cenu.
       Prema procenama analitičara Morgana Stenlija za telekomunikacije, u to vreme za Telekom Srbija bila je dobijena približno odgovarajuća cena s obzirom na nizak stepen digitalizacije, mali broj priključaka po stanovniku i, pre svega, s obzirom na činjenicu da je u to vreme tržište telekomunikacija u istočnoj i centralnoj Evropi (bilo je na vrhuncu u vreme prodaje češkog telekoma) bilo u opadanju, a rizik zemlje velik. Ako se u ovom trenutku ostave po strani sumnje o korupciji, najveći greh onih koji su prodavali Telekom Srbija je u tome što su ga uopšte prodavali (s obzirom na to da je reč o najvrednijem resursu zemlje), što su ga prodavali u trenutku kada su okolnosti diktirale nižu cenu od moguće i što su potom novac koji je dobijen potrošile na nerazuman način.
      
       TANJA JAKOBI