Ako gradonačelnik već mora da bude impotentan, onda neka bude žena

      Obično je vrilo kao u loncu pred izbor prvog čoveka grada. Ali Milanu St. Protiću, predsedniku Skupštine sa najkraćim rokom trajanja, pošlo je za rukom da obesmisli, po nekima, prestižno mesto gradonačelnika Beograda. On je pogazio svoju predizbornu zakletvu na vernost i do uvredljivosti demonstrirao ravnodušnost prema sugrađanima i funkciji. Čini se da je mrtva trka između izbora novog gradonačelnika i haškog problema za mesto "poslednje rupe na svirali" na rang-listi DOS-a koji je izgleda nasledio Protićev nehaj prema Beograđanima.
       Iscrpljeni dosovci zaista su zatrpani teškim i možda važnijim problemima od izbora šesnaestog posleratnog gradonačelnika. Građani su toga svesni ali i oni kao i ostali razmaženi prvoborci za demokratizaciju društva, s pravom očekuju da neko pokaže brigu za njih u teškom postrevolucionarnom periodu koji ih je ostavio bez struje i sa manje novca u novčaniku nego što je to bio slučaj prethodnih godina.
       Osoba koja bi im stavila do znanja da razume njihove muke i da ih deli zajedno s njima, koja bi im se sada kada su najosetljiviji nežno udvarala, polagala račune i pokazivala želju da reši njihove probleme došla bi kao melem na ranu. Da ima više ozbiljnih pretendenata na prestonički presto DOS bi pokazao da njegova energija za rešavanje životnih problema nije iščilela kao što se to zlonamernicima već čini.
      
       Vruć krompir
       "Beograd je svet" i sigurno je da bi voleo da vidi kako se - da bi mu bilo bolje - o njega otimaju zrele, ugledne ili u tom smislu najperspektivnije ličnosti. Uostalom, Žak Širak je dva puta bio gradonačelnik Pariza pre nego što je postao predsednik Francuske.
       Zbog čega kod nas ovakav primer ništa ne znači?
       Beograd je (kao i čitava zemlja uostalom) u takvom stanju da se budućem gradonačelniku lako može dogoditi da se posle isteka mandata više ne može kandidovati ni za šta. Prihvatiti se odgovorne dužnosti sa ispražnjenom gradskom kasom čisto je hazarderstvo, reći će racionalne ambiciozne račundžije čiji je konformizam odavno prevazišao narodnu "na muci se poznaju junaci". Stanje stvari možda je najbolje opisao za vreme svog kratkog sedmomesečnog gradonačelnikovanja Zoran Đinđić ističući da je to mesto mnogo većeg ličnog rizika nego promocije. "Promocija je prva dva-tri-dana a posle toga slede problemi. Tu je veliki rizik da budete gromobran gde će svi gromovi da lupaju i svi koji su nezadovoljni reći će - eto, mi smo mislili da će biti bolje, ali sad nije tako. To je realno stanje."
       I zaista, kod nas se zbog lepote stila voli kas'ti "gradonačelnik", što nikakve veze sa stvarnošću nema jer bi se svaki ovdašnji, u stvari predsednik Skupštine grada, morao postideti svojih ovlašćenja u odnosu na ona koja krase gradonačelnike u zemljama razvijene demokratije na koje bismo voleli da se ugledamo. Uloga predsednika Skupštine kod nas je svedena na protokolarnu. "Preuzeo sam sve dužnosti i obaveze gradonačelnika koje su, osim zakazivanja sednica i utvrđivanja dnevnog reda, prevashodno protokolarne", izjavio je Dragan Jočić, vršilac dužnosti predsednika, inače potpredsednik gradskog parlamenta. On čuva ovu funkciju posle odlaska Milana St. Protića "na odmor u Vašington" i nada se da će pitanje gradonačelnika biti rešeno već krajem tekućeg meseca.
      
       Žrtveno jagnje
       Javnost je već upoznata da će potencijalni gradonačelnik doći iz manje stranke. Najveće, dakle DS i DSS, za ovo mesto, kako sada stvari stoje, nisu zainteresovane. "Ulazimo u doba koje je vrlo pragmatično. Gradonačelnik nema pravo veta i mogao bi postati 'žrtveno jagnje' jer su najvažnije odluke 'u rukama' Izvršnog odbora grada. Velike stranke imaju veliku odgovornost i to je glavni razlog što ne vide sebe u glavnoj prestoničkoj ulozi", ističe Jočić koji je i predsednik Izvršnog odbora DSS-a i njen republički poslanik.
       U prethodnom periodu grad je više služio kao pozornica za lično promovisanje predsednika Skupštine, nego za vođenje određene jasno definisane politike. Mnogi su jevtino gradili lični imidž zahvaljujući stalnom prisustvu u medijima. Grad može, kao što vidimo, da funkcioniše bez gradonačelnika ali je psihološki važno da on bude ustoličen. Nova vlast u proteklom periodu uglavnom nije uspevala da pokaže ljudima kako je ona zaista nešto drugo u poređenju sa prethodnom vlašću. I dalje su česta međusobna prepucavanja u okviru DOS-a dok zasukani rukavi u cilju rešavanja problema nisu tako česti.
       "Izuzetno nam je važno ko će biti gradonačelnik. DOS će odlučiti iz koje stranke će doći. Za sada nema nesuglasica", kaže Nenad Bogdanović, šef gradske vlade i član Predsedništva Demokratske stranke.
       Naši sagovornici se slažu da je neophodno da, kao u drugim zemljama Evrope, grad dobije svoje posebno mesto. Gradonačelnika bi u tom slučaju građani direktno birali i on bi imao široka ovlašćenja i odgovornosti. To bi značilo prihvatanje evropskih standarda i uspostavljanje lokalne samouprave koje danas praktično nema. Još je Slobodanka Gruden predlagala donošenje Zakona o gradu Beogradu. To, međutim, znači promenu ustavne kategorije grada. Za sada, Beograd je izjednačen sa, recimo, Babušnicom. Oduzet mu je status glavnog grada.
      
       Gradska zavisnost
       Beograd je do pre desetak godina imao širok krug samostalnih nadležnosti. Imao je svoje izvore prihoda, dok danas opštine i gradovi praktično nemaju samostalne finansijske baze. Potpuno su zavisne od Republike. Sve što je još od prvog zakona o opštinama u Srbiji (donetog pre 162 godine) pripadalo opštinama sada je državno: zemljište, šume, lokalni putevi, parkovi, trgovi, ulice, opštinske zgrade.
       Gradsko građevinsko zemljište postalo je državna svojina. Poslovni prostor kojim su nekad raspolagali gradovi, takođe je prešao u svojinu Republike. Dobra vest je da je tim eksperata Centra za javnu i lokalnu upravu izradio Nacrt novog zakona o lokalnoj samoupravi. Polovinom marta planiran je početak javne rasprave u republičkom parlamentu. Proces će izgleda biti dug jer podrazumeva ustavne promene. Lepo bi bilo da grad dobije gradsku policiju, nadležnosti u školstvu i zdravstvu. Apsurdno je, recimo, rešenje da ministarstvo, kao do sada, postavlja direktore vrtića i osnovnih škola.
       Zbog svega nabrojanog neke velike tuče oko beogradskog ustoličenja neće biti. To će, pre svega, biti test za male stranke. One su to shvatile ozbiljno. Danonoćno zatrpavaju javnost saopštenjima predlažući kandidate. Socijaldemokratska unija istakla je kandidaturu Branka Pavlovića, potpredsednika stranke i gradskog odbornika. Široj javnosti nije poznat ali je po mišljenju Socijaldemokratske unije "moralnim kvalitetima i dosadašnjim aktivnostima na eliminisanju bezakonja i anarhije zaslužio poverenje".
       Pre nekoliko dana mediji su preneli da je "najozbiljniji" kandidat za novog predsednika Skupštine grada Dragan Subašić član Predsedništva Demokratske alternative. Ovaj advokat bio je koministar pravde u prelaznoj republičkoj vladi. Aktuelna je i tvrdnja da će po drugi put u istoriji Beograd dobiti gradonačelnicu. Ženomrsci ovu mogućnost doživljavaju kao povinovanje tzv. političkoj korektnosti koja i kod nas ulazi u modu. Izgleda da je nekima u ovom trenutku važno da isprave nepravdu, da se konačno neka funkcionerska fotelja dodeli osobi ženskog pola. U tom kontekstu često se pominje Milena Milošević, predsednica opštine Vračar iz Demokratske stranke.
      
       Kobna ljutnja M. M.
       Međutim, najozbiljnija kandidatkinja, kako NIN saznaje (potvrdio nam je to i Dragan Jočić), jeste Radmila Hrustanović. Član je Izvršnog odbora grada zadužena za imovinsko-pravne i građevinske poslove kao i za informisanje. Privremeno je vršilac dužnosti direktora Studija B dok se ne ozvaniči funkcija novoizabranog. Ova četrdesetdevetogodišnja dama je advokat, član Predsedništva Građanskog saveza Srbije i osnivač Ženske političke mreže. Udata je, ima dva sina. "I sama kandidatura je već satisfakcija. Imponuje mi mogućnost da postanem gradonačelnica. Ipak, o tome još ne razmišljam jer se uvek nešto može promeniti, moguće su i druge političke kombinatorike. Zanimljivo je da je GSS predložio Đorđa Staničića kao kandidata za predsednika Izvršnog odbora. Bajata je vest da je Slobodan Vuksanović (PDS) povukao svoju kandidaturu kojoj se protivila DS.
       Jedina žena na mestu gradonačelnika Beograda bila je Slobodanka Gruden (od 1992. do 1994. godine). Ostaće upamćena po tome što je, kada se malo ko usuđivao, hrabro odgovorila na napade Mire Marković. Ova je u svom čuvenom dnevniku koji je tada objavljivala "Duga" cinično primetila: "Ulice Beograda mogle bi se brižljivije čistiti i liftovi popravljati uprkos sankcijama, ako bi predsednica Skupštine grada našla vremena i za takve trivijalnosti." Odgovor uvek suzdržane dr Gruden mnoge je iznenadio. Otpisala je da je MM (oslovila ju je samo inicijalima) oslobodi prisustva u svojim intimnim razmišljanjima: "MM gospođa iz mira udobne kuće bez lifta, nema običaj da se pojavljuje na mestima gde je život."
       Ovakav odlučan odgovor pokazao se kobnim za dalju karijeru gradonačelnice. U spisku poklona Dafine Milanović funkcionerima (koji je objavila LJiljana Habjanović, inače prijateljica Mire Marković) našla se i gospođa Gruden koja je to negirala. Desetak dana kasnije komisija Skupštine grada pronašla je nakit koji je Milanovićeva navodno darivala prvoj dami Beograda. Odmah posle toga usledila je njena ostavka.
      
       Povreda procedure
       Do dana današnjeg lideri DOS-a se nisu sastali da odluče kojeg kandidata će podržati. Nisu se odlučili ni za profil ličnosti koji je potreban gradu: da li reprezent ili operativac. Gospođa Hrustanović za sebe kaže da nije reprezentativna ličnost već da je "organizator i izvršilac poslova". Dragan Jočić i Nenad Bogdanović se slažu da je pred nama period velikih poslova a ne velikih priča. Sada se traže brojevi, računica i zdrava logika. "Potreban nam je neko ko će svetu znati da saopšti šta je naš interes, da nas približi Evropi."
       Gradonačelnik, inače, može postati samo neko od odbornika Skupštine grada. Zbog toga nije mogla da prođe priča o Dušanu Kovačeviću, sve i da je hteo da se prihvati te dužnosti. Potencijalnog gradonačelnika po statutu pismenim zahtevom predlaže 20 odbornika. Onda sledi tajno glasanje. Ova procedura nije ispoštovana u slučaju Milana St. Protića. Izglasan je javno (5. oktobra) zbog čega zlobnici tvrde da nikada nije ni bio gradonačelnik. Uostalom, kažu oni, pokušajte da nađete rešenje o njegovom postavljenju. Nema ga nigde.
      
       MARIJA MILOSAVLJEVIĆ
      
      

Kratka istorija Prvi posleratni gradonačelnik Beograda bio je Mihailo Ratković, po zanimanju stolar. U Stari dvor uselio se tek peti gradonačelnik, Milijan Neoričić. Do tada je sedište gradske vlasti bilo u Uzun Mirkovoj ulici. Tek je šesti po redu, Branko Pešić, dao smisao i težinu ovoj funkciji. Od njega nije bilo popularnijeg i najduže se zadržao na tom mestu. Zapamćen je, između ostalog, kaže legenda, po tome što je jednog dana Josipa Broza Tita uhvatio pod ruku i pokazao mu šta sve nedostaje gradu. Za vreme njegovog mandata "izgrađeno je pola Beograda". Zanimljivo je da je pred kraj Pešićeve karijere jedan od članova njegovog kabineta bio i Slobodan Milošević, kojem je to bio prvi posao u politici.        Svaki prvi čovek grada ostavio je iza sebe nešto po čemu se pamti. "Beograđanka", "Gazela", sportski centri, saobraćajne petlje, podseća ju na Branka Pešića, Sava centar na Živorada Kovačevića, Knez Mihailova na Aleksandra Bakočevića. Arhitekta Bogdan Bogdanović pamti se po belom šalu i po tome što je savetovao Beograđane da potkazuju komšije koje ne štede struju, zbog čega je izgubio moralni kredibilitet. Milorad Unković je pre deset godina, u vreme martovskih demonstracija, dopustio da tenkovi izađu na ulice. "Vlast ima pravo da se brani. Armija deluje kad je ugrožen glavni grad", vajkao se on.        Nebojša Čović ostaće upamćen kao odličan SPS-ov operativac, ali i kao jedan od organizatora kontramitinga, koji je njegova tadašnja stranka održala (24.12.1996.) u Beogradu, umalo ne izazvavši krvoproliće. Poznat je i kao borac protiv uličnih tezgi, dilera i pornografskih slika u izlozima trafika. Tvrdi da je radio osamnaest sati dnevno. "Baksuzni" trinaesti gradonačelnik bio je Zoran Đinđić, koji je posle sedam meseci smenjen, jer se raspala koalicija "Zajedno". Vojislav Mihailović, potomak četničkog generala Dragoslava Draže Mihailovića, ostaće zapamćen po tome što je ostavio otvoren prostor za mnoge zloupotrebe, a što je dovelo do neviđenog fijaska SPO-a na poslednjim izborima.