Pravo na veroispovest je osnovno ljudsko pravo. Ali, način ostvarivanja tog prava u vojsci, svakako da ne sme da bude prepušteno samo njoj

      Proteklu nedelju obeležila su dva događaja zasnovana na veri, veri u Boga i veri u versku toleranciju. Prvi, sigurno od istorijskog značaja: najava da Vojska Jugoslavije, posle šest decenija, ponovo dobija svešteničku službu. I drugi, čestitka prvog čoveka države dr Vojislava Koštunice i drugih visokih funkcionera islamskim vernicima Kurban-bajrama, kao i prvi put na državnoj televiziji direktan prenos centralne proslave najvećeg islamskog praznika.
       I jedna i druga vest primljene su kao dašak jugovine pred kojim su se dodatno (i uveliko) utopile dugotrajne sante leda. Drugoj vesti nema niko ništa da prigovori, jer je to gest državnog dostojanstva, poštovanja sopstvenih građana i učvršćenja poverenja građana u sopstvenu državu. Ali, opet, ovde nije sve do kraja jasno. Ima onih koji vrte glavom, pitajući se da li će sve biti u duhu multietničkog društva, da taj naglo otopljeni led ne napravi neku poplavu i ne prokopa nove jaruge između pripadnika različitih veroispovesti.
       Ovih dana promovisan je zbornik "Vojska i vera" sa besedama dvadesetak učesnika okruglog stola "Regulisanje verskih pitanja u Vojsci Jugoslavije", održanog na izmaku protekle godine, u organizaciji Uprave za moral Generalštaba VJ. Svi učesnici jednodušno su se izjasnili za uvođenje vojne svešteničke službe, jer je - tvrde - veliki značaj vere za duhovno uzdizanje i moralno vaspitanje vojnika, jačanje borbenog morala, razvijanje osećaja samopoštovanja i samodiscipline, suprotstavljanje raznim vidovima pseudoduhovnosti...
       Predstavljeni su i rezultati nekoliko istraživanja poslednjih godina o pobožnosti u vojsci, po kojima se više od 65 odsto vojnika i oficira izjašnjava da su vernici, što je znatno iznad proseka u društvu.
       "Ako se u vojnim jedinicama nalaze vernici, a nalaze se, s kojim pravom može biti suspendovano njihovo ustavom zajemčeno pravo na ispovedanje vere", zapitao se savezni ministar vera dr Bogoljub Šijaković, zalažući se istovremeno za "državno jemstvo tog prava".
       Načelnik Uprave za moral Generalštaba VJ general-potpukovnik Milen Simić kaže da su za rešavanje ovog pitanja u obzir uzeta iskustva mnogih stranih armija, iskustva iz srpske i crnogorske, odnosno jugoslovenske vojske dok su imale u svom sastavu svešteničku službu.
       Proučena su rešenja Grčke, Ruske Federacije, Rumunije, Republike Srpske, Bugarske, Makedonije, Italije, Mađarske, Austrije, Belgije, Libije, Turske, Egipta, kao i neka iskustva Nemačke i Velike Britanije.
       U gotovo svim vojskama ovih zemalja sveštenici su one veroispovesti kojoj pripada većinski narod, a u nekima samo u rukovodećem organu službe su i sveštenici drugih veroispovesti, ali su i pripadnicima tih drugih veroispovesti zagarantovana sva verska prava i slobode.
       Sveštenička služba u oružanim snagama Grčke, Republike Srpske, Rumunije i Belgije uključena je u formacijski sastav jedinica, dok su u Mađarskoj i Austriji to posebne službe.Austrija ima dve vojske svešteničke službe, rimokatoličku i evangelističku, s tim što celokupno vojno sveštenstvo, kao u Italiji, čini posebnu vojnu biskupiju, sa vojnim biskupom na čelu.
       Posle ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca uvedeni su u vojsku sveštenici svih priznatih veroispovesti. A pri Ministarstvu vojnom i mornarice bilo je telo koje je rukovodilo svešteničkom strukom, sastavljeno od sveštenika za pravoslavnu, rimokatoličku i muslimansku veroispovest.
       Proslavljani su isti praznici kao i u Vojsci Kraljevine Srbije, s tim što su svaki vid, rod, puk i Kraljeva garda imali svoju krsnu slavu. Pripadnicima druge vere omogućeno je da proslavljaju svoje najveće verske praznike. Ishrana je obezbeđivana prema pravilima svih priznatih veroispovesti.
       Na osnovu ovih iskustava može se naslutiti buduća organizacijsko-formacijska struktura buduće svešteničke službe u Vojsci Jugoslavije, za čije pripreme general Milen Simić kaže da su u "završnoj fazi".
       Po principu da su sveštenici one veroispovesti kojoj pripada većina, predloženo je da u svim jedinicama ranga puka-brigade u stalnom sastavu budu pravoslavni sveštenici. Pripadnicima drugih veroispovesti bila bi, kaže se, zagarantovana sva verska prava i slobode, ali se ne kaže kako bi to konkretno izgledalo.
       Rabin Jevrejske verske zajednice u Jugoslaviji Isak Asijel podržao je "napore odgovornih ljudi Vojske Jugoslavije da sadašnjim i budućim vojnicima omoguće da, u okviru vojničkog života, ispovedaju svoju veru", uz napomenu da "naravno, u obzir treba uzeti i specifičnosti drugih verskih zajednica sa područja Savezne Republike Jugoslavije".
       A muftija beogradski hadži Hamdija Jusufspahić kaže: "Statusom vojnika muslimana u Kraljevini Jugoslaviji bili smo zadovoljni. Tada su vojnici i starešine muslimani mogli slobodno ispovedati svoju veru. Imali su posebnu kuhinju - hranu i svoje verske starešine koji su ih podučavali u veri. Mi se nadamo da će naša deca i sada moći da uživaju takva prava, da čuvaju svoja verovanja i u praksi primenjuju učenja svoje vere."
       Pravo na veroispovest je osnovno ljudsko pravo. Ali, način ostvarivanja tog prava u vojsci, izuzetno važnoj i osetljivoj instituciji društva i države, svakako da ne sme da bude prepušteno samo vojsci. Naročito u Jugoslaviji, državi u kojoj je bez obzira na teritoriju i vladajuću ideologiju nacionalno, odnosno versko pitanje, bilo osnovni ključ njenog rasturanja i smanjivanja.