Malo šta može pomračiti politički sjaj podatka da je britanska nezaposlenost pod laburistima niža nego ikad poslednjih decenija, stagnirajući sve vreme ispod milion radno sposobnih na biroima

      Engleska se sprema za birališta. Simboli ekonomskog stanja Britanije (najniža nezaposlenost za 25 godina, najniža inflacija od 1970. do danas i najniže kamate na dugoročne zajmove za poslednjih 35 godina!) ukazuju na prosperitet. Predsednik vlade Toni Bler nastoji zbog toga da iskoristi prvu priliku i da, raspisujući rane izbore, vladajućim laburistima osigura još jedan mandat u Dauning stritu - dok je vetar u jedrima.
       Očekuje se da bi premijer već 28. marta mogao zamoliti prijem kod kraljice Elizabete Druge tražeći saglasnost da se (u takvom slučaju, 5. aprila) raspusti Parlament. Britanci bi onda glasali 3.maja - godinu dana pre poslednjeg roka da biračko telo presudi o sadašnjoj vladi laburista.
       Nagađanja britanskih političara i štampe o mogućnosti ranih izbora traju već nedeljama. Slutnje su se približile stvarnosti ove nedelje, kada je Blerov ministar finansija Gordon Braun predstavio u Parlamentu državni budžet. Braunov budžet izrazio je jasne "predizborne" poruke laburista, britanskim nižim i srednjim društvenim slojevima - željnim, ne toliko poreskih olakšica već višeg standarda socijalnih prava i usluga, na primer u državnim bolnicama i školama. U naredne tri godine, one bi trebalo da dobiju dve milijarde funti Braunove budžetske "ekstra" povišice.
      
       Budžet po Braunu
       "Mi smo svoj izbor učinili", objavio je ministar, govoreći u prepunom Donjem domu, u kojem nema debate važnije od debate o budžetu države."Ne, manje - već više investicija - ali, prednost imaju škole i bolnice", grmeo je. Braun je aludirao na predloženi oštar porast državnih ulaganja u javnu potrošnju - na 442,6 milijarde (u 2003/4), umesto 340 milijardi (koliko je odvajano od 1997). Razumljivo - nauštrb propuštenog smanjivanja poreza na prihod građana.
       Dvesta najvećih državnih bolnica primiće u naredne tri godine po milion funti povećanja uobičajene državne pomoći, a boljitak bi takođe usledio i u slučaju "porodičnih lekara" o trošku socijalnog. "Porodica ima prioritet", kliktao je poletni Braun, ponavljajući to kao prvo načelo buduće laburističke politike. NJegova elokvencija napajala se mučnim ćutanjem u klupama konzervativaca, naoko matiranih vešću da je Blerova vlada - zahvaljujući suficitu budžeta, otplatila štaviše i 34 milijarde funti duga - "više duga otplaćenog u mandatu samo jedne vlade nego što je otplaćeno za mandata svih britanskih vlada za poslednjih 50 godina"!
      
       Neranjivi premijer
       Laburistička politika "prioriteta porodici" okrenuta je glasovima materijalno nejakih. Recimo, obećava novčane i druge povlastice roditeljima s malom decom, čiji bi godišnji prihod trebalo da se uveća prosečno za 2 240 funti. Zahvaljujući jednokratnoj pomoći države porodiljama, u iznosu od 500 funti "više od milion britanske dece spaslo bi se opasnosti da njihov život počne u siromaštvu". Laburisti su rešeni da tu pojavu sasvim uklone tokom naredne decenije - naravno, dobiju li oni sadašnje i potonje izbore.
       Braunovim budžetom oni su ove nedelje pokušali da uz sebe privuku još vozače, pušače i pivopije (zamrzavanjem dažbina na duvan, piće i gorivo).
       Premijer Bler ostavlja utisak da se i bez toga oseća dovoljno neranjivim. Deluje kao da mu slična pomagala iz Braunove torbe nisu gotovo ni bila potrebna.
       Kod kuće skinuta je s dnevnog reda za njega vrlo neugodna "afera Mendelson", stvorena pre nekoliko nedelja ostavkom visokog vladinog funkcionera za Severnu Irsku, zbog tobožnjeg pritiska da se jednom induskom bogatašu dodeli britanski pasoš. Piter Mendelson je, posle odgovarajuće istrage, oslobođen odgovornosti i opravdan, mada na dužnost nije vraćen. U saradnji s Dablinom predsednik vlade još jednom pokušava da iz ćorsokaka izvuče pregovore glavnih aktera Severne Irske - nastojeći da, makar privremeno, zaustavi teror "obnovljene IRA". Najzad, u stočarstvu, pod stalnim udarima gubitaka u stočnom fondu zbog bolesti "ludih krava" i drugih, vlada gleda da se makar pred izbore na svaki način zaustavi nova napast koja se sručila na farmere, epidemija slinavke i šapa.
      
       Izborno iskušenje
       U međunarodnim odnosima, prema Evropi i prema SAD, slika takođe deluje stabilno. London je izbegao ključna, politički neugodna opredeljivanja u šlager-slučajevima, na jednoj strani obrazovanja evrosnaga za brza dejstva, na drugoj, američkog sistema nacionalne protivraketne odbrane. Posle povratka Blera iz Amerike, gde je (bar po sadašnjim ocenama) uspeo da pronađe međusobno razumevanje s predsednikom Bušom Juniorom britanski torijevci deluju u javnosti donekle pokolebano. Potražili su, štaviše, oslonac u sećanju na političko delo i nasleđe slavne Margaret Tačer - ako je reč o aktivnoj politici, već odavno u penziji. Prošlog ponedeljka čak 45 kandidata konzervativaca za poslanike, osvanulo je u redu za fotografisanje sa ledi Tačer - u nameri da se snimci iskoriste u predstojećoj kampanji.
       U Parlamentu, vođa opozicije Vilijam Heg pokušao je ove nedelje da preseče trijumfalizam vladinog ministra finansija. Uporedio je Brauna s "lopovom koji vam ukrade kola a sutradan vraća ratkapne". Aludirao je na laburističku politiku širokog poreskog zahvatanja, uz pomoć čak 45 različitih obaveznih davanja. Intervencija nije proizvela osobit efekat, niti je oslabila vladinu poziciju. Malo šta može pomračiti politički sjaj podatka da je britanska nezaposlenost pod laburistima niža nego ikad poslednjih decenija, stagnirajući sve vreme ispod milion radno sposobnih na biroima.
      
       PETAR POPOVIĆ