IzloŽba: 23. salon arhitekture
Mesto odrŽavanja: Muzej primenjene umetnosti

      Milorad H. Jevtić
       Posle jedne preskočene godine Salon arhitekture se po dvadeset treći put pojavio pred publikom na uobičajenom mestu - u Muzeju primenjene umetnosti. Čin svečanog otvaranja pobudio je takvo interesovanje da bar trećina posetilaca nije mogla da uđe u prostorije Muzeja. Bilo je to pravo slavlje za arhitekturu i posredni poziv da se ovoj priredbi pokloni mnogo više pažnje, od koncepcijske do organizacijske, jer, primera radi, katalog Salona pojaviće se tek na njegovom zatvaranju - 31. marta! Kada se uzmu u obzir nepovoljne okolnosti koje su u protekloj deceniji pratile naše arhitektonsko i urbanističko stvaralaštvo, prikazana dela bude nadu u bolje dane našeg graditeljstva. Uopšteni uvid u izložbu pokazuje da su velike stambene zgrade ili nekadašnji blokovi, poput novobeogradskih, sasvim iščezli, da preovlađuju manje gabaritske forme i enterijeri, da ima manje urbanizma i više publicistike nego ranije, te da je odnos realizovanih i projektovanih objekata u prihvatljivoj ravnoteži. Dobitnik Nagrade Salona (jedine nagrade, ostalo su priznanja) arhitekt Mustafa Musić je već ranije na zgradi Teniskog kluba "Vračar" pokazao tanani smisao za, uslovno rečeno, arhitektonske minijature, pa je nagrađena vila u Čolak-Antinoj ulici došla kao potvrda njegovog majstorstva. U jednostavnom volumetrijskom okviru suterenski postament i sprat su ostvareni svedenim kubičnim formama, dok se uvučeno prizemlje svojim zatalasanim fasadnim zidovima javlja kao duhovito smišljeni kontrast koji celoj kompoziciji daje obeležje retke oblikovne svežine. Ovde su se doista srećno susrele i sjedinile naša moderna i postmoderna. Stilski dosledan enterijer visoke kultivisanosti doneo je autoru dodatne "poene", pa ga je njihov ukupan zbir uverljivo izdigao do prvog mesta. Priznanje Salona za ostvaren visok domet (nazivom nedorečeno u čemu) podelili su stambena zgrada u Kumanovskoj ulici Branislava Mitrovića i Centar TV Pink Aleksandra Spajića. Oba objekta već su prikazana čitaocima NIN-a - Mitrovićev sa pohvalama, a Spajićev sa mnogo zamerki. Zanimljivo je da je jedino u slučaju dodeljivanja priznanja Spajiću došlo do delimičnog neslaganja u žiriju i protivljenja jednog njegovog člana. Priznanje za rekonstrukciju dodeljeno je Goranu Vojvodiću i Snežani Milovanović za administrativnu zgradu Košarkaškog saveza Jugoslavije, ostvarenje koje je svojim likovnim i funkcionalnim vrlinama moglo da konkuriše i za najviše mesto. Priznanje Salona za projekat pripalo je Vladimiru i Jasni Lojanici, mladom autorskom paru, za sedište ministarstava Ruande u Kiguliju, čime je potvrđena i odluka međunarodnog žirija da ovaj rad nagradi prvim mestom na internacionalnom konkursu. Činjenica je da su naši arhitekti postizali uspehe na inostranim takmičenjima i u vreme duge izolacije, a najnoviji uspeh u Ruandi bi mogao da bude vesnik novih, još zapaženijih takmičarskih rezultata. Milenijum centar Stevana Mićića i Agencije Prodide Vladimira Petrovića i Biljane Vukelić-Porubović izdvojeni su priznanjima u kategoriji enterijera, koja je inače sadržavala još nekoliko zapaženih realizacija. U oblasti publicistike priznanje Salona je otišlo u ruke dr Miodraga Nestorovića za knjigu "Konstruktivni sistemi". Priznanje koje je otišlo na adresu Urbanističkog zavoda Republike Srpske u Banjaluci za podršku arhitektonskom i urbanističkom stvaralaštvu više je nego razložno, jer ova ustanova delatnošću i rezultatima to u punoj meri zaslužuje. Dugačku listu priznanja zaključuju autori studentskih radova: tim u sastavu Jelena Bulatović, Igor Čubra i Milica Babić za "Urbanhausing" i Jelena Masniković za "Meditacije".
       Kako smo već napisali, katalog Salona će se pojaviti tek na njegovom završetku, pa će tada biti i dostupan kritičkom sudu, ali, zato, povodom malog biltena sa objavljenim rezultatima možemo da kažemo da se od Salona očekuje jezički pročišćenije, argumentovanije i ubedljivije obrazloženje žirijskih odluka nego što je to bilo ovom prilikom.
       I na kraju, šteta je što na ovoj izložbi svojim najnovijim delima nisu predstavljeni Vulović, Krunić, Cagić, Kekovići, jer bi sa njima Salon pružio svakako potpuniju i vredniju sliku o našoj arhitekturi i urbanizmu.