Da nema preča posla, Mirko Marjanović bi se verovatno slatko nasmejao mukama svog kolege Đinđića. Uredba slična ovoj sadašnjoj nekoliko puta je usvajana u vreme bivše vlasti, s tom razlikom što Marjanovića niko nije smeo da kritikuje.
       Đinđić je najveći šamar na sceni dobio od potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa koji je, odmah po donošenju uredbe, reagovao zvaničnim saopštenjem u kome se kaže da je uredba suprotna Ustavu SRJ i da ugrožava pregovore Jugoslavije o pridruženom članstvu EU i pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom koja će uskoro biti "jugoslovenski bog" u domenu liberalizacije spoljnotrgovinskog režima.
       Uz nabrojane negativne efekte, ovakvo reagovanje Labusa otvara pitanje da li između savezne i srpske vlade postoji koordinacija mera i da li je tačno ono što se govori u kuloarima nove vlasti, da srpski premijer ne sluša nikoga i da donosi mere na svoju ruku. U krugovima vlade Srbije govori se da je uredba stigla direktno iz Đinđićevog kabineta a ne, na primer, na predlog Ministarstva finansija.
       Kako god da bilo, javna neslaganja između dva ključna nosioca reformi na saveznom i srpskom nivou ugrožavaju kredibilitet vlasti pred međunarodnim institucijama i potencijalnim stranim partnerima, i u personalnom smislu (da li se dogovaraju ili ne) i na zakonskom nivou jer i dalje važi savezni propis od pre dve godine, po kojem je uvoz nafte i naftnih derivata slobodan.
       Istovremeno se otvara i pitanje političke neozbiljnosti vlasti: naime i u ovom slučaju demonstrirano je neslaganje Demokratske stranke Srbije (DSS) i Demokratske stranke (DS), dve najjače stranke u Demokratskoj opoziciji Srbije. Naime, Dragan Maršićanin, predsednik srpskog parlamenta i visoki funkcioner DSS-a, odmah je zatražio od Đinđića da povuče uredbu. Formalno obrazloženje je u redu - povređen je član 64 Ustava Srbije i nastavljena loša praksa prethodne vlade da vlada uredbama - ali suštinski, vidljivo je da se DSS i DS sukobljavaju na svakom mogućem pitanju, počevši od štrajka u PTT-u i uvođenja trećeg mobilnog operatora do pregovora sa Crnom Gorom, što takođe narušava kredibilitet vlasti, i napolju i među domaćim biračima.