("Rat rečima", NIN br. 2619)

      Tekst LJ. Smajlović primer je izvanrednog novinarskog pristupa, profesionalnog i etičkog. Argumentovano, lucidnom proverom činjenica, zahvaljujući poznavanju stranih jezika (što je retkost kod naših novinara), ona je iznela na videlo hipokriziju (tačnije: sindrom bezočne laži!) političara i masmedijalnih aparatčika na Zapadu, novinara opterećenih "samokontrolom" u strahu da kažu istinu, operisanih od osećanja novinarske etike, sledeći direktive "odozgo" (kao u boljševizmu, razlike nema!). Kako ona to lepo kaže, "svet se od 5. oktobra naovamo promenio znatno manje nego što smo mi to učinili". Upotreba epiteta "zločinački", "zverski", "teroristički", rezervisana je samo za Srbe kao dežurne krivce u ovom vremenu zla i apsurda na našim prostorima. Najčešće žrtvu pretvaraju u agresora, i obratno, koristeći pri tom i "retorički minimalizam, koji nije lingvističke, već političke prirode" (kako lucidno konstatuje LJ. Smajlović). Novinari i političari na Zapadu (s izuzetkom K. Bilta) izbegavaju da upotrebe reči (adekvatne!) "zverstvo", "masakr" ili "terorizam" kada Albanci eksplozivom dignu u vazduh žene i decu u autobusu, ili mučki ubiju srpske policajce koji nose hranu, u "zaštićenoj" tampon zoni na Kosmetu, ali su ih izdašno prišivali Srbima! Za njih su ovakvi albanski teroristi samo "gerilci", "pobunjenici"... Nama koji bitišemo na Zapadu i svakodnevno se suočavamo sa hipokrizijom i lažima masmedijalne i političke nomenklature, ovakav dopis je pravi melem na ranu!
      
       LAZAR DIMITRIJEVIĆ,
       Essex, Engleska