Zašto je i od koga Vlade Divac svojevremeno dobio petu ličnu

      Državni interes bio je viši i od samog Divca, tako da je Kićanović morao da ćuti. Kad su nosioce državnog interesa počele da čuvaju patriotske straže, Kićanović je progovorio. Sasvim detaljno i vrlo otvoreno, godinu dana kasnije, razjasnio je na šta ih je sve nagovarao savezni socijalistički ministar sporta gosp. Đerić. Uz poentu: Nisam slušao Đerića!
       Ukratko, stvar se, po Kićanoviću, razvijala ovako. Dana 14. marta 2000. godine ministar Velizar Đerić zahteva od Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, čiji je predsednik Dragan Kićanović, hitno zakazivanje nove sednice Predsedništva radi preispitivanja odluke o imenovanju Vlade Divca za kandidata Jugoslavije za člana Sportske komisije Međunarodnog olimpijskog komiteta, i traži da se Divčeva kandidatura, koja je već poslata DHL poštom, povuče, pravdajući to višim državnim interesima. Istovremeno, Đerić traži da Predsedništvo JOK-a donese novu odluku o imenovanju Jasne Šekarić za kandidata u Sportskoj komisiji MOK-a.
       - Želim da vas obavestim - piše Kićanović javnosti - da JOK ni jedan od zahteva gospodina Đerića nije uvažio.
       Onda je pošiljka broj 472 9674 036, upućena MOK-u, umesto u Lozanu, stigla u Beograd. Izlepljena selotejpom, ista je ostavljena na ulazu u JOK, odakle je, po nalogu Saveznog ministarstva za sport, preuzeta. Kićanović čuva potvrdu o preuzimanju...
       A Đerić, kad se dokopao pošiljke, dojavio je gde treba, tj. Miri Marković, da je sve pod kontrolom, paket je u njegovim sigurnim rukama, evo priznanice!
       Budimo u kontaktu, predlaže Đerić, za dalje instrukcije stojim na raspoloženju... Imajte, molim, u vidu da sam lično zaustavio vazdušnu poštu!
       Po svemu sudeći, ni Kićanović se nije mrštio na JUL.
       Moralo se to ranije reći, legendo.
       Imali ste autoritet vrhunskog sportiste, nisu vam mogli ništa!
       Kada je izbio skandal s Divcem, Kićanović nije hteo da ga komentariše, proglasio se nenadležnim. Rekao je, dobro se sećam, da ga se to ne tiče!
       Sada, u javnom razjašnjenju, prvi bek jugoslovenske i svetske košarke pravda se da je, onda, o svim detaljima i hronologiji zbivanja upoznao članove najbliže Divčeve porodice, njegove roditelje i brata Ivicu.
       Zar je slučaj s pošiljkom toliko intiman da se rešava familijarno, u četiri oka!?
       Danas su se, opet, ukrstili putevi Vlade Divca i Dragana Kićanovića; obojica su kandidati za predsednika Jugoslovenskog olimpijskog komiteta - Kićanović bi to bio ponovo, a Divca su kandidovali hokejaši!
       Dragan Kićanović je vlasnik luksuznog hotela na Zlatiboru; kažu da je u vreme restrikcije struje njegov objekat bio jedina svetla tačka u planini. S druge strane, prijatno je saznanje da je Vlade Divac, zvezda Lejkersa i Sakrameto kingsa, izdašno pomagao mnogim novodošavšim Srbima u Americi dok se ne snađu, da je davao značajne priloge za otadžbinu, a posebno je prijatno što to nikad nije javno isticao.
       Vlade Divac je osudio NATO agresiju na svoju zemlju, ali i odnarođeni režim u svojoj zemlji. Krivicu jednih i drugih jasno je razdvojio; ipak je zaradio petu ličnu od drugarice Marković i druga Đerića, državni interesi tražili su žrtve i izdajnike.
       Sada je Divac prihvatio kandidaturu za predsednika JOK-a: "Osnovni razlog i ključni motiv je to što verujem da mogu značajno da pomognem našem olimpijskom pokretu i doprinesem još većem ugledu jugoslovenskog sporta u svetu. Dodatni motiv, ali i obavezu, predstavlja poverenje koje mi ukazuju svi koji podržavaju moju kandidaturu za ovu značajnu funkciju".
       Kad bi se Đerić pitao, opet ga ne bi izabrao, zato što ih Divac podseća na prohujalu moć. Još gore, obećava da će ići do kraja: "Ukoliko budem izabran za predsednika JOK-a", veli Divac, "učiniću sve da se slučaj definitivno rasvetli, kako se takve stvari nikada više ne bi ponovile. Insistiraću na rasvetljavanju, ne iz ličnih razloga, već zbog interesa i ugleda jugoslovenskog sporta u svetu."
       I novi savezni ministar Vojislav Andrić drži da bi bilo i logično i moralno da se slučaj definitivno rasvetli. Podvlačim nijansu u njegovoj izjavi: "Istina ne može da se sakrije i dobro je da je oni (JOK) obelodane. Činjenica je da je predlog otišao poštom i činjenica je da je pošiljka vraćena u Beograd. Ne verujem da tako delikatne pošiljke mogu da budu vraćene bez saglasnosti pošiljaoca."
       Ministar sporta Andrić misli da predsednik JOK-a mora biti čovek visokog ugleda u međunarodnim sportskim institucijama, koji govori strane jezike i može da putuje bez prevodioca, čovek stabilne moralne konstitucije koji će uvek raditi u korist jugoslovenskog sporta. Andrić predlaže TV duel, da kandidati za predsednika JOK-a sučele svoje misli, da publika vidi ko, šta, kako i na kom jeziku govori. Publika bi odlučivala i o njihovom moralu, a ne centri moći. Državni interes bio bi na malom ekranu...
       Jednom, kad je bio mali, Vlade Divac nije hteo više da raste. Pisao je novinama i pitao može li se njegov nagli rast zaustaviti. Srećom, za dečaka iz Prijepolja leka nije bilo, rastao je u dobrom pravcu. Sportski savez Srbije ga podržava kao lice prepoznatljivo na celoj planeti.
       A od pošte se očekuje da, u skladu s demokratskim promenama, odgovara za svoj rad. Niko nema pravo da vraća pisma. Niti da ih lepi selotejpom.