|
Pre 50 godina izdanjem "singla" Đorđa Marjanovića, počela je da radi najstarija muzička kuća na Balkanu. Gde je danas PGP i šta će sa njim biti sutra
Iako već duže vreme ne proizvodi izdanja na vinilu, državna muzička produkcija se i dalje zove Produkcija gramofonskih ploča. U poslednjih osam godina PGP RTS ne poseduje kapacitete za proizvodnju ovog nostalgičarskog nosača zvuka, kad je svoju presu za ploče prodala jednom engleskom partneru, koji je danas verovatno koristi za štampanje "longplejki" za disk-džokeje, koji, kao deo predstave, uživo, pred publikom, miksuju muziku po diskotekama. Takođe kao deo predstave, dosta drugačije, kao školski primer propadanja jedne firme pod sankcijama, u proteklih deset godina Produkcija gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije lagano je padala na kolena, prvenstveno zbog toga što se sav potreban repromaterijal, poreklom od naftinih derivata, nabavljao iz uvoza, za devizni keš.
Poluvekovni spoj sa RTS-om
Pre poslednjih balkanskih ratova Produkcija gramofonskih ploča RTS, tada RTB, bila je, uz zagrebački Jugoton, najveći izdavač u SFRJ. Bio je to "rudnik zlata". Primera radi, samo u Rusiju izvozilo se milion, a u Mađarsku oko 500 hiljada ploča mesečno.
"Produkcija gramofonskih ploča je sposobna i predstavlja jedinu pravu diskografsku kuću SRJ. Radi se o zaokruženom programsko-tehnološkom sistemu, od stručnih službi, proizvodnih kapaciteta i štamparije, distribucije i maloprodaje, do uvoza i izvoza i najvažnijeg, a to su ljudi. Ovde je zaposleno 150 ljudi, hrani se toliko porodica", kaže Aleksandar Backović, direktor.
To je državno preduzeće, jedna od jedinica u kompleksu Radio-televizije Srbije, kojom upravlja Skupština Srbije, preko Upravnog odbora i organa rukovođenja. Međutim, ističe naš sagovornik, firma se potpuno samostalno finansira, ima odvojeno finansijsko poslovanje. Peti oktobar doneo je promenu na njenom čelu - posle godinu dana odsustva, Backović, koji je u PGP došao pre 25 godina, ponovo je direktor, što je i bio od 1996. do početka 2000. godine. Tvrdi da je smenjen jer, kao profesionalac, nije hteo da potpiše ugovore štetne po firmu. Od tada do oktobra prošle godine PGP-om rukovode neki drugi ljudi. "U prvo vreme bilo je nesporazuma sa nekima od prethodnih rukovodilaca, koji su se uplašili za svoje pozicije", objašnjava gospodin Backović.
Iako, možda, konkurenciji smeta kada se to ističe, PGP ima privilegiju što je u sastavu RTS-a. NJihovi odnosi su regulisani na obostrano zadovoljstvo. PGP dobija sekunde marketinškog prostora, RTS dobija programski sadržaj. Čak 35 odsto radijskog i oko 30 odsto TV programa državnog medija proizveo je PGP. U pitanju su takve produkcijske mogućnosti da, na primer, bez ikakve proizvodnje, ova firma može četiri godine da obavlja svoje delatnosti koristeći samo sopstvenu fonoteku, koja sadrži 15-16 hiljada različitih naslova. Zbog toga uopšte nije jednostavno odlučiti o transformaciji sistema RTS-a, nije jednostavno preseći poluvekovni spoj PGP-a i RTS-a.
Kako sada radi Produkcija gramofonskih ploča? "Ambijent se popravlja, ali ne onom brzinom kojom očekujemo. Nama treba malo vremena da stanemo na svoje noge, ukupan odnos naših dugova i potraživanja je u našu korist. Očekujemo da će do kraja godine biti doneta i odgovarajuća zakonska regulativa i da PGP opet bude onaj stari, tj. novi", želje su Aleksandra Backovića.
"Pre svega, vodimo računa o kvalitetu. Plaćali smo veliki ceh što, iz profesionalnih i moralnih razloga, nismo jurili 'komercijalu'. To nismo mogli, takođe, ni kao deo RTS-a. Ali sada, sve što će biti prednost naše kuće, za druge će biti hendikep. Suvo lišće koje treba da otpadne, otpašće, a ostaće grane i stablo, odnosno PGP", razmišlja direktor ovog izdavača.
Kao deo oporavka, očekuje se obnavljanje programa licencnih izdanja, kojeg uopšte nije bilo proteklih deset godina. Odnos objavljivanja po žanrovima je 40 odsto klasike, edukativnih, dečijih i govornih izdanja, 30 odsto zabavnih, 20-25 kvalitetnih "narodnjaka", a ostalo su video-kasete, posebna i namenska izdanja. Kao svojevrsne mecene, PGP RTS beleži značajna dela iz naše kulturne baštine.
Lidija Habić, v.d. glavnog i odgovornog urednika i urednik umetničkog programa PGP RTS-a, ukazuje na to da već dugo ni sam RTS ne emituje narodnu muziku, posebno ne vulgarne folk sadržaje, dok je klasika zastupljena mnogo više:
"Mi nismo za 'revolveraške' tiraže, poput bleskova narodnjačkih zvezda, već na duže staze gradimo koncepciju, koja rezultira većim zbirnim rezultatima."
Tako se permanentno dobro prodaju albumi Dragana Stojnića, Branka Kockice, Mokranjca, "Karmina Burana", video izdanje "Radovana Trećeg"... Tiraži bi bili i mnogo bolji da nije piratskih izdanja. Procene su da se na jednu legalnu kopiju izdanja narodne muzike prodaju četiri "pirata", u zabavnoj muzici odnos je 1:3, a za specijalna izdanja 1:2. Država gubi oko 30 miliona maraka godišnje samo iz oporezivanja tih tiraža, koji svoje "proizvođače" koštaju 75 odsto jeftinije. Cena regularnog izdanja opterećena je 25 odsto autorskim i izvođačkim troškovima, trgovačka marža je 30 odsto, a porez na promet 20, tj. petinu iznosa. U pitanju je i omalovažavanje umetnika, napominju rukovodioci ove kuće, uz tvrdnju da je gubitak na inostarnom tržištu još i veći od domaćeg, zbog dosluha ovdašnjih i "pirata" napolju. Ali, težnja je da se i to reguliše, tim pre što se raspoloženje menja i u međunarodnom udruženju diskografa, (IPI), čiji je PGP RTS član.
Sve zvezde PGP-a
Sadržajan i bogato uređen, Internet sajt njnjnj.pgp-rts.co.džu u budućnosti će, osim dobrog imidža, ovom preduzeću donositi i veliki profit zbog, mogućnosti direktnog naručivanja proizvoda preko globalne mreže. Iako su potrebe znatno veće, najveća domaća produkcija izda 20-30 naslova mesečno, oko 350 godišnje. Novca, naravno, nema dovoljno, ali su u PGP-u zadovoljni što drže do svog programskog nivoa. Žale što je proteklih godina sve i svašta izlazilo na tržište pod ovom etiketom, ali to je bilo posledica praznih fondova, tako da su razni finansijeri forsirali muziku po svom ukusu. Rok i zabavna muzika još nemaju mesto koje je za njih planirano, ali to je zato što je njihova produkcija mnogo zahtevnija, više košta. Aleksandar Backović obećava da će i toga biti u doglednoj budućnosti.
U PGP-u planiraju da obnove i svoje koncertne i festivalske aktivnosti. "Beogradsko proleće", MESAM, manifestacije poput "Pesme leta", neke su od ranijih aktivnosti muzičke produkcije RTS-a, a prvi korak je najava svojevrsnog višednevnog festivala, na kome će nastupiti sve sadašnje i, možda, buduće, zvezde PGP-a. Povod je, ne može biti lepši, 50 godina postojanja ove najstarije muzičke kuće na Balkanu, koje je simbolično otpočelo 13. juna, izlaskom prve "singlice" Đorđa Marjanovića, za potrebe muzičkog programa Radio Beograda.
DAMIR JELISAVČIĆ
|
Rok vladika Nikolaj Velimirović
Kolibri pevaju starogradske pesme na albumu "Tamo daleko", trostruki CD Miroslava Čangalovića, Ksenije Cicvarić, Vlastimira Pavlovića Carevca, klasična muzika Vlastimira Trajkovića, Miloja Milojevića, klavirska izvođenja Dubravke Jovičić, Mokranjčeve "Rukoveti" na tri CD-a, Rahmanjinov, Kornelije Stanković, Josif Marinković, velike interpretacije naših operskih izvođača, reizdanje "Kolubarske bitke", komplet izdanja PGP arhiva, izdanje "Sila Krsta" povodom osam vekova Hilandara, muzika stare Srbije, snimci pozorišnih predstava - "Kosovska hronika", "Radovan Treći", filmska, TV i pozorišna muzika Vokija Kostića, Đorđe Marjanović, Brehtovi songovi u izvođenju Danice Ristovski, dramatizacija "Malog princa" na duplom CD-u, Sanja i Balkanika, "Balkan salsa" Jovana Maljokovića...
Ovo su samo neka od izdanja Produkcije gramofonskih ploča koja ostaju za obrazovni arhiv i kulturnu baštinu, sve do Pavla Aksentijevića koji je trenutno u studiju i izdanje "Između Istoka i Zapada", koje je spremljeno u saradnji sa Mitropolijom Crnogorsko-primorskom i uskoro treba da bude objavljeno. Reč je o rok muzici na stihove vladike Nikolaja Velimirovića.
|
|
