Na pet odsto ulične mreže Beograda gine četrdeset dva odsto dece. Petogodišnje detaljno istraživanje ukazuje da u Srbiji procentualno učešće dece u nastradalim iznosi 15 odsto a u razvijenim zemljama oko šest odsto

      Gde i ko ratuje u saobraćaju? Oblast je ceo prostor SRJ, a učestvuju svi građani, za razliku od klasičnog ratovanja gde ne učestvuju svi. Kada se vodi rat? Juče, danas, sutra. Do kada? Neće se završiti ratna dejstva sve dok ima saobraćaja, za razliku od oružanog rata koji uvek ima kraj.
       Načelnik Uprave saobraćajne policije Beograda pukovnik Vidan Mijailović, na pitanja o radu, tehničkoj opremljenosti i problemima s kojima se susreću pripadnici saobraćajne policije Beograda, odgovara: "Analitički pratimo stanje bezbednosti u saobraćaju po vremenu, mestu i uzroku, i na osnovu toga planiramo našu službu tako da pripadnici saobraćajne policije deluju preventivno na onim mestima i u ono vreme gde najčešće dolazi do kršenja propisa i stradanja tzv. crne tačke. Prošle godine podneli smo 127 964 zahteva sudiji za prekršaje protiv nesavesnih učesnika u saobraćaju. Od toga su 22 553 prijave zbog prevelike količine alkohola u krvi, 20 206 usled prekoračenja dozvoljene brzine kretanja, 14 395 zbog prolaska na crveno svetlo i čak 10 150 zbog upravljanja vozilom bez položenog vozačkog ispita."
      
       Pijani instruktori
       Samo u Beogradu trenutno ima 128 centara za obuku vozača. Po zakonu, saobraćajna policija vrši nadzor i kontrolu auto-škola jer se često dešava da ne poštuju nastavni plan i program, naročito kad je reč o noćnoj vožnji. "Prilikom kontrole rada nailazimo na instruktore pod uticajem alkohola, tehnički neispravna vozila. Zatim, ne vode se kartoni kandidata, npr. na jednom vozilu se u isti čas i minut vode dva instruktora i dva kandidata. Centri za obuku vozača se bore da imaju što više polaznika i što veći profit, ali se malo staraju da obuka bude kvalitetna i da po položenom vozačkom ispitu imamo što boljeg vozača", ističe Mijailović.
       U javnosti vlada uverenje da ima mnogo saobraćajnih policajaca. "Odgovorno tvrdim da je, prema sistematizaciji, popunjenost ljudstva saobraćajne policije Beograda 43,34 odsto. Znači, nemamo ni polovinu ljudstva a sve je više obaveza, pogotovo kad su špicevi. Odlaskom na specijalistički saobraćajni kurs, u trajanju od tri i po meseca, policajci opšte nadležnosti mogu da steknu dodatna znanja potrebna pripadnicima saobraćajne policije, i popune naše redove." Naš sagovornik dalje skreće pažnju na opremu, izraubovanu tokom dugogodišnjih sankcija. Nema dovoljno patrolnih vozila, radara i ostale opreme koja je potrebna za regulisanje i kontrolu saobraćaja i uviđaja saobraćajnih nezgoda.
       Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić smatra: "Da bi se Jugoslavija uključila u savremene tokove mora da poštuje nekoliko principa. Prvo - naš generalni pravac mora biti uključenje u saobraćaj Evrope, zatim poštovanje ekonomskih, ekoloških i ostalih važećih normi o bezbednosti saobraćaja, i mora da se napravi nacionalni plan i nacionalno telo koje će se brinuti o saobraćaju. To je svuda u svetu normalno."
      
       Bogati i siromašni
       Izvršene analize pokazuju da je na svetskom nivou saobraćaj trenutno deveti uzrok smrtnog stradanja, a procenjuje se da će 2010. godine biti treći. Od ukupnih nasilnih smrti van rata, 36 odsto su posledica nezgoda u drumskom saobraćaju. Gubici u razvijenim zemljama zbog saobraćajnih nezgoda kreću se između jedan i dva odsto nacionalnog dohotka, a u nerazvijenim zemljama, u koje spadamo i mi, između tri i četiri odsto.
       Da li su siromašni toliko bogati da mogu bacati tri procenta nacionalnog dohotka, koliko otprilike iznosi budžet za visoko školstvo. U bezbednost saobraćaja uloženi dinar vraća se deset, petnaest pa i trideset puta. Ako se ne uloži 2 000 dinara za mesec dana, čeka nas trošak od
       5 000 dinara za nebezbednost u saobraćaju, i plaćanje računa ne može se izbeći.
       "Zdravstveni fond bi se znatno rasteretio smanjenjem broja povređenih, a posebno deo koji se odnosi na invalidnost ljudi. Trajni invaliditet se plaća kroz osiguranje kao kapitalizovana vrednost. Zamislite čoveka koji treba da proizvodi još trideset godina, a mi sad njemu trideset godina dajemo socijalnu pomoć. Koliko on košta? Ovo što nije proizveo plus ono što mu dajemo. To je 'priča' koju je nemilosrdni Zapad lako uočio. Po starosnoj strukturi oko 40 odsto nastradalih lica u Srbiji je između 25 i 44 godine starosti, a po strukturi stanovništva oko 30 odsto. Znači, ta struktura koja daje najviše, najviše je i ugrožena", naglašava Vujanić.
       Na pet odsto ulične mreže Beograda gine četrdeset dva odsto dece. Petogodišnje detaljno istraživanje ukazuje da u Srbiji procentualno učešće dece u nastradalim iznosi 15 odsto a u razvijenim zemljama oko šest odsto.
      
       Saobraćajno obrazovanje
       Da bi se stanje u saobraćaju poboljšalo, nije dovoljno primeniti samo politiku kažnjavanja. Uporedo se mora organizovati obuka ne samo dece predškolskog i školskog uzrasta nego i odraslih. Primera radi, u prvom razredu osnovne škole ima 13 časova saobraćajnog obrazovanja, u drugom šest, u trećem dva, u četvrtom uopšte nema.
       U kom uzrastu stradaju deca? Ona od devet i deset godina. Prvaci manje stradaju od dece u drugom razredu, oni manje od onih u trećem i četvrtom. Roditelji to treba da znaju. Naše društvo niti dovoljno obrazuje najmlađe, niti dovoljno edukuje odrasle.
       "U poslednje vreme osećaju se pozitivna nastojanja u rešavanju saobraćajnih problema. Predsednik opštine Voždovac pokrenuo je akciju rešavanja parking prostora. Gradski sekretar za saobraćaj gospodin Pavlov tražio je da im dostavimo šta je urgentno u Beogradu s obzirom na sredstva koja su nedovoljna za sve probleme. Urgentno je rešavanje 38 lokacija na kojima stradaju deca. Medijskom podrškom Studija B počela je akcija pod nazivom: Spasimo dečije živote - sanirajmo opasno mesto", kaže pukov- nik Mijailović.
       Rešenje nagomilanih problema u saobraćaju nameće se samo. Nemojmo izmišljati toplu vodu, već kopirajmo rešenja koja su još sedamdesetih godina usvojile zapadne zemlje i koja su dala velike rezultate, slažu se sagovornici NIN-a.
      
       Paralele
       Šta su oni uradili? Formirali su nacionalna tela za bezbednost saobraćaja, dali im politički ugled (obično ih vode premijeri), stručni autoritet (okupljaju sve naučne potencijale u državi i okruženju) i stabilnu finansijsku moć nezavisnu od trenutne izvršne vlasti (ogromna sredstva od kazni, taksa, goriva, putarina i sl. slivaju se u fondove bezbednosti saobraćaja).
       Na teritoriji SR Nemačke u periodu od 1972. do 1993. godine povećan je broj registrovanih motornih vozila sa 16 na 32 miliona, a za 90 odsto povećan je broj pređenih kilometara - sa 220 na 410 milijardi kilometara. Istovremeno je broj teško povređenih u saobraćajnim nezgodama smanjen za oko 47 odsto - sa oko 92,4 na 48,6 hiljada. Broj poginulih je smanjen za oko 57 odsto - sa 9,5 na 4,1 hiljade. A u Srbiji, nažalost, 1998. godine poginulo je 1 405 lica, a povređeno je
       19 908.
       Da li ćete se setiti ovih zastrašujućih brojki, kad sledeći put stupite na kolovoz?
      
       ĐORĐE STANIĆ
      
      

Crna statistika Tokom 2000. godine u Beogradu se dogodilo 15 929 saobraćajnih nezgoda, što je znatno manje u odnosu na 1998. godinu, kad su se dogodile 20 592 saobraćajne nezgode. Pretprošle godine intenzitet saobraćaja je bio manji zbog agresije NATO-a, nedostatka naftnih derivata te iz tih razloga 1999. nije najbolja za poređenje.        U 2000, na teritoriji Beograda poginulo je 213 osoba, a broj saobraćajnih nezgoda s nastradalim licima 2 763. To je znatno manje od '98, kad su poginula 272 lica, a nesreća sa nastradalima bilo je 3 536.        Prošlogodišnju strukturu poginulih sačinjava 55 vozača motornih vozila, osam biciklista, 103 pešaka (svojom greškom 62), 37 putnika u vozilu i desetoro dece do 14 godina starosti. U istom razdoblju povređene su 3 644 osobe.        Broj saobraćajnih nezgoda po uzrocima nastradalih lica je: brzina u 7 086 slučajeva (poginulo 98, povređeno 1 631); skretanje, okretanje i kretanje u 4 529 slučajeva (poginulo 15, povređeno 493); prvenstvo prolaza - 1 733 (poginulo 10, povređeno 242); kretanje pešaka - 855 (poginulo 62, povređeno 805); upravljanje vozilom u alkoholisanom stanju - 76 (poginulo tri, povređeno 32) i tehnička neispravnost vozila - 13 (poginulo 1, povređeno 7).