Prva tri meseca traje revolucionarni zanos, a onda ljudi pitaju - gde je hleb. Hleba još nema, mora da se sačeka. Toliko smo vremena izgubili, a sad sve hoćemo odjednom. Ne znamo tačno šta bismo hteli, ali mora da bude odmah, kaže Korać

      Na čelo Privredne komore Jugoslavije došao je sasvim netipičan čovek: stigao je da postane univerzitetski profesor u zemlji i u razvijenom svetu, direktor u tuđim privatnim firmama i vlasnik sopstvenog preduzeća. Dakle, nije birokrata, već praktičar koji se razume u biznis. Profesor dr Slobodan Korać doktorirao je ekonomiju na Beogradskom univerzitetu, usavršavao se na London skul of ekonomiks. Bio je profesor na PMF-u i gostujući profesor na univerzitetima Berkli i Prinston. Bio je direktor preduzeća Spektra grup, gde je vodio i poslove zajedničkih ulaganja firme Henkel, Rivijeru Kotor i Zlatorog Maribor itd. Od 1994. je vlasnik preduzeća "Sineks lab". Suvlasnik je poznatog beogradskog restorana, pekara, itd. Na čelo Privredne komore Jugoslavije došao je posle smene vlasti. Prvu konkretnu promenu osetili su novinari - sve redakcije slobodno mogu da prate rad Komore, čak i da pričaju sa predsednikom.
       - Prošli režim sasvim je upropastio privredu. Da su se trudili da je što više upropaste, ne bi ovoliko postigli. Privatni deo privrede nije upropašćen, snalazio se kako je mogao, čak je i rastao. Tu ima niz odličnih preduzeća, koja su već došla do nivoa srednjih. Ima i velikih, a i dobrih malih preduzeća, koja će sad da živnu. U ovoj društvenoj privredi koja će sad da se privatizuje (za godinu dana zaboravićemo ovu podelu, sve će biti jedna privreda) ima deo velikih sistema koji odlično rade. Recimo "Prva petoletka" radi, izvozi, potom "Toza Marković" Kikinda, "Polet" Bečej. E, sad, ima velikih sistema, naročito u metalskom kompleksu, koji još nisu preživeli onaj udar od smanjenja Jugoslavije, jer su pravljeni za veliku državu. Ne znam kako će oni da prežive, teško će se vratiti na tržište, prosto nemaju proizvod koji mogu da ponude. Glavni zamajac razvoja moraju biti mala i srednja preduzeća.
      
       Najavljeno je da će Evropska banka za obnovu i razvoj od juna početi da odobrava kredite za mala i srednja preduzeća. Da li, po vašim informacijama, mi imamo preduzeća koja mogu ponuditi dovoljno kvalitetne programe da te kredite dobiju?
       - Pored Evropske banke za obnovu i razvoj, i Svetska banka sa "Kredit anštaltom" takođe otvara banku za kreditiranje malih i srednjih preduzeća. Treba sad razviti domaću infrastrukturu. Treba da se obuče mali i srednji privrednici kako da konkurišu za te kredite, koji su uslovi, kako da uvedu evropske standarde kvaliteta. Biće i dosta privatnih fondacija koje se osnivaju za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, biće i donacija od pojedinih zemalja. Hoće svi da daju novac za to - najavljuju i Kanada i Amerika, ali neće da daju direktno državi, već traže da se razvije infrastruktura ustanova preko kojih će sve to ići i koje bi bile vrlo otvorene, da nema muljanja ispod stola, da se daje kredit "bratu od tetke". Sve mora biti otvoreno, javno i jasno. To ne može sve da se uradi za mesec dana.
      
       Ima privrednika koji bi želeli da konkurišu za kredite, ali ne znaju kako da sastave ponudu i kome da je podnesu. Može li Komora u tome pomoći?
       - Još nemaju kome da se obrate. Ali istog dana kad krene, svi će znati. Davaćemo oglase u novinama, organizovaćemo kurseve kako se podnose zahtevi, kakvi projekti, analize i fizibiliti studije moraju da se prave, tako da će sve to biti jasno. Biće i neke od naših banaka osposobljene za kreditiranje malih i srednjih preduzeća.
      
       Zašto mislite da će sav taj kapital, koji ne spada u privatni špekulativni, pohrliti baš u Jugoslaviju koja je politički i ekonomski još visokorizična zemlja?
       - Ovo o čemu sam ja pričao ne odnosi se na privatni kapital, nego uglavnom na državni kapital međunarodnih institucija i banaka koje potpomažu razvoj čitave države. Potpuno je druga priča privatni kapital. Oni ulaze na novo tržište kad procene da imaju interes. U Nemačkoj, na primer, šta god krenuli da radite, već ima sto takvih firmi, konkurencija je velika u celoj Zapadnoj Evropi. Mi smo još tabula raza, otvoreno polje, sa nepokrivenim tržištem. Pola Srbije ide u Segedin. Što ne bi drugi dolazili ovde? Ne treba zaboraviti da mi samo u Nemačkoj imamo 720 hiljada Jugoslovena. Mnogi bi želeli da se vrate, imaju kapital i čekali su pogodan trenutak. Neka samo petina njih uloži nešto malo novca, kad se uhvati zamajac, to strahovito brzo ide.
      
       Dok se ne uhvati zamajac, svedoci smo da su ti ljudi već prevareni, počev od Zajma za preporod, pa preko stare štednje. Šta će ih podstaći da svoj novac, koji su u inostranstvu zaradili, opet donesu u zemlju, a da se njime ne kockaju?
       - Prvo mora da se rekonstruiše bankarski sistem. Ući će ovde poznate strane banke. Austrijska Reiffeisen je već dobila licencu, otvoriće i filijale u Novom Sadu i Nišu. Ima još zahteva, dobiće licence samo pouzdane banke, neće biti špekulantskih. Ima i domaćih pristojnih banaka koje će sad polako rasti. Drugo, treba napraviti normalan, transparentan pravni sistem u državi, gde će prava biti jednaka za sve. Treće, možda i osnovno, jeste da se suzbije korupcija. To sve ne može preko noći, ali ljudi vide da se situacija menja.
      
       Državni zvaničnici govore da će naročito drugi i treći kvartal ove godine biti rizični, jer neće biti dovoljno prihoda da pokriju tekuće rashode. Kad vi očekujete da mogu početi ozbiljnije strane investicije, bilo državne ili privatne?
       - Nisu oni slučajno pominjali četvrti kvartal kao početak nekog uzlaza. Leto će proteći u pregledanju projekata, donošenju odluka, tek potom može početi investiranje. Čim počnu investicije, one povlače novo zapošljavanje, ulazi roba, privredni milje ide naviše. Još će potrajati period investicionog mira. Prva tri meseca uvek traje revolucionarni zanos, onda ljudi pitaju: a gde je hleb. Hleb realno još ne može da stigne, mora da se sačeka. Toliko smo vremena izgubili. Prvo pedeset godina u komunističkom, potom u privatnom mafijaškom sistemu. Sad kad smo konačno otvorili oči, sve hoćemo odmah. Ne znamo baš tačno šta bismo hteli, ali mora da bude odmah.
      
       Slažete li se sa konstatacijom pojedinih privrednika da će jedan od naših velikih problema biti da se iz zone sive, nelegalne ekonomije pređe u legalnu budući da smo mi godine potrošili na sad potpuno beskorisnu veštinu izvrdavanja propisa?
       - To je preterano, ali ima i dela istine. Ima jedan vic koji sasvim lepo objašnjava našu situaciju: na pitanje koja je razlika između Srba i Engleza, odgovor glasi - Srbi uče na greškama, Englezi na Oksfordu. To je naš problem. Ne moramo uvek da upadamo u provaliju da bismo shvatili kako nešto ne valja. Piše sve u knjigama, sve su drugi već izmislili, samo treba malo prelistati. Šta je uradila Mađarska, Češka, Poljska... Mi smo samo pre deset godina bili ispred svih tih zemalja za skoro pola veka, oni su se uklopili i rade, pa zašto i mi ne bismo mogli?
      
       Ali oni su ovih deset godina išli napred, a mi unazad.
       - Stići ćemo ih, mi nemamo alternativu. Moramo da radimo iz sve snage. Meni je svaki put prosto milo kad dođu ove strane delegacije sa ministrima na čelu, obiđu naša ministarstva, pa dođu u Komoru, oni su oduševljeni - kažu da takvu ekipu mladih obrazovanih ljudi, koji sve znaju, sve im je jasno, govore jezike, nisu videli na kugli zemaljskoj.
      
       To zvuči baš optimistički. Umerenija mišljenja govore da sve te delegacije dolaze zapravo da obiđu neistraženo područje, kako u toj Srbiji sad izgleda, obiđu i vrate se kući, a konkretnih rezultata nema.
       - Kako ko. Nemačka je naš najveći partner. Ako dođe njihova delegacija od sto ljudi, polovina su već bili i imali saradnju pedeset godina unazad. Oni nas znaju. Mi smo jedini iz istočnog bloka bili otvoreni. Jedni dolaze da nastave poslove, drugi da se informišu. Ne može neko ko je prvi put došao ovde da odmah donese novac. Analize i pregovori traju mesecima pre nego što se krene u posao. Ima i slučajeva kad su se znali i dogovarali odranije, pa samo potpišu ugovore. To je bio slučaj kad je dolazila slovenačka delegacija.
      
       Kad ste pomenuli Slovence, čelni ljudi njihovog Mobitela, koji je zainteresovan da postane treći operator mobilne telefonije kod nas, tvrde da je nama prirodno da uspostavimo saradnju od pre deset godina prosto zato što se poznajemo, mentalitet nam je donekle sličan, tržišta su nam kompatibilna.
       - To je i najrealnije. Sa njima smo živeli zajedno više od pola veka. Tu se svi poznaju. Svaka domaćica zna šta je "mont" jakna, šta je Merkator, tako da oni nemaju problema da se ovde probiju na tržištu. Zato je Merkator doneo odluku za 48 sati da zida nove robne kuće, uzeli su placeve i tu će biti zaposleno hiljadu naših ljudi već za nekoliko meseci. Ikea isto kreće da zida. Umesto da naši ljudi za Ikeine proizvode troše novac u Mađarskoj, on će sad ostati ovde. Neke od komponenata radiće se ovde, pa će i za naše firme biti posla. Imamo i važnu prednost koju treba iskoristiti - mi jedini na zemaljskoj kugli imamo ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Imaćemo ga brzo i sa Bosnom. Imamo sa Makedonijom. Imaćemo sa Bugarskom. Ako bude i sa Rumunijom, onda to nije tržište od deset miliona ljudi, nego od 50-60 miliona, na dva sata vožnje ukrug. To je strahoviti potencijal. Amerikanci i Italijani se zanimaju da dođu i ovde otvore proizvodnju za Rusiju zato što roba ide bez carine. Ovde imaju jeftinu a obučenu radnu snagu, naviklu da radi u fabrikama.
      
       Može biti da se radna snaga u poslednjih deset godina malo i odvikla od rada?
       - E, pa, navići će se ponovo. Istina je da se mentalitet malo promenio, siva ekonomija postala je ozbiljan problem jer uništava legalnu ekonomiju.
      
       U srpskim preduzećima može se naići na strahovit otpor privatizaciji, pogotovu prema stranim vlasnicima - to se doživljava kao smak sveta.
       - Taj samoupravni mentalitet, razvijan ovde nekoliko decenija, poguban je. Ako po starom zakonu besplatno podelite fabriku radnicima, vi faktički imate opet samoupravljanje. U nizu kolektiva po Srbiji smenjuju direktore na svakih 14 dana, kad god im se nešto ne dopadne. Time dovedu firmu do potpunog kraha, a niko ne odgovara ni za šta. Grupa sindikalaca se dogovori da smeni direktora, ne košta ih iz džepa, dovedu drugog, ovaj upropasti fabriku, onda dođe treći, i tako do iznemoglosti. To više ne može. Drugo, kad se akcije podele besplatno, dođe neko i pokupuje ih od radnika u bescenje i dobijete neke mafijaše koji nemaju interesa da rade, nego zatvore fabriku i čekaju da je jednom prodaju po duploj ceni.
      
       Svedoci smo da je vlada ipak napravila kopromis i prolongirala izmenu zakona.
       - One koji su ušli u proces, ne možete da vratite. Međutim, ima preduzeća gde je to čista pljačka, gde su procenili preduzeće koje vredi sto miliona maraka na deset miliona, onda podele akcije i napravi se pljačka. Imate radnike koji su vlasnici a nisu ni dinar uložili, pa im je takav i odnos prema toj imovini.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ