Kao pravi srpski domaćin, ja sam svoju porodicu davno obezbedio i zato ne razmišljam da mi je selektorsko mesto obezbedilo neku svetliju budućnost, kaže novi selektor

      Milovan Đorić šesti je fudbalski selektor od nastanka SR Jugoslavije, posle Ivana Čabrinovića, Slobodana Santrača, Milana Živadinovića, Vujadina Boškova i Ilije Petkovića. Ime ovog fudbalskog stratega tesno je povezano protekle dve decenije sa mnogim ligaškim klubovima, ali i sa mlađim kategorijama reprezentativnog fudbala. Igrački se pojavljivao u tri kluba: užičkoj "Slobodi", "Crvenoj zvezdi" i španskom "Ovijedu". Nikada nije postao glavni "kouč" u "Zvezdi", gde je imao blistavu igračku karijeru, zbog, kako sam ističe, principijelnih stavova ponetih iz krajeva svog detinjstva.
      
       Na mesto selektora došao je pre nekoliko nedelja nenadano za mnoge, ali ne i za sebe, u burnom periodu za Fudbalski savez Jugoslavije. U isto vreme osporavan i hvaljen, Milovan Đorić se prihvatio jednog izuzetno teškog posla, kada je vremena gotovo premalo, da fudbalsku selekciju Jugoslavije odvede put šampionata sveta naredne godine u Južnoj Koreji i Japanu. Na startu Đorić se predstavio kao snažna ličnost, sa posebnim motivom da prihvaćeno sprovede u stoprocentni uspeh, i da bez trunke kompromisa prema sebi i drugima pokaže ko je ko u jugoslovenskom fudbalu. Na mesto selektora izabran je jednoglasnom odlukom Stručnog saveta FSJ-a koji ne priznaje FS Crne Gore, ali tim izborom nisu bili oduševljeni ni u FS Beograda...
       - Znam da je bilo mnogo pitanja: otkuda Đorić da bude selektor? Zato i hoću da se to prvo razjasni u našem razgovoru. Kao prvo, Stručni odbor je birao i ranije selektora državnog tima. Niko se tada od velikih "demokrata" nije pitao kada je selektore postavljao JUL i SPS. Mene su izabrali fudbalski stručnjaci, znači ni JUL ni SPS, ali ni DOS-ovci. To što me nisu želela tri čoveka iz Crne Gore, ne znači da me nije htela i fudbalska javnost ove republike. Ne ulazim u njihova politička osećanja, ali više sam sklon da verujem da je njihovo protivljenje bilo upereno protiv FS Srbije. Za moj izbor je bilo više od osamdeset odsto klubova u zemlji, ali mi je poznato i da je jedna grupa ljudi iz Vojvodine bila protiv. Mislim, posle svega, da nije dobro da svi budu u izboru selektora jednoglasni, valja imati i oprečnih stavova. Fudbal se za proteklih deset godina mnogo puta odbranio od mafijaških želja i poteza.
      
       Na prvoj reprezentativnoj "prozivci" nagovestili ste ozbiljan rez, pa opet oslonili ste se na grupu fudbalera u poodmaklom igračkom dobu.
       - Ne bih rekao da je to rez. Napravio sam logične poteze. Imamo grupu igrača, hteo to neko da prizna ili ne, koja je na kraju karijere i onih koji se još mogu upotrebiti u ovim kvalifikacijama. Sve to, da li će igrati ili ne, zavisi isključivo od njih samih, odnosno da li igraju u svojim inostranim klubovima. Zatim, imamo igrače srednje generacije i treća grupa su oni mlađi koji dolaze. Znači, neko je morao da počne obnovu selekcije i mislim da nisam subjektivan kada kažem da ona kasni. Trebalo je sa obnovom krenuti odmah posle šampionata sveta 1998. u Francuskoj, pa se zakasnilo prošle godine na šampionatu Evrope u Holandiji i Belgiji. Sada smo došli u situaciju da imamo spoj tri generacije fudbalera, a malo vremena da bi se napravio taj rez o kome me pitate. Ono što je posebno važno, jeste da su stariji igrači sjajno prihvatili mlađe. Tuđe želje i prohtevi neće ovoga puta proći. Došlo je vreme da se prekine sa udvaranjem pojedincima...
      
       Koju vrstu iskustva ste stekli od svojih prethodnika?
       - Prethodna dva velika takmičenja, svetski i evropski šampionat, pokazala su da igramo dozlaboga sporo. Imali smo jedan od najstarijih timova na svetu. Sada ćemo morati to da menjamo "u hodu" i upravo to činimo na predstojećim kvalifikacionim mečevima sa Švajcarskom i Slovenijom. Ne krivim nijednog svog prethodnika, samo podvlačim da nije bilo dovoljno hrabrosti, ali situacija u zemlji i vreme nisu radili za njih. Na primer, Drulić i Kežman trebalo je do sada da imaju bar dvadesetak utakmica u državnom timu. Teško je sada standardizovati tim. Jedno je igrati protiv Švajcarske, a drugo protiv Slovenije. Ono što je sigurno, jeste da će ova reprezentacija više igrati napadački od svih prethodnih.
      
       Mislite li da je selektorsko mesto odskočna daska da se kasnije lakše otisnete u neki od bogatih inostranih klubova?
       - Mi, pre svega, moramo da platimo selektora, a ne da on ima platu manju od mnogih klupskih trenera. To je obaveza koja je regulisana svuda u svetu osim kod nas. Mislim da su to najbolje rešili u našoj košarci i rukometu. Kao pravi srpski domaćin, ja sam svoju porodicu davno obezbedio i zato ne razmišljam da mi je selektorsko mesto obezbedilo neku svetliju budućnost. Ugovor nemam sa FSJ, ali imam, sada kada sam na tom mestu, moralnu obavezu prema našem fudbalu. Samo, ozbiljno je pitanje koliko ko poštuje taj moral. Sada i ubuduće moraćemo da stvaramo selektora, a ne raditi od slučaja do slučaja i od šampionata do šampionata, svetskog ili evropskog. Da zaključim, budućem i bilo kom selektoru treba obezbediti ozbiljne finansijske uslove kako ne bi prvom prilikom odlazio iz zemlje u bogate klubove...
      
       Mnogi vam zameraju da ste suviše, prethodnih godina, bili vezani za Miljana Miljanića.
       - Miljan Miljanić je izuzetna ličnost u našem fudbalu. Proteklih deset godina uspeo je da spasi FSJ u najtežim okolnostima od postojanja. Znao je da zaštiti sve selektore i kada reprezentacija nije imala rezultate. Lično nije imao uticaj oko mog izbora i to odgovorno tvrdim. Mislim da je trebalo da postanem selektor mnogo ranije. Često se nisam slagao sa Miljanićem, jednostavno što nismo delili isto mišljenje. Nekih godina čak nismo ni govorili, a bio mi je trener u "Crvenoj zvezdi". To kao da se zaboravlja. Uvek sam bio samostalan, tako će biti dok god budem selektor državnog tima...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ