Ko je Milica Anđelković, nekadašnja lepotica iz Vrnjačke Banje koja je sahranila dva brata Karađorđevića, kralja Petra i princa Andreja, i sada, prema njihovim testamentima, treba da deli, ali i da nasledi dobar deo njihove imovine

      Vraćanje imovine Karađorđevićima biće vraški težak posao. Posle konfiskacije 1947. godine, ona je sva razgrabljena, rascepkana, otuđena a dobrim delom i uništena. Dvorce, vile, kuće, šume, livade, pašnjake i rudnike kraljevske porodice koriste mnoge firme i ustanove sadašnje a i one bivše Jugoslavije.
       Državi će biti teško tu imovinu da vrati vlasnicima a i samim brojnim naslednicima da je među sobom podele. U javnosti se, takoreći, ne zna da ključ za podelu dobrog dela imovine Karađorđevića drži u svojim rukama Milica Anđelković, Mici Lou, sada princeza Ana-Marija Karađorđević, iz Vrnjačke Banje, koja danas živi u Palm Springsu, u Kaliforniji.
       Ko je Milica Anđelković, Mici Lou, odnosno, princeza Ana-Marija, koja je sahranila dva brata Karađorđevića, kralja Petra i princa Andreja, i koja je od njih testamentom ovlašćena da podeli, odnosno da nasledi deo njihove imovine.
       Milica Anđelković je rođena 1927. godine u Vrnjačkoj Banji. Otac Milan bio je poznati banjski pekar. Supruga Evica mu je pomagala u poslu. Pred rat su se razveli. Deca, Milica i sin Milutin, ostali su sa majkom. Ona se posle udala za jednog banjskog kafedžiju. Otac Milan je otišao u rat i bio zarobljen.
      
       Lepotica iz Vrnjaca
       Milica je, sećaju se Vrnjačani, brzo izrasla u pravu lepoticu. Imala je, kažu, dugu crnu kosu, zelene oči, lepe duge noge i vitak stas. Završila je malu maturu. Bila je vrlo otresita i vragolasta. Mnogi su samo zbog nje svraćali u kafanu njenog očuha, gde mu je ona pomagala u radu. Na ulici, na korzou, svi su se za njom okretali i želeli da se nađu u njenom društvu. I meštani, i gosti, pa i nemački oficiri kojih je u Vrnjačkoj Banji za vreme okupacije bilo dosta jer se ovde nalazila nemačka komanda za jugoistok i sedište Abvera. Milici je godilo da joj se muškarci dive, udvaraju, da ih zavodi.
       Neki kažu da je Milica 1944. godine otišla na rad u Nemačku preko njihove organizacije TOT. Ona tvrdi da je pobegla od komunista i da bi tamo pronašla oca koji je bio u zarobljeništvu. Posle kapitulacije Nemačke zaposlila se kod Amerikanaca, u Unri, u sektoru za transport. Uspela je da pronađe i oca Milana i da ga ubedi da se ne vrati u Jugoslaviju. Rekla mu je da namerava da se domogne Amerike, a kad se sredi, da i on dođe pa da tamo otvore restoran.
       I nekako je u tome uspela. U Americi se obrela 1950. godine, u Long Biču u Kaliforniji. Zaposlila se kao knjigovođa u jednoj fabrici nameštaja. Pošto je zbog svoje lepote a i snalažljivosti imala sreću da uvek bude u dobrom društvu, jednom prilikom je pozvana na zabavu tamošnjeg Rotari kluba (međunarodna organizacija koja okuplja ugledne i bogate ljude raznih profesija). Tako je mlada i lepa Vrnjačanka upoznala američkog lekara kineskog porekla Frenka Loua. On je bio član toga kluba, poticao je iz čuvene kineske porodice a i ujak mu je dugo bio kineski ambasador u Americi. Prijateljstvo između lepe Milice i kineskog lekara preraslo je u ljubav, a ubrzo i u brak. Milica Anđelković je 1953. godine postala - gospođa Mici Lou. Suprug Frenk, koji je dotle imao svoju ordinaciju, ubrzo je otvorio bolnicu a supruga Mici mu je vodila finansije i administrativne poslove. Dovela je i oca Milana iz Nemačke i pomogla mu da otvori kafanu. Živeli su srećno i zadovoljno. Mici je Frenku rodila dva sina. Obojica su danas lekari.
       I kad je ono 1954. godine kralj Petar Drugi prvi put došao iz Evrope u Ameriku, u Los Anđeles, Mici Lou je žarko peželela da ga upozna i da mu se nađe na usluzi. A evo zbog čega. NJen deda je bio u ličnoj telesnoj pratnji kralja Petra Prvog i regenta Aleksandra Karađorđevića, dok su se krajem 1915. godine sa vojskom povlačili preko Albanije.
      
       Kraljev amanet
       Posle rata je odlikovan Karađorđevom zvezdom. I kad je kralj Aleksandar 1927. godine došao u Vrnjačku Banju na lečenje, posetio je porodicu svoga vernog vojnika. Milanu i Evici se tek bila rodila ćerka Milica. Pošto nije imala dugu kosu, kralj je pomislio da je muško, pomilovao je po glavi i rekao: "I ti ćeš služiti kralju!" Odmah su mu rekli da je to devojčica, ali kralj se nije zbunio: "Svejedno, neka ipak služi kralju." Kad su roditelji to kasnije, kad je porasla, ispričali Milici, ona je to shvatila kao neki amanet i požurila da upozna kralja Petra i da mu, ako treba, pomogne. Otišla je zajedno sa suprugom i bila predstavljena kralju. Ispričala mu je onu dogodovštinu iz Vrnjačke Banje. Tako su se sprijateljili. I otada Petar kad je dolazio u Ameriku, nije više odsedao u hotelu nego u kući kod Mici i doktora Frenka.
       Kad se rastao sa kraljicom Aleksandrom, kralj Petar se iz Evrope, iz Pariza, preselio u Ameriku, u Los Anđeles. A onda se 1967. godine teško razboleo. Bio je na samrti zbog bolesti bubrega i jetre. O njemu su se na svojoj klinici starali i lečili ga Mici i njen suprug. Kralj je zahvaljujući njima uspeo da prebrodi krizu.
      
       Afera oko Petrove sahrane
       Sredinom 1970. godine zdravlje kralja Petra se ponovo pogoršalo. Smestili su ga u bolnicu u Los Anđelesu. Tada je, navodno, kralj Petar napisao testament u kome kaže: "...Ovim dobročinitelja Mici Lou, koja je bila moja prijateljica više od petnaest godina, postavljam kao izvršioca moje poslednje želje i testamenta. Ovlašćujem da ovaj moj izvršitelj može da proda, da u najam i stavi pod hipoteku ceo ili u delovima moj posed bilo na javnim ili privatnim prodajama, sa ili bez najave, ali mora da bude potvrđeno sa svim onim što traži zakon." Na kraju dodaje: "Moja želja je bez obzira na moju familiju da budem sahranjen u Sjedinjenim Američkim Državama u Libertvilu, pravoslavnom srpskom manastiru u Ilinoisu."
       Kralju Petru je bilo sve gore i gore. Nije pomogla ni transplantacija jetre. Umro je 7. oktobra 1970. godine. Porodica, supruga kraljica Aleksandra, sin princ Aleksandar i brat princ Tomislav, tražila je da kralj Petar bude sahranjen pored majke kraljice Marije na kraljevskom groblju u Londonu. Mici Lou to nije dozvolila. Pokazala je Petrov testament. Porodica je tvrdila da je taj testament, napisan 27. juna 1970. u bolnici u Los Anđelesu, falsifikat jer je kralj tada bio više u komi nego pri svesti. Poveden je sudski spor pred sudom u Los Anđelesu. Zbog suđenja izbila je afera o kojoj je pisala sva naša i svetska štampa jer je za to vreme telo kralja Petra stajalo desetak dana u frižideru, čekajući sudski rasplet. I, naravno, spor je dobila Mici Lou. Petar je sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu.
       Sahrani nije prisustvovao niko od članova porodice. Oni su u jednoj pravoslavnoj crkvi u Londonu održali Petru pomen. Došao je samo njegov brat princ Andrej, koji je kao i Petar pripadao tadašnjoj raskolničkoj crkvi Srpske pravoslavne crkve sa sedištem u Americi. I Mici Lou, valjda zbog onog amaneta kralja Aleksandra Prvog da će služiti monarhiji, sada je bacila oko na princa Andreja i zavela ga. Ni princ nije ostao ravnodušan prema lepoj Mici. Vratio se u Portugaliju gde je živeo, razveo se od druge žene Kire Lajningen, ostavio njihovo dvoje dece i dvoje iz braka sa prvom ženom Kristinom fon Hes i došao u Ameriku kod Mici Lou, koja se takođe odmah razvela od dr Frenka Loua ostavivši i dva njihova sina. Princ Andrej i Mici Lou otputovali su u London kod princa Tomislava da se tamo venčaju. Tomislav ga je ukorio što se ženi ženom koja je bila dugogodišnja prijateljica njegovog brata kralja Petra. Ali ništa nije vredelo. Kad su odbili da ih venčaju u tamošnjoj pravoslavnoj crkvi, sklopili su građanski brak. Mici Lou je sada postala princeza Ana-Marija Karađorđević.
       Vratili su se u Kaliforniju i živeli srećno, zadovoljno i, kažu, u velikoj ljubavi sve do one majske noći 1991. godine kada je princ Andrej nađen mrtav u svom "kadilaku" u garaži svoje firme, kompanije za promet nekretninama u kojoj je radio kao agent. Lekari su ustanovili da je "smrt nastupila istog dana oko dva časa zbog trovanja gasovima". Uoči sahrane je saopšteno da je, ipak, prethodno doživeo srčani udar, ali u sve to se i danas još sumnja. Sahranjen je 15. maja 1991. godine na Trećem čikaškom jezeru, udaljenom jedva osam kilometara od manastira Sveti Sava u Libertvilu, u kome počiva njegov brat kralj Petar Drugi.
       Udovica Ana-Marija Karađorđević živi danas u svojoj kući u Palm Springsu, u Kaliforniji. Bavi se, kažu, proučavanjem naše istorije. Sada će, eto, morati da se pozabavi testamentom kralja Petra Drugog. A i testamentom svog supruga princa Andreja koji joj je ostavio deo imanja u nasledstvo. Neće joj biti lako. Imovina nije tako mala a naslednika ima dosta.
      
       BOGOSAV MARJANOVIĆ
      
      

Slovenija U Sloveniji su posedovali dvorac na Bohinjskom jezeru sa šumom i parkom, i Lovački dvorac u Kamničkoj Bistrici, dok je lovište ovog dvorca kralj Aleksandar bio zakupio na 30 godina. Princ Pavle je imao dvor na Brdu kod Kranja, a kraljica Marija imanje u Donjoj i Gornjoj Radovnji, letovalište u Mažakali i vila Bled

      
      

Crna Gora Karađorđevići su, takođe, u Crnoj Gori imali ogromnu imovinu. Posedovali su plac na Cetinju, sa rodnom kućom kralja Aleksandra. Zemljište u ataru Rijeke Crnojevića sa dvorcem "Leskovac". Tu su bile i kuhinja, garaža, staklena bašta, centrala, crkva, paviljon, jedna kuća na sprat i još dve prizemne zgrade. Vlasništvo kraljice Marije bio je dvorac u Miločeru i deo ostrva Sveti Stefan.

      
      

Makedonija U Makedoniji princ Tomislav Karađorđević bio je vlasnik velikog imanja u Demir Kapiji, sa ukupno 2 700 hektara zemlje, sa stočarskom i živinarskom farmom, ekonomskim zgradama, mlinom, hidrocentralom i vilom.