Zašto se ne prozivaju oni koji su imali deset do 15 puta veći promet od moje banke, oni koji su uzimali velike provizije, pita se Borka Vučić

      Neprijatno je uočljivo da se guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić vratio sa Kipra, zapravo, praznih ruku. Osim dokaza o transferu novca od nekoliko miliona maraka u režiji "rođaka Slobodana Miloševića" čije ime, a ni detalje o celom poslu nije želeo da otkrije, čini se da ništa spektakularno tamo nije pronađeno.
       Dinkić je kiparskim državnim zvaničnicima dostavio informacije koje je trebalo da posluže u prilog tezi koja kaže da je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević koristio ovo ostrvo (i iskusnu srpsku bankarku Borku Vučić) da skloni novac koji je opljačkao od svojih građana, zabavljenih sankcijama, ratovima, inflacijom, nemaštinom i svim ostalim šokovima.
       Predstavnici kiparske centralne banke su, naravno, izrazili spremnost da maksimalno sarađuju - kako i ne bi, kad im je za vratom čak i američki Stejt department koji traži "najveću moguću kooperativnost kiparskih zvaničnika sa Haškim tribunalom". Čak je i Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, obećala da će srpskim vlastima dostaviti dokaze o Miloševićevim finansijskim malverzacijama, kojima raspolaže.
      
       Tehnologija
       Ono što obeshrabruje, to je indicija da do sada, zapravo, ništa ozbiljno nije pronađeno. Mnoge prozvane zemlje su saopštile da su izvesne račune predstavnika bivše srpske vlasti pronašle i zamrzle, ali nijedan nije Miloševićev. Finansijski analitičari odavno upozoravaju da on, ako je i iznosio gotovinu iz zemlje, to svakako nije radio direktno i na svoje ime. Ipak je pre političke karijere bio direktor banke, i to Udružene beogradske banke u njeno zlatno doba. Toliko, da se novac ne iznosi direktno, na svoju štednu knjižicu, naučio bi i bankar-pripravnik.
       Sumnja da je srpski novac iznosila prvo na Kipar, potom mu zametala tragove po celom svetu, pala je na Borku Vučić, dugogodišnjeg "bankarskog vuka", ženu koja je bila direktor filijale Beogradske banke na Kipru, potom i centrale u zemlji. Vučićeva je, prema Dinkićevoj interpretaciji, dala čak i informacije o koferima kojima je gotovina iznošena.
       Činjenica da se u ovoj zemlji tokom protekle decenije platni promet odvijao u gotovini (dakle, i preko kofera) nije nikome nikakva tajna. Finansijske sankcije podrazumevale su i zabranu normalnog platnog prometa između naših i stranih banaka. Kako smo mi, uprkos sankcijama, nekako morali nastaviti da živimo, prešlo se na gotovinsko plaćanje. Taj način platnog prometa idealan je za svakojake malverzacije budući da poslovanje, kako je to sada moderno reći, nije bilo transparentno.
       Koja je tačna tehnologija plaćanja, ne može se reći bez detaljnog istraživanja jer za to postoji više načina. Svima je zajednički jedan cilj - da se novac iznese iz zemlje, plati ono što je potrebno, uveze, a da "svetski policijaci" ne nađu nikakvo kršenje sankcija zbog kojeg bi kaznili našeg partnera iz sveta. Ovako je, sažeto, ovu temu opisao jedan ovdašnji, tokom prethodnih godina "patriotski nastrojen" privrednik.
      
       Legalnost
       Borka Vučić je ogorčena izjavama Mlađana Dinkića. U razgovoru za NIN ona potvrđuje da je razgovarala sa guvernerom, Miroljubom Labusom i još nekoliko ljudi iz Narodne banke i da im je objašnjavala tehnologiju poslovanja, pa i gotovinskih plaćanja tokom sankcija, ali odbija bilo kakvu pomisao da je ona lično, ili njena banka, učestvovala u nelegalnim i nezakonitim transakcijama. Još manje dopušta mogućnost da je po nalogu i za račun Slobodana Miloševića učestvala u pljačkanju zemlje.
       "To je bio razgovor ne samo o poslovanju Beogradske banke na Kipru nego uopšte, vezano za nekoliko krupnih transakcija, na primer za kineski aranžman, jer Beogradska banka je nosilac posla sa garancijom države. Dalje, tu je još jedan zanimljiv posao sa Rusijom, o mogućnosti korišćenja kredita na bazi naših potraživanja prema toj zemlji. Samo ta dva projekta doprinosila su da privreda ne stane, da se ne desi ovo što se sada desilo - da privreda radi sa veoma niskim procentom korišćenja kapaciteta", kaže u razgovoru za naš list Borka Vučić. Na pitanje da nam najzad otkrije misteriju famoznog kineskog kredita od 300 miliona dolara, za koji se do danas u javnosti ne zna da li je reč o kreditu, poklonu, ili zapravo o našem novcu unetom u zemlju Vučićeva kaže da misterije nema: to je zapravo sporazum o kineskoj isporuci opreme za elektroprivredu i druga preduzeća u vrednosti od 300 miliona dolara i još 100 miliona dolara klasičnog kredita.
       Kad je reč o iznošenju gotovine, Borka Vućić kaže: "Kad je zaustavljen platni promet prema inostranstvu, mi smo imali samo mogućnost plaćanja za humanitarne potrebe. Imali smo u početku i mogućnost plaćanja preko naših mešovitih banaka. Međutim, za uvoz repromaterijala za potrebe preduzeća, zatim za potrebe države, vojske, bezbednosti, policije i svega što nas je pratilo od Kosova do ostalih problema u zemlji, nije se moglo stati. Mi smo pronašli legalan način da blokadu zaobiđemo. Govori se, a narod veruje, da su neka velika devizna sredstva iznošna, govorilo se prvo o 12 milijardi dolara, potom o šest milijardi, sad se došlo na četiri u izlaganjima pojedinih naših funkcionera. Izgleda da je neki veliki novac iznošen. A mi smo iznosili ono što smo imali. Nažalost, nismo mnogo ni imali. U suštini, iznosilo se sve pod kontrolom i sa znanjem Narodne banke koja je morala za to da izda odobrenja, jer to je u njenoj nadležnosti. Možda je nešto iznošeno i nelegalno, mimo kontrole Narodne banke, ali Beogradska banka nije se time. Najviše sredstava iznosilo se za potrebe ključnih nabavki, kao što je nafta, gas, benzin, repromaterijal", kaže Vučićeva.
      
       Režim
       Ona se, kaže, čudi zašto se ne jave ljudi iz farmacutske industrije, da malo doprinesu objašnjavanju ovakvog načina plaćanja sirovina za lekove. "Drukčije se nije moglo ako smo hteli da preživimo. Apsolutno se bez razloga proziva Beogradska banka, to su mnogo, mnogo manja sredstva, i iznosila su se po proceduri koja je stroga, složena i strogo kontrolisana. Dakle, iznošenje novca prvo se mora prijaviti, drugo, mora se obezbediti, prevoz je vrlo komplikovan, kao i doček tog novca koji je bio potpuno regulisan. Gotovina se pomno prati u celom svetu. Ove poslove rade specijalizovane, uglavnom državne firme, koje smo i mi angažovali. Prvo smo uzeli englesku, pa budući da su njene usluge bile vrlo skupe, uzeli smo kiparsku firmu, jer oni u potpunosti prate englesko zakonodavstvo", kaže naša sagovornica.
       Kako je režim za prijem gotovine, naročito u velikim iznosima, u svetu veoma strog, on je budno praćen. I Kipar ima izuzetno strog režim primanja sredstava koja nisu identifikovana. Prema tome, sve što je na Kipar i još neke meni poznate zemlje iznošeno, moralo je biti identifikovano i prijavljena carinska deklaracija. Konkretno, jedan primerak pri iznošenju novca iz zemlje uvek ide centralnoj banci, drugi u vidu carinske deklaracije carinkoj službi. U to država ima apsolutan uvid, inače bi usledilo pranje novca. Tamo gde sam ja radila kao bankar, nezamislivo je da predsednik banke nosi kofere sa gotovinom. To je pakovanje posebne vrste."
      
       Nadzor
       Borka Vučić priznaje da je neki novac verovatno, iznošen i na taj način, ali ne tako veliki državni novac - ne bi, smatra, o tome trebalo toliko pričati, jer to nije izvor iz koga ova zemlja može očekivati neku veliku korist. Svuda toga ima, nismo ni mi imuni, ali to se ne bi moglo smatrati državnom politikom, tvrdi ova bankarka.
       Ako je tačno da dokumentacija o iznošenom jugoslovenskom novcu postoji na dva mesta u zemlji, onda se postavlja logično pitanje zašto je bilo potrebno da guverner putuje na Kipar i tamo traži dokumentaciju. Zar nema u ovoj zemlji nekog drugog (kao što je na primer finansijska policija) ko bi mogao da se da u potragu za srpskim novcem, već to mora da radi lično guverner centralne banke.
       Izvori NIN-a sa Kipra tvrde da je poseta guvernera Dinkića napravila velike probleme kiparskoj centralnoj banci i finansijskom sistemu uopšte - ionako su zbog poslovanja sa Srbijom pod budnim nadzorom pre svega Amerike, a ovaj slučaj je ponovo u njih uperio reflektore. Ovoj zemlji, koja sasvim lepo godinama živi od svog of-šor biznisa (najkraće, međunarodni transferi novca uz male poreze i trgovina tako da roba uopšte ne ulazi u zemlju) publicitet ove vrste nikako nije potreban.
      
       Bogaćenje
       Borka Vučić tvrdi da je filijala Beogradske banke na Kipru bila pod stalnim nadzorom tamošnjih monetarnih vlasti - od 1992. do 1996. godine nijedan nalog za plaćanje nije se mogao aktivirati bez potpisa njihovog službenika koji je sedeo u banci -"bezbroj puta smo morali da ga čekamo da dođe i parafira nalog", kaže ona.
       Tačno se zna ko je unosio i iznosio novac i za šta, kategorična je Borka Vučić: na primer, Hemijska industrija Pančevo je mnogo iznosila novca, kupovala sirovine, prerađivala ih i izvozila. Ona je mnogo propustila u efektima izvoza jer je moralo da se plaća gotovinski, umesto doznakama, što bi bio mnogo bolji devizni efekat nego ovako.
       Svako preduzeće, tvrdi ona, moralo je da ima dozvolu od Narodne banke za iznošenje novca i da pravda odakle novac potiče. Pošto su velika preduzeća uglavnom kupovala devize od Narodne banke, onda je poreklo bilo poznato. "Moglo je bez evidencije da se iznosi ono što se kupovalo na divlje, na crnom tržištu, mimo Narodne banke, ali meni to nije poznato pošto se Beogradska banka time nije bavila", kaže Vučić.
       Oko 80 pa i čitavih 90 odsto poslova Beogradske banke bile su za potrebe države, pa se novac kupovao od Narodne banke, u raznim valutama, kaže ona.
       Ako je zaista sve išlo zakonito, ako postoji evidencija o novcu, postavlja se logično pitanje kako su pojedini ljudi uspeli toliko da se obogate, da to i ne kriju i da postanu dolarski milioneri u vreme kad se država borila za fizički opstanak. Borka Vučić, kaže, pretpostavlja da se moglo obogatiti, bilo je za to uslova, a dokaz su učestala ubistva po Beogradu, međusobni obračuni, posebno među privatnim naftašima. Na naše pitanje da li se moglo obogatiti pod okriljem države, Borka Vučić odgovara da za tu temu ona nije sagovornik - o tome bi neki drugi mogli više da kažu.
       Činjenica je ipak da se baš ona našla na udaru novih vlasti, a naročito se na nju okomio guverner Dinkić. Jedno od objašnjenja moglo bi biti to što Borku Vučić bije glas da je Miloševićeva dugogodišnja "lična bankarka", koja mu je ekonomski pomogla da opstane. U isto vreme neki drugi bankari ostaju u zavetrini, bez obzira da li su u iznošenju novca iz zemlje učestvovali ili ne. Nema informacija da li je Narodna banka o ovome istraživala poslovanje, na primer, Komercijalne banke, Delta banke, Jugobanke, Karić banke. "Bank franko-jugoslav" iz Pariza i Miodrag Zečević već su postali opšte mesto.
       "Dugo sam o tome razmišljala i ostala pri ovom zaključku - nije reč o tome što sam ja na čelu jedne velike banke, nego je cilj da se kompromituje jedna žena od preko 70 godina i dokaže da je ona lopov, da je nelegalno radila i nekog opljačkala. To neka kažu akcionari koji su koristili naše kredite, prioriteti, poljoprivreda. Mislim da je ovo pokušaj razbijanja moje ličnosti. Zašto se ne prozivaju oni koji su imali deset do 15 puta veći promet od moje banke, koji su iznosili novac preko Makedonije i Mađarske, zašto se ne ispitaju oni koji su uzimali velike provizije, nego njih niko ne dira", pita se Borka Vučić.
       Već oveštalu teoriju da je na udaru kao najpoverljiviji bankar Slobodana Miloševića, Borka Vučić kaže: "Nema nikakvog osnova za to da sam ja bila Miloševićev bankar ili da bih mogla da znam gde je njegov novac, ako ga ima. Nikad nije tražio da za njegov lični račun ili račun njegove porodice iznosim i negde sakrivam novac. Imao je on bližih saradnika od mene. Da sam ga ja savetovala i da je slušao moje savete, ne bi došao u ovu poziciju. Dugo sam, na primer, tražila da ujednači zvanični i realni kurs, da ne bi veštački kurs kočio toliko stvari, ali me nije poslušao", kaže Borka Vučić. Naša konstatacija da je upravo taj nerealni kurs bio izvor bogaćenja ljudi bliskih vlasti, ostala je bez komentara.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ