Neki predlozi ekspertskih grupa koje rade na pripremi Zakona o telekomunikacijama i radio-difuziji, ako se usvoje, stvoriće možda veće probleme vlasnicima TV nego za vreme režima Slobodana Miloševića

      Na tribini "Kakav zakon za džunglu u etru" održanoj na sajmu Sat video shonj, predstavnici ekspertskih grupa koje rade na pripremi Zakona o telekomunikacijama i radio-difuziji, govoreći o kriterijumima za ulazak u etar i o tome kako bi trebalo da izgleda program jedne televizije, imali su prilike da čuju šta o tim predlozima misle i sami vlasnici televizija. Sučeljavanje mišljenja onih koji predlažu zakone i onih, koje ti zakoni pogađaju, u ovom slučaju bi trebalo da bude konstruktivno, jer prema rečima Branka Đurića iz Saveznog ministarstva za privredu, da bi zakon koji reguliše oblast medija bio kvalitetan, neophodno je da ministarstvo uzme u obzir i neke predloge vlasnika.
       Savezno ministarstvo za telekomunikacije najavilo je da će u trci za dozvolu na frekvencije sve TV stanice imati istu početnu poziciju i da će jedan od uslova za dobijanje dozvole biti i - dobra tehnička opremljenost stanice. Da ovaj predlog ne ide naruku mnogim TV stanicama, govori i primedba direktorke TV 5 iz Niša Slavice Čorbić. "Objektivno, ne mogu svi da imaju istu polaznu tačku. Novac i kapital koji su neke televizije stekle u proteklom periodu, služeći bivšoj vlasti, ne ukida se. Zato postoji opravdana strepnja da će priliku dobiti oni koji imaju dosta novca, jer imaju i tehničke mogućnosti", kaže Čorbić. "Zato očekujemo da nam ova vlast da izvesne rokove da bismo mogli da nabavimo odgovarajuću tehniku i uđemo u tu gladijatorsku bitku."
       Pored konkursa za dozvole za frekvencije, kako navodi Slobodan Đorić, reforma srpskih elektronskih medija odnosi se i na sam program. Neke televizije (RTS, na primer) trebalo bi da imaju precizne programske obaveze, da obiluju edukativnim, informativnim programima i da najmanje pola programa bude urađeno u sopstvenoj produkciji. Komercijalne televizije (dosadašnje privatne) trebalo bi da budu oslobođene velikog dela obaveza javnih servisa, s tim što bi nadležni i u njihovom slučaju vodili računa šta se emituje na ovim televizijama.
       Vlasnik TV Elmag iz Crne Gore Gojko Mitrović, misli da bi ovakve podele bile još pogubnije za vlasnike televizija. "Čak ni Slobodan Milošević nije vršio takve kontrole", kaže Mitrović. Javni servis je i dosad postojao, ali je, kako navodi gospođa Čorbić, korišćen za propagandu vladajuće strukture. "Da se to ponovo ne bi dogodilo, trebalo bi definisati instrumente zaštite tih javnih servisa od političkih moćnika."
       Iako se zasad Ministarstvo za telekomunikacije bavi samo problemima zemaljske televizije, ono će pre ili kasnije morati da se pozabavi i piraterijom koja caruje na kablovskim televizijama i da donese zakon koji bi, ne samo regulisao autorska prava, već i striktno odredio ko može da distribuira program. Prema rečima Vladimira Lekovića, vlasnika kablovskog distribucionog sistema "Telekom", prethodna vlast nije zakonski tačno regulisala način dolaska do dozvole za distribuciju slike. "Postojeći zakoni samo otežavaju rad. Prema Zakonu o sistemima veza, dozvolu za distribuciju izdaje država, a postoji i upotrebna dozvola koju izdaje opština, što je regulisano Zakonom o izgradnji objekta. Moguće je da se dobije samo jedna dozvola, pa nastaje spor - čija je važeća", kaže Leković.
      
       DRAGANA MATIĆ