NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Stare brige, nove brige

Državna televizija očigledno se nalazi u finansijskom i kadrovskom haosu, koji niko ne zna kako da razreši

      Sa nekoliko hiljada zaposlenih više nego što je potrebno, dugovima od nekoliko desetina miliona maraka i materijalnom štetom koja se meri milionima maraka, Radio-televizija Srbije postala je problem za koji se rešenje još ne nazire.
       Broj od 7 816 zaposlenih, koliko se zateklo u oktobru prošle godine (2 600 primljeno od 1995. godine), za poslednjih šest meseci smanjen je za preko 300, uz plan da se smanjenje nastavi. Ali, ukoliko bi i bilo nastavljeno ovim tempom, do kraja godine to opet ne bi bilo dovoljno. Za prosečne plate od 4 500 dinara, uz topli obrok i troškove prevoza, RTS mesečno izdvaja preko 90 miliona dinara.
       Da bi pokrio svoje troškove, proizvodnju programa i troškove kolektiva, RTS-u je mesečno potrebno oko 200 miliona dinara.
       Dugovanja kuće za sada iznose 50 miliona maraka, mada se još ne zna kolika će zaista biti. Kredite i kamate RTS mesečno plaća 30 miliona dinara, čemu treba dodati troškove zakupa od sedam miliona dinara i dugovanja zakupa od 30 miliona.
       Tehnika kojom državna televizija trenutno raspolaže, zastarela je i nedovoljna što naročito otežava rad Informativnog programa koji se emituje iz centra u Košutnjaku, predviđenog za igrani program.
       Krah sistema RTS-a posledica je i lošeg poslovanja prethodnog rukovodstva, naplatom takse na brojilo koju je vršila Elektrodistribucija Srbije ne prosleđujući RTS-u sredstva (procenjuje se da je dug EPS-a i do dve milijarde dinara) i neplaćanje reklama političkih stranaka u toku kampanje prošle godine (SPS, JUL, SRS duguju oko 130 miliona dinara).
       Državna televizija očigledno se nalazi u finansijskom i kadrovskom haosu, koji niko ne zna kako da razreši, mada se mogu čuti različiti predlozi. Od radikalnih rešenja (otpuštanje radnika, likvidacija firme i stvaranje novog preduzeća) koja dolaze uglavnom od ljudi koji nisu u RTS-u, do blažih koja predlažu zaposleni a koja bi podrazumevala penzionisanje, prekvalifikaciju i eventualno tehnološke viškove. Zaposleni smatraju da bi mogli naplatiti dugove od EPS-a i stranaka, a dobiti finansijsku podršku iz budžeta za reprogramiranje sopstvenih dugova.
       U svakom slučaju, RTS nema drugog rešenja osim da se oslanja na državu, bar još izvesno vreme. To bi se ostvarilo ili direktno iz budžeta ili ponovnim vraćanjem pretplate ili uvođenjem radiodifuznog poreza na promet od 0,3 odsto. Poslednji predlog opravdava se argumentom da je RTS jedna od opštih funkcija države, pa se može finansirati od poreza na promet, kao i time da bi bila uspostavljena pravedna naplata, jer bi oni koji više troše, više i plaćali.
       Kao mogućnost spominje se i prodaja delova "kuće", Produkcije gramofonskih ploča, Trećeg kanala, 101 i 202 radio programa, čime bi, sa jedne strane, došlo do rasterećenja, ali nije sigurno da bi i to bilo dovoljno za razrešenje finansijskih problema.
       Kakva god da bude konačna odluka o statusu i opstanku državne televizije, izgleda da će Nova RTS preboleti to što više ne može da bude stara, ni u kadrovskom, ni u finansijskom smislu.
      
       IVANA JANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu