Kao nekad, kad su Evropom u srednjem veku kuga i kolera harale i desetkovale nemoćne i užasnute čitave narode, a životinjske boleštine i pošasti kosile stoku, upravo tako i sad, na početku 21 stoleća, Evropa nema odbrane od nezapamćene epidemije slinavke i šapa

      Bolest preti da uništi stočarstvo u Velikoj Britaniji i dovede u pitanje jedan od stubova Evropske unije-zajedničku poljoprivrednu politiku na koju se troši polovina od mamutskog budžeta evropske petnaestorice: tačnije, oko pedeset milijardi evra.
       Srećom, ali i upravo zahvaljujući toj preskupoj "Zajedničkoj poljoprivrednoj politici(ZAP)" koja je i ustanovljena iz strategijskih razloga- "da više nikad ne bude gladi u Evropi", nijedan od 370 miliona žitelja Evrope, za razliku od onih masovnih srednjovokovnih pomora, neće umreti zbog pomanjkanja hrane. Naprotiv, na zalihama postoje brda evropske hrane(koja se, štaviše, uništava da bi se očuvao nivo cena), a velike mogućnosti postoje i da se meso i proizvodi od šapa i slinavke napadnutih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih papkara, nadoknade takođe velikom proizvodnjom živinskog mesa, ribe i drugih vrsta.
       Ali šteta je ogromna i sad se razmišlja uopšte o budućnosti ZAP-a i kako povratiti ugled i poverenje silnih partnera u svetu, od Amerike, preko Rusije, pa do Japana i arapskih zemalja, koji su sad praktično potpuno stavili rampu na uvoz žive stoke i neprerađenog mesa, ali i živine, kunića i ribe,iako njih ne napada ova bolest.
       Istina je, međutim, da niko, a pre svega stanovnici zemalja evropske petnaestorice, uopšte nisu zaboravili šta su sve, na svoj užas, saznavali da im se podmeće na trpezu - od piletine s dioksinom, preko "ludih krava", ribe s teškim metalima i fosfatima, pa sad do šapa i slinavke, koji, za utehu, ne ugrožavaju neposredno same ljude i njihovo zdravlje. Zaključak bi, dakle, bio da je "bolesna" i sama i n t e n z i v n a poljoprivredna proizvodnja, odnosno učinak, profit i izvoz po svaku cenu...
      
       Odbijanje vakcinacije
       Ali, kako je uopšte moglo da se dogodi da šap i slinavka tako katastrofalno i munjevito pogode Veliku Britaniju, a potom, iako u mnogo manjoj meri, i Holandiju, uz zasad izolovana "žarišta" i u Francuskoj,i još nekim zemljama EU, preteći i nekim vanevropskim velikim izvoznicima stoke i mesa, kao što je Argentina?
       Na pitanje zašto evropski proizvođači ne vakcinišu stoku protiv ovakvih teških oboljenja, odgovor je da neke zemlje, veliki uvoznici, ne žele da kupuju vakcinisanu stoku i neprerađeno meso zato što se tad ne zna da li je stoka obolela ili nije. Dakle, ekonomski razlozi su bili glavni i verovalo se da opšti nivo higijene i zaštita evropskih granica jamče za odbranu od dolaska takvih boleština iz drugih krajeva sveta.
       Poslednja epidemija šapa i slinavke je izbila u Velikoj Britaniji 1967. I vlasti su uspele da je zaustave pošto je usmrćeno i spaljeno 470 hiljada komada stoke. Međutim, 1997. i u Holandiji je izbila epidemija šapa i slinavke i holandske vlasti su se izborile protiv te bolesti tek pošto su likvidirale nekoliko miliona svinja. Možda se to malo zna, ali Holandija je glavni svetski izvoznik svinjskog mesa... Sad je u Velikoj Britaniji već odlučeno da se uništi 720 hiljada goveda i ostalih papkara, uz procenu da epidemija može zahvatiti, sa sadašnjih 700, oko četiri hiljade poljoprivrednih domaćinstava.
       Evropska komisija je, kao izuzetnu meru, jer ministri poljoprivrede petnaestorice i dalje odbijaju opštu vakcinaciju stoke, dozvolila Velikoj Britaniji da u cilju preventive i pokušaja izolacije širenja šapa i slinavke, vakciniše 180 hiljada krava muzara, dakle najosetljive stoke, i to u dva najviše pogođena područja: u Kumbriji, na severozapadu Engleske, i u Devonu, na engleskom jugozapadu.
       Svuda u Evropskoj uniji moći će da budu vakcinisane i retke životinje u zoološkim vrtovima, a zasad je još sporno da li se to odnosi i na životinje u cirkusima...iako su zaposleni i vlasnici šatri širom Evrope žestoko negodovali zbog zabrane rada za konje, slonove, tigrove, lavove... a time i sve cirkuse.
       Obrazloženje zašto ne treba vršiti vakcinaciju leži i u obelodanjenim podacima da bi, recimo, u Velikoj Britaniji za vakcinaciju stoke od poslednje epidemije, 1967., bilo utrošeno preko 60 milijardi evra, a ne bi bilo nikakvog čvršćeg jemstva da bolest ipak neće izbiti, a kažu i da su, ionako, za proteklu godinu žarišta ove stočne bolesti izbila u 34 zemlje širom sveta.
       Sadašnja epidemija ovog stočnog oboljenja će, uz ograničenu vakcinaciju u Velikoj Britaniji i, možda, Holandiji, evropske poreske obveznike stajati najmanje 10 milijardi evra, a bez cepljenja će iz budžeta isterati 14 milijardi evra samo onih najneposrednijih troškova, ne računajući dugoročnu ili "kolateralnu štetu", kao što je gubitak od turizma i slično. To u Velikoj Britaniji, po proceni vlade, iznosi 150 miliona evra nedeljno jer su turisti, iz straha ili zbog "karantina", prestali da odlaze u omiljene britanske seoske predele.
      
       Kako je izbila epidemija?
       Šap i slinavka je teško zarazna bolest, a ne postoje ni testovi koji bi otkrili da su "kliconoše" životinje koje su vakcinisane. Tu se krug i zatvara. Do 1991. sve zemlje Evropske unije, osim Velike Britanije, vršile su preventivnu vakcinaciju i ova bolest je potisnuta. Tad je Evropska komisija naredila da se sa takvom praksom prestane zbog troškova, nemanja garantija i prepreka za izvoz.
       Britanci su u svojim novinama proširili verziju da je za to krivo zaraženo meso koje su domaći Kinezi uvozili iz Kine... Prva zaražena je, navodno, bila jedna svinja koja je prebačena u klanicu u Eseksu, i to 19. februara, ali, iako su primećeni neki "poremećaji", vlasnik te svinje nije posumnjao na šap i slinavku i nastavio je da isporučuje svinje sa svoje farme toj klanici. Tako se odatle više nedelja munjevito širila bolest, jer su se i drugi ljudi, stočari, koji su tamo dolazili da isporuče svoju stoku, vraćali na svoje farme i svojim kravama, svinjama, ovcama, i ne znajući, prenosili šap i slinavku. A odatle se stoka najviše prodaje po pijacama na području Kumbrije. Zato je tamo ubrzo i buknulo 150 žarišta.
       Britanski listovi su, međutim, ovih dana obelodanili da su vladu u Londonu ruski veterinarski stručnjaci još pre dve godine upozorili na opasnost od epidemije šapa i slinavke u Velikoj Britaniji. Ali, očigledno, malo ko je obraćao pažnju na mišljenje stručnjaka iz Rusije gde se stoka obavezno vakciniše. Evropa je, bilo kako bilo, usred ove prave srednjovekovne krize stočne bolesti, pa se već postavlja pitanje: šta posle?
       Niko ne zna i jedina uteha je to da je već i pre ove pošasti evropski potrošač vidno navalio da sve više kupuje "biološki zdravu hranu"- tzv. bioproizvode, iako je ona neretko i dvostruko skuplja od "obične" na kojoj nema zelene "bio" nalepnice. Procene su - naročito imajući u vidu da građani Evropske unije uopšte nisu izlečeni od onih ranijih sindroma počev od piletine s dioksinom, pa do "ludih krava" da će potrošnja i proizvodnja ovakve hrane naglo rasti, sve dok ne dođe do "socijalne granice", odnosno dok se "ne potroše potrošači"- oni potrošački slojevi sa pristojno dubokim džepom, a preostane sloj stanovništva koji će, jer nema para, i dalje morati da veruje na reč proizvođačima "obične" hrane...
       Već u proteklih nekoliko godina površine pod "biopoljoprivredom" rasle su po stopi od 50 odsto u Grčkoj, Španiji, Italiji, Austriji, Finskoj i Švedskoj. Najveći deo poljoprivrednog zemljišta pod "biokulturama" je u Austriji, i to 8,5 odsto, zatim Finskoj, 6,8 odsto, Italiji, 6,5 odsto, Švedskoj i Danskoj po 5,5 odsto, a na začelju su Grčka, Irska i Luksemburg sa po manje od jednog procenta i Francuska sa 1,12 odsto. Neke zemlje, poput Nemačke i Švedske, sad su postavile ciljeve da "bio" udeo dostigne vrlo brzo preko 20 odsto poljoprivredne proizvodnje.
      
       Zdrava hrana
       Sve to govori da će ova strašna kriza šapa i slinavke izazvati, ako ne krizu, a ono i neke temeljite promene u zajedničkoj poljoprivrednoj politici, imajući u vidu i nužnosti liberalizacije svetske trgovine, dugogodišnje sporove Evrope s Amerikom oko upotrebe(u SAD) hormona u proizvodnji mesa i genetski modifikovane hrane, potrebe ukidanja subvencija i, istovremeno, borbe protiv damping-cena, činjenice da će uskoro na vrata evropske petnaestorice zakucati nove članice iz srednje i istočne Evrope, koje, poput Poljske, imaju veliku, a zdravu i kompetitivnu poljoprivredu...
       Ova razumljiva velika briga običnog Evropljanina za to da ima bezbednu i zdravu hranu, kad već preko poreza izdvaja tolike desetine milijardi evra za poljoprivredu, nekako se poklopila i sa drugim strašnim zdravstvenim problemom zagađivanjem prirodne sredine od industrijskih gasova, a pre svega ugljen-dioksida. To je ponovo dospelo u žižu evropske javnosti zbog odbijanja nove američke administracije predsednika DŽordža Buša da prihvati odredbe protokola iz Kjota o smanjenju tih gasova za 7,2 odsto do 2003. koji je 1997. potpisao njegov prethodnik Bil Klinton.
       Evropska komisija i vlade-članice strašno su se uzbudile zbog toga i zahtevaju da Amerikanci promene mišljenje i poštuju međunarodne sporazume koje potpišu, jer je to jedini način da se spreči "efekat staklene bašte", zagrevanje atmosfere i planete i sve one posledice u vidu poplava, erozija, širenja pustinja.
       Otkriveno je, baš ovih dana, i da je italijanska multinacionala tajno iz Amerike uvezla i prodala seme genetski modifikovane soje. Sve se to nekako istovremeno sručilo na glavu Evropljanima koji traže da se nešto korenito izmeni. Jer, kako neki i gorko i šaljivo primećuju, u Evropi će inače "cvetati genetski izopačene biljke i šap i slinavka...u staklenoj bašti".
      
       DRAGAN BLAGOJEVIĆ
       (BETA)