Oni dobijaju međunarodna priznanja u svetu, a odnedavno su se okupili u FormART, kako bi pokazali svu osobenost i vrednost novog srpskog dizajna

      Prvo mesto za dizajn Citroen automobila na konkursu iz 1998, osvojio je Ivan Obradović (22), prvu nagradu za dizajn lampe na konkursu u Milanu 2000, dobio je Ivo Martinović (24), Heineken će svoje pivo točiti u limenku koju je oblikovao Igor Grbić (27), novozelandska firma "Dilana-Rugs" proizvodi tepihe po dizajnu Katarine Nikolić (26)... I, kao kruna svega, prva nagrada Marka Lukovića (23) na "Pežoovom" konkursu "Vizija automobila 2020. godine" na kojem je bilo prijavljeno 2 000 radova iz 80 zemalja. U prvih deset našli su se i Pavle Trpinac (21) i Ivan Obradović. Prototip Markovog "mesečevog vozila" biće izložen, u prirodnoj veličini, na septembarskom salonu automobila u Frankfurtu.
       Ko su ovi mladi ljudi? Reč je o diplomiranim industrijskim dizajnerima i studentima sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu koji svetu pokazuju šta znaju, ne gubeći nadu da će uskoro biti i ovde angažovani, i da neće kao mnogi pre njih morati da odu.
       To je i razlog što su osnovali grupu dizajnera Srbije FormART koja postoji od novembra 2000, a zvanično od pre nekoliko nedelja. Tridesetak diplomiranih dizajnera okupljaju se da bi radili na promociji dizajna u Srbiji, razmenjivali svoja iskustva, "edukovali" privrednike da shvate značaj dizajna, obaveštavali dizajnere o međunarodnim i domaćim konkursima, organizovali predavanja i izložbe, rečju, da bi postavili osnove srpskog dizajna. "Naš cilj je da zadržimo ljude ovde, da ne radimo italijanski ili nemački, nego srpski dizajn", kaže Ivan Stamatovski, student četvrte godine industrijskog dizajna i predsednik FormART-a.
      
       Ostati ovde
       Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu bio je jedini fakultet koji je školovao dizajnere u bivšoj Jugoslaviji. Slovenija, recimo, koja je i u dizajnu važila za mnogo napredniju od ostalih republika bivše Jugoslavije imala je samo višu školu u Novom Mestu (dizajn nameštaja) i višu školu u LJubljani (grafički dizajn). Hrvati, Slovenci, Makedonci... školovali su se u Beogradu, a svi oni su u svojim sredinama, već započeli razvoj dizajna. Na izložbi Međunarodne organizacije asocijacije industrijskih dizajnera u LJubljani 1992. godine FPU je svrstan u prvih deset fakulteta, po rangiranju studenata koji su osvajali međunarodna priznanja (Branko Lukić, Boris Miladinović, Goran Popović...).
       I pored značaja koji je visoka srpska škola dizajna imala i, bez sumnje, ima i danas, o stvarnom postojanju srpskog dizajna još se ne može govoriti, jer njegov razvoj zavisi od razvijenosti industrije jedne zemlje.
       "U industriji nameštaja, recimo, što je moja struka, dizajneri su bili malo vispreniji stolari koji su odlazili na međunarodne sajmove, i prema nekom svom ukusu, odabirali kataloge, donosili ih u svoje firme i stvarali pogrešnu sliku o trendu na Zapadu", kaže Aleksandar Kutrički (39), diplomirani arhitekta, nekada saradnik na FDU, na industrijskom dizajnu, i na odseku unutrašnje arhitekture, na predmetu dizajna nameštaja, a u FormART je pozvan kao "koordinator, neko ko je malo stariji od njih i ko bi mogao da im pomogne prilikom dogovora i ugovaranja nekog posla". Trenutno je ova FormART grupa jedina u nas i "najjača grupa po nagrađenim radovima u Evropi", kaže Kutrički, a Ivan Stamatovski dodaje: "FormART ima veze sa FPU samo utoliko što su naši članovi studenti sa tog fakulteta ili su diplomirali industrijski dizajn. Slavko Grkavac (takođe industrijski dizajner) i član redakcije 'Kvadarta', časopisa za dizajn i kulturu, jedinog takvog na prostoru Jugoslavije), pratio je rad i uspehe koje su postizali ljudi sa FPU. Mi smo se sastajali u redakciji 'Kvadarta' i tako je, zapravo, sve i počelo."
      
       Štap, kanap i Internet
       Petogodišnje studije na FPU kako kažu, pružaju im veliko znanje ("sve što smo naučili, tamo smo naučili") ali i veliko razočarenje jer listajući strane časopise i gledajući svoje radove, shvate da "to nije to". Ne treba ni pominjati da industrijski dizajn ne može da se zamisli bez kompjutera, a na fakultetu postoje samo stare "486-ice" koje su obično u kvaru. Budući da dizajn podrazumeva celokupan proces od početnih skica, preko kompjuterske obrade do konačne izrade modela, na studijama imaju i stalni problem nabavke materijala, pa se snalaze kako ko ume i zna. Na konkurse se prijavljuju uglavnom preko Interneta i za sve što su postigli, mogu da zahvale elektronskim medijima jer su najjeftiniji, a poslednjih godina bili su im i jedina komunikacija sa svetom.
       Poseban problem kod nas je i taj "što na dizajnere investitori gledaju kao na crtače, mazala", kaže Kutrički, a FormART-u je cilj da takvu sliku promeni jer "dizajner je stvaralac i naša reč za dizajn bila bi oblikovanje, dok engleski termin nije moguće ukratko objasniti, budući da u Oksfordovom rečniku, na primer, tu reč objašnjavaju na dve strane, od samog crtanja, razmišljanja, konstrukcije..." Jedna od retkih članova grupe - tekstilni dizajner - Katarina Nikolić (sada na postdiplomskim studijama) shvata dizajn kao "umetnost 20. veka i nešto više od toga, jer dizajn poseduje veoma izražen racionalni momenat, ne samo vezano za tehničku stranu, nego i za činjenicu da neko treba da živi s tim vašim radom i da ga, možda, svakodnevno upotrebljava. Dizajner mora da ima odgovornost i da pazi šta nudi potrošačima". Ksenija Jakić (25), diplomirani industrijski dizajner i odskoro član FormART-a, kaže da veliki problem u dizajnu kod nas predstavlja pomodarstvo i "slepo praćenje svetskih trendova, jer sami poslodavci prate samo ono 'što se dešava napolju' i nemaju svest o tome da bi i ovde neko mogao da pravi novi koncept i daje nove ideje".
       I vratimo se kruni ove priče, kreatoru novog pežoa Marku Lukoviću koji je, posetivši dizajnerski centar u Parizu video kako funkcioniše tim od sto dizajnera. "Svako radi svoj deo posla, ali svi imaju zajednički cilj - konačni proizvod. To je i nama u FormART-u želja: da pokažemo ljudima da smo tu i kao pojedinci i kao tim i da ovde hoćemo da ostanemo i ostvarimo svoje ideje".
      
       ZORA LATINOVIĆ