Išao bi u Hag

      Skromno je bilo učešće u ratu Srećka Dragića (37), nezaposlenog alatničara, iz sela Civljane kod Knina. Županijski sud u Splitu marta 1997. je to pisao ovako: "pripadnik tzv. vojske JNA, član posade oklopnog transportera BOV-a i zapovjednik tzv. odjeljenja vojske RSK." Kao član transportera (koji zbog nečega nije bio tzv. u spisu u kome je i TO tzv, i milicija i komande, i ljudi i formacija), Dragić je septembra 1991. doživeo tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su, inače, dva oficira poginula. Bio je na bolovanju godinu i po. Posle toga je raspoređen na planinu Svilaja, gde je bio sve do "Oluje" (avgust 1995).
       Tog 6. avgusta čuo je na radiju Tuđmanov proglas: "Odlučni smo da hrvatskim Srbima zajamčimo ljudska i etnička prava u ustavno-pravnom poretku demokratske Hrvatske." I: "Na traktorima su nas prevezli u Vrliku, u školu, u koju sam i ja išao. Ugase svjetlo i njih 30 uđu i tuku nas. Cijelu noć se mijenjaju. Mene tuče jedan i viče: 'Ko mi je ubio dida '41?' Od nas petorice četvorica su prebačena u bolnicu. I meni su bila polomljena rebra, ali nisu dopustili da odem u bolnicu."
       Odatle u Sinj, u neku halu. Tuku i dalje, dan-noć. "Ali najgore je bilo: skinu te golog i peru šmrkovima u dvorištu. Civili Hrvati, žene i djeca gledaju s ulice i viču: 'Prljavi četnici!' Dobro nas mlađe, ali kad skidaju stare, onemoćale ljude..."
       Posle toga u zatvor u Split, u Solinskoj ulici. Maltretiranje strujom iz poljskih telefona. "Ili, legneš na stol pa te udare palicom po tabanima, digneš glavu od bola, a inspektor Nikola Damjanović ti onda glavu tresne o stol. Da priznaš da si pljačkao hrvatsku imovinu. Nisam priznao, a da sam znao kakav je to sud, trebao sam. Manje bi me mučili. Onda te u dva sata noću vode pred istražnog suca."
       Posle ih prebace u Solin. Trideset ljudi u sobi od 30 kvadrata. "Nas 12 nazovu Peručka grupa. Kao, mi smo minirali branu Peruča. Ja nikad nisam ni bio na toj brani! To je bilo ono lažno miniranje, neki dogovor Tuđman-Milošević. Glavni vještak Filipović kaže na sudu da su to izveli vrhunski stručnjaci i da mi nemamo veze."
       Dve i po godine je čekao suđenje. Proces je trajao šest meseci. Preko sto svedoka. "Nijedan mene nije teretio ni za šta. Ali, ništa njih nije interesovalo. Dođe jedan svjedok i za Jovana Bilića kaže: 'Nije on mene maltretirao, već sam ja bio ranjen i da mi nije pomogao, ja bih sad bio mrtav.' Tužilac kaže: 'Ti si, gospodine, vidim, surađivao s četnicima.' Bilić dobio 12 godina. Meni je presuda napisana na 146 strana. Pet godina."
       Čuveni splitski advokat Mirko Frančeski (sad već pokojni) koji je branio petoricu iz "Peručke grupe", u žalbi Vrhovnom sudu izdvaja Dragića koji je "u svojoj odbrani postupao temperamentnije od ostalih. Ne samo zbog toga što je možda to u njemu, već i zato što... on na izvjestan način postaje paradigma i dokaz da netko može biti proglašen krivim i osuđen, bez ijednog dokaza."
       "Bio sam u svim zatvorima gdje leži većina Srba, i u Remetincu, pa u Lepoglavi i na kraju u Osijeku. Čudno, pedeset odsto tih ljudi nije završilo ni osnovnu školu. Skoro svi su sa sela. Nema oficira, nema političara, nema civilnih lica iz vojske, nema bogatijih. Sve sama sirotinja. Samo jedan čovjek ima više od srednje škole, a ovamo ostvarivali ideju velike Srbije, komandovali i šta ti ja znam."
       Seljaci, a zatvorske vlasti im ne daju da bilo šta rade. Dvadeset dva sata u ćeliji i dva sata šetnje. Strašna kazna. "U krugu između zgrada vidiš samo parče plavog neba. Tek poslije štrajka glađu, nakon tri godine, mogli smo da telefoniramo. I kupili smo za 35 maraka od jednog Hrvata jedan mali televizor."
       Hrvati zatvorenici rade, izlaze, imaju vikende. "Oni su svjesni da leže zbog nečega, a mi znamo da ležimo nevini i zato to jako teško podnosimo. Ja bih sad dobrovoljno išao u Hag da dokažem svoju nevinost."
       Porazno iskustvo. "Šta sam sve vidio! U Lepoglavi leži Predrag Sarajlija iz Pakraca: šest godina zbog maltretiranja nekih policajaca. Na sudu su dvojica rekla da je on, naprotiv, bio vrlo korektan. A Milenko Stanisavljević iz Pakraca dobio je 10,5 godina zato što je ubio istu dvojicu policajaca. Oba ta policajca su 2000. godine radila u policijskoj stanici u Pakracu."
       Kakvo doba! Hrvatski sud za koji je JNA bila tzv., RSK takođe tzv., doneo je tzv. presudu. Sve je bilo tzv. samo je trošenje života Srećka Dragića bilo - istinsko. Nezaposlen i dalje, sada živi sa roditeljima izbeglicama nadomak Beograda. Tražio je da mu se omogući da ode u tzv. treće zemlje. Nijedna zemlja se nije odazvala. Nesreća se nerado uvozi, osim ako nije tzv. nesreća, koja može nečemu da posluži.
      
       S. R.