|
Ispade da je važnije da genetski mutirana soja iz SAD uđe u SRJ nego da Slobodan Milošević ode u Hag. Zašto? Zato što, verovali ili ne, naša soja smeta multinacionalnim kompanijama genetski mutirane hrane
Prvo je Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, početkom marta, potpisao sa Vilijamom Montgomerijem, američkim ambasadorom u Beogradu, Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između dve zemlje. A odmah potom je Saša Vitošević, savezni ministar za poljoprivredu, potpisao takođe sa Montgomerijem, Ugovor o američkoj donaciji Jugoslaviji u genetski modifikovanoj sojinoj sačmi. Tako će 50 000 tona genetski mutirane američke pomoći ući u zemlju i prodavaće se na Novosadskoj berzi po 15 dinara za kilogram (naša prirodna soja košta 18 dinara). Novac od soje, 12,5 miliona dolara, mora da se potroši na isplatu penzija nižih od 35 dolara i na invalidske dodatke za tuđu negu!? Tako zahteva darodavac i, proveravaće, kontrolisaće da li tamo idu pare. Tako je i kad ovovekovni Danajci darove donose.
Potpisivanju ovog "mutiranog"ugovora dat je neuobičajen publicitet. Sve televizije uslikale su ovaj događaj.
A kada su mlađanog ministra Vitoševića, u Novom Sadu, pitali zašto je potpisao, on je odgovorio da u modifikovanoj hrani "nema ničeg lošeg". I još će reći: "Nema mesta nikakvoj panici, u Evropi je dozvoljeno modifikovanje hrane do dva odsto i takva je hrana deklarisana, odnosno označena. Mi nećemo raditi ništa što ne poznaje Evropska unija, tako da će naš Zakon o genetski modifikovanoj hrani biti u skladu sa evropskim standardima."
Ali, kakav je to argument; "evropski standardi"? Kao da i u Evropi ne prave svakakve pa i "genetske" gluposti...
Soja ušla pre - pet godina
Istini za volju, treba reći da je ministar Vitošević pre ugovora o mutiranoj soji odbio da potpiše ugovor o genetski modifikovanom kukuruzu, takođe poklonu iz Amerike. Ali, za soju je, izgleda, morao da potpiše. Ipak je on samo ministar u jednoj koalicionoj, pa i konfuznoj vladi, koju pritiskaju sa svih strana. I iznutra i - spolja.
Elem, posle novosadske izjave, ministar Vitošević je nedostupan za novinare. A kako i da ne bude? Kako da objasni zašto kukuruz nije pustio, i zašto je pred sojom poklekao?
Posle dva dana natezanja sa Vitoševićem, hoće li ili neće da govori za NIN, upućuje nas na Predraga Sladojevića, pomoćnika direktora Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse. Jer, "Sladojević sve zna."
I, zaista, Sladojević zna i više nego što treba. Zna, recimo, da se već pet godina u zemlju uvozi genetski mutirana soja. I to ne samo kao hrana za stoku, već i za ljudsku ishranu. Dakle, genetsku mutiranu soju već konzumiramo kroz uvozno sojino ulje, lecitin (u čokoladi), u pivu, u"brzoj hrani" a kečapi su vam, po pravilu, od genetski mutiranog paradajza.
Nego, vratimo se stoci.
Sladojević kaže: "Mutirana soja počela je da ulazi u našu zemlju još 1989. godine, a poslednjih pet godina uvozimo soju iz Argentine i Brazila, a tamo se gotovo isključivo proizvodi genetski mutirana soja, jer 97 odsto površina zasejano je njom."
Ali, ako su stare vlasti ugrožavale narod i stoku mutiranom sojom, znači li to da i ove od 5. oktobra treba to da nastave?
Sladojević kaže: "Da se razumemo. Mi soju još ne gajimo, ali smo dozvolili korišćenje genetski modifikovanih sojinih proizvoda. Stav savezne vlade je da nema gajenja mutirane soje ali će se proizvodi od nje koristiti! Zbog eventualnih upotreba čak smo zabranili i uvoz zrna. Mada soja, koliko znamo, nema divljeg srodnika."
A zašto su opasni "divlji srodnici"?
Zato što, recimo, genetski mutirani kukuruz može da se udruži sa korovom i da opustoše sve živo oko sebe; i štetne i korisne biljke i insekte na njivi. Dalje, taj "superkorov" otporan je na na standardne herbicide. Upotrebom genetski modifikovanog semena proizvođači postaju zavisni od proizvođača ne samo semena nego i herbicida koji se prodaju "u paketu". Najzad, genetski materijal usađen u biljke može preći na životinje i ljude kroz crevni trakt.
Da li je moguće da nove vlasti to ne znaju?
Sve će se pojesti
Valjda znaju. A zna se i da je saradnja između saveznog i srpskog ministarstva za poljoprivredu "škrta". To je i Vitošević priznao u Novom Sadu.
Dragan Veselinov, srpski ministar za poljoprivredu, iznerviran zbog "nepotrebne uzbune", kaže za NIN:
"Uostalom, šta me se tiče? To je aranžman savezne vlade sa Montgomerijem! Rekli su im; evo vam soja i njom isplatite penzije!"
Da, ali neće li saveznom sojom da se hrani vojvođanska i srbijanska stoka?
"Pa šta? Ješćete i vi od tog mesa!" kaže Veselinov.
On se ne slaže sa ekonomskom politikom savezne vlade u poljoprivredi, ali ima poverenja u saveznu kontrolu poljoprivrednih proizvoda koji se uvoze.
"Uostalom, stočne hrane nema, nama je potreban ogroman uvoz stočne hrane. A u ovom trenutku treba nam 100 000 tona lomljenog zrna pšenice, 50 000 tona kukuruza i 10 000 tona ribljeg brašna."
Sve će to, dakle, kako-tako, ući u zemlju. I, sve će manje-više biti - mutirano.
A zašto tako mora da bude?
Zato što je Amerika, još 1986. godine, počela da eksperimentiše sa genetski modifikovanim biljkama. Prvo se počelo sa duvanom, najviše se eksperimentisalo sa sojom, ali je tek nedavno izbačena na tržište. Multinacionalne kompanije uložile su veliki novac u proizvodnju mutirane soje i sada to mora da se -naplati.
Koliko će sve to da košta ne samo Jugoslaviju već i planetu, videće se.
Dr Stanko Studen, ekspert za genetski modifikovane biljke, kaže: "Nekoliko multinacionalnih kompanija genetski modifikovane hrane prete da izazovu katastrofe planetarnih razmera. Tri najmoćnije kompanije su Monsanto, Novartis i Dipon. Sve su stacionirane u SAD."
Verovali ili ne, i po dr Studenu, "Srbija predstavlja veliku opasnost po industriju za genetsku modifikaciju biljaka."
On kaže: "Neću pogrešiti ako kažem da je Srbija svetska velesila u semenskoj proizvodnji osnovnih ratarskih kultura. Čak i u vreme sankcija izvozili smo suncokret, kukuruz, doduše malo se o tome znalo."
Eto zašto je Vitošević morao da potpiše za soju. I Amerikanci će se, možda, pomiriti s tim da i Milošević ne ode u Hag, ali zato američka soja mora da uđe u Jugoslaviju.
DRAGAN JOVANOVIĆ
|
