Zahvaljujući DOS-u, mi smo naučili da je vlast promenljiva. Umesto 600 000 članova sada imamo oko 320 000 tvrdokornih socijalista, koji se vraćaju svom osnovnom programu. Vratićemo se brzo na vlast i proveravati da li su dosovci i njihovi poslušnici radili po zakonu

      Od 5. oktobra o pritvaranju Slobodana Miloševića pričaju svi: i on i njegovi socijalisti i julovci i nova vlast i mediji i zapadni političari i službenici Haškog tribunala. Za socijaliste, za levicu, taj trenutak svakako je trebalo da bude dan u kojem će pokazati svoju snagu ili slabost, u kojem će pokrenuti hiljade svojih pristalica ili samo stotinak njih. Dva dana posle pritvaranja Miloševića, funkcije u partiji se odriče jedan od njegovih najbližih saradnika Milan Milutinović, a u prostorijama SPS-a - mrzovolja. "Osipamo se", kaže jedan mlađi funkcioner.
       Branislav Ivković, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, pripada borbenijim socijalistima; "važno je da se ne nerviraš zbog onoga što se događa", kaže. Na početku razgovora neizbežan je Ivkovićev uvod o vladavini DOS-a. "Inkvizitorsko-žbirovski režim DOS-a" po receptima Vilijema Montgomerija, američkog ambasadora u Beogradu, vodio je preko svih medija kampanju da bi pokazao kako je prethodna vlast, na čelu sa Slobodanom Miloševićem predsednikom SPS-a i njegovom porodicom, potpuno korumpirana i ogrezla u kriminalu. Cilj kampanje je da se "zbriše Socijalistička partija sa političke scene, kako je to naveo najkratkotrajniji gradonačelnik u istoriji Beograda koji je sada ambasador u Americi".
       Iako nije bilo dokaza da su ukradene tone zlata ili milijarde dolara, kako su objavljivali mediji, socijalisti su - tvrdi Ivković - baš zbog medijske manipulacije od septembra do decembra izgubili oko milion glasova.
       Socijalisti su, dakle, očekivali hapšenje i Miloševića, ali su ih, unekoliko, zbunjivale informacije da je počela i trgovina sa Amerikom povodom njega. Ivković kaže: "S jedne strane smo dobijali informacije da Amerika insistira da Milošević mora da bude uhapšen, makar i ne bio isporučen u Hag. Druga, dosta jaka veza, nas uverava nas da Amerika to i ne traži i da je to samostalna akcija lidera DOS-a."
      
       Zar nisu upravo socijalisti stalno godvorili da DOS hoće da uhapsi Miloševića isključivo po američkom diktatu?
       - Tako je na kraju ispalo zahvaljujući portparolu Stejt departmenta, koji je pohvalio tu akciju i za nagradu dao pola šargarepe, 50 miliona dolara. U raspravi o budžetu u Skupštini Srbije rekao sam da on nije konsolidovan, da mu nedostaje 32 milijarde dinara. Kazao sam DOS-u da može da proda Miloševića za sto miliona dolara, ali da ne znam kako će da namaknu još 300, nedostajućih, miliona dolara.
      
       U međuvremenu je promenjen i Zakon o pravima bivših predsednika Srbije. Šta ste iz toga zaključili?
       - Tim zakonom dosovska vlada se nije ugledala ni na Moldaviju ni na Rumuniju, da ne govorim o Francuskoj ili Nemačkoj. Taj zakon je unikum, po njemu ni Vlada Srbije ni ministar policije ne odgovaraju za bezbednost bivših predsednika i brigu o njemu poveravaju samo jednom bezbednjaku. Zbog raspisane poternice od pet miliona dolara za Miloševićem, posle povlačenja policijskog obezbeđenja, bilo je logično da se on sam pobrine za svoju bezbednost i sigurnost svoje porodice. Naročito zbog toga što Vojska Jugoslavije stalno ponavlja da štiti objekat, a ne samog Miloševića.
      
       Zar nije deo obezbeđenja oko Miloševića bio iz policije, zar drama ne nastaje usled nepristajanja da ono bude zamenjeno drugim ljudima, takođe iz policije?
       - Ne, policija je povukla svoje ljude i ostavila samo jednog, a vojska sa dva borbena vozila čuva objekat. Zato je i angažovana grupa ranijih bezbednjaka koja bi ga čuvala od lovaca na ucene. Kako je kriza rasla, Miloševićevi drugovi su došli da ga štite. Tako, 30. marta, Milošević ima svoje drugove i svoje obezbeđenje, u dvorištu i na portirnicama je vojska. Neko je u državi postigao dogovor da se vojna policija zameni ljudima iz policije. I tako, dolazi sedam vozila, sa do zuba naoružanim ljudima sa fantomkama i tri vozila saniteta. U Skupštini Srbije objavljujem da nam je tamo mesto i da mi idemo na Dedinje.
      
       Da li ste vi uopšte verovali da možete tako da zaštitite Slobodana Miloševića?
       - Važno je naglasiti da su aktivnosti na obezbeđenju unutar rezidencije, aktivnosti Slobodana Miloševića koji ima pravo da se brani od lovaca na ucene. Socijalistička partija je radila van zidova rezidencije, odnosno podržala je ideju o narodnim stražama, kako bi tako izrazila simboličan protest protiv medijske hajke na Miloševića.
       Dakle, tvrdite da je obezbeđenje - Miloševićevo, da partija narodnim stražama pokušava da inicira masovniji protest i, konačno, da računate da DOS neće biti jedinstven u nameri da pritvori Miloševića?
       Mi računamo na građane Srbije, jer smo radili ankete na uzorku od 1 100 do 1 800 ispitanika, koje su pokazale da je oko 80 odsto građana Srbije protiv izručenja, bilo koga, Hagu.
      
       Druge ankete pokazuju da je više od polovine za izručenje.
       - Naša anketa je profesionalna, zato je za sat oko četiri hiljade građana došlo ispred donje i gornje kapije Miloševićeve rezidencije i bilo kakva akcija policije bila je tako sprečena. Zato je u devet uveče počela velika manipulacija: džipovi dolaze pred Palatu pravde, Žarko Korać na Si-En-Enu tvrdi da je Milošević uhapšen, elektronski mediji, a svi su pod kontrolom DOS-a, tu "novinarsku patku" objavljuju kako bi sprečili dolazak naroda pred rezidenciju.
      
       Vi ste se pozivali na predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunicu, da on ne zna šta se događa, računali ste na razlike u stavovima između njega i premijera Srbije Zorana Đinđića?
       - Računali smo sigurno na Koštunicu i saveznog premijera Zorana Žižića, jer su rekli da su protiv izručenja bilo kog građanina SRJ Haškom sudu.
      
       To su govorili i ostali lideri DOS-a, pa i Đinđić. Nije li vaša greška u razmišljanju što ste očekivali da Milošević može biti poslat jedino u Hag, što niste predvideli da pritvaranje i suđenje može da bude i u zemlji?
       - Znali smo da oni koji su se polomili da nas prikažu kao kriminalce, makar i na osnovu falš dokaza, mogu nekoga da pritvore i tako drže tenziju. Sa tim smo se pomirili, i mi i naše porodice. Jer, to je jedino što ova dosovska vlast ume da radi. Ona nema nikakve dokaze protiv Miloševića. Naši advokati tvrde da će ovu tužbu razbucati u paramparčad. Zato DOS već priprema novu optužnicu, za nekakvu pobunu, terorizam. Uostalom, sve što je rađeno u petak uveče, rađeno je mimo zakona. Kad policija podnese krivičnu prijavu, ona ne može ništa da radi dok istražni sudija ne pokrene postupak i zatraži od policije da privede osumnjičenog. U rešenju Gorana Čavline piše da javni tužilac na osnovu prijave od 30. marta već 31. marta traži da pokrene istražni postupak.
       Istražni sudija 1. aprila donosi rešenje o sprovođenju istrage. Tako je, pre svih, ovlašćenja prekoračio ministar policije.
      
       Kakva je atmosfera u rezidenciji Slobodana Miloševića u petak 30. marta uveče?
       - Svi su bili zaprepašćeni. Niko nije znao šta se traži od Miloševića. Počeli su da pucaju, da zauzimaju prijavnice. Tražio se kontakt sa Koštunicom, sa drugim ljudima...tek kada sam se našao sa Čedom Jovanovićem, videlo se da imaju samo krivičnu prijavu, a ne i nalog istražnog sudije, naročito ne Čavline koji nije bio u Beogradu.
       Šta se dešava sa Socijalističkom partijom? Predsednik u pritvoru, Uroš Šuvaković u pritvoru, preti pritvor bar još trojici-četvorici čelnika.
       Pozicija SPS-a je odlična. Zahvaljujući DOS-u, mi smo naučili da je vlast promenljiva. Umesto 600 000 članova sada imamo oko 320 000 tvrdokornih socijalista, koji se vraćaju svom osnovnom programu. Vratićemo se brzo na vlast i proveravati da li su dosovci i njihovi poslušnici radili po zakonu.
      
       Otišao vam je i potpredsednik Milan Milutinović?
       - On je ostao član. Kao predsednik države nije mogao da govori, jer mu se pripisivalo da govori u ime partije. Sada će mnogo slobodnije moći da govori o jugu Srbije i svim drugim problemima.
      
       Ako se nastave pritvaranja, koliko sutra možda i Šainović i Matković i Jovanović i Bane Ivković...
       - Živimo u inkvizitorsko-žbirovsko-žandarskoj državi. Dosovci umeju samo da pokažu nas kao loše momke, a sebe kao dobre. Ali, oni ne znaju da rade, nema proizvodnje, rastu cene. Građanima će sve dozlogrditi, neće ih zanimati da čitaju izmišljotine o tome ko je šta ukrao, gledaće kako žive. Što se tiče rukovođenja partijom imamo više od 300 članova Glavnog odbora i više od 50 članova Izvršnog odbora. Kadrova je dovoljno. A pošto su im dokazi za hapšenje nikakvi, svi ćemo se brzo naći na slobodi, ili će nas osloboditi naši drugovi kada se vrate na vlast.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ