Slobodanu Miloševiću je priprećena kazna od pet do 15 godina zatvora

      Kada je u nedelju 1. aprila u pola pet ujutru istražni sudija Goran Čavlina ugasio i poslednju cigaretu, Slobodanu Miloševiću je pokazao praznu kutiju "besta" i rekao: "Idemo Slobo, ionako nema više cigareta." Bivši predsednik SRJ je ustao, još jednom se konsultovao sa svojom suprugom, onda se pozdravio sa porodicom i prisutnim prijateljima i u društvu sudije Čavline i advokata Tome File automobilom, uz policijsku pratnju, uputio ka beogradskom Centralnom zatvoru. Odlazak automobilskog konvoja njegova ćerka Marija ispratila je vikom i pucnjima iz pištolja. I ovako bi mogao da izgleda finale jedne od mnogobrojnih verzija 36-časovnog hapšenja bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Kao u petparačkim kriminalističkim filmovima, čiji se farsični početak umalo nije pretvorio u neviđeni fijasko i tragediju sa nesagledivim posledicama.
       Ukratko, Kriminalistička policija MUP-a Republike Srbije podnela je 30. marta Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Slobodana Miloševića zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i udruživanja radi vršenja krivičnih dela određenih saveznim zakonom. Istom krivičnom prijavom obuhvaćeni su Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, Nikola Šainović, bivši potpredsednik savezne vlade, Jovan Zebić, takođe bivši potpredsednik savezne vlade, i Radomir Marković, bivši načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije (od čijeg gonjenja će, po ovom osnovu, tužilac kasnije odustati).
       "Utvrđeno je da postoji osnovana sumnja da je prijavljeni Milošević Slobodan, u svojstvu predsednika Republike Srbije do 17. maja 1997. godine, a potom, sve do 5. oktobra prošle godine u svojstvu predsednika SRJ, izvršio pomenuta krivična dela u nameri da sebi, odnosno određenom krugu lica u tada vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije, pribavi, pored imovinske, i drugu korist koja se ogledala u očuvanju na vlasti te političke partije, kao i u održavanju na funkciji tačno određenih lica", stoji u krivičnoj prijavi koju je potpisao Miodrag Vuković, pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije.
      
       Ćutanje
       Milošević se tereti da je organizovao pomenutu grupu, kao i druga lica, sa kojima se dogovorio, a potom i izdavao naloge da se sistemski krše savezni propisi, usled čega je došlo do narušavanja i raspada platnog prometa zemlje, monetarne nestabilnosti i štete u budžetu Republike Srbije i SRJ u iznosu od 1,8 milijarde dinara, kao i skoro dvesta miliona maraka...
       Za ovo krivično delo predviđena je kazna preko pet godina zatvora, sve do petnaest godina. Najavljeno je i proširenje krivične prijave vezano za likvidacije političkih protivnika.
       Drama, čije je najspektakularnije delove imao prilike da prati ceo svet, počela je u petak 30. marta u 17,30 kada se na zadnjoj kapiji rezidencije Slobodana Miloševića (Užička 11-15), pojavilo šest džipova sa naoružanim ljudima i ambulantna kola.
       Ono što državni zvaničnici nisu hteli da saopšte ni tada ni kasnije, NIN je saznao u Palati pravde. Naime, policija je saznala, a to je kasnije i zvanično saopštila, da se u rezidenciji nalazi znatna količina oružja, što je bio dovoljan razlog da se Milošević privede zbog nedozvoljenog posedovanja naoružanja. Međutim, pošto, odnedavno, policija ne sme bez sudskog naloga da ulazi u privatan posed, dežurni sudija Nikica Paunović je napisao sudski nalog za pretres rezidencije. To je bio i prvi osnov za hapšenje a ostali, o kojima se kasnije govorilo, tek je trebalo da uslede. Ekipa ljudi iz suda i druga ovlašćena lica provozala su se u četiri džipa do Dedinja i u Palatu pravde vratila neobavljena posla. Upravo se tada pojavio problem koji će biti tema drugog čina dedinjske drame. Istražnog sudiju i ovlašćena lica iz policije u rezidenciju ne puštaju pripadnici gardijske brigade Vojske Jugoslavije, koja spolja obezbeđuje objekat, jer od unutrašnjeg obezbeđenja koje čine radnici MUP-a Srbije dobijaju naređenja da posetiocima uskrate ulaz. Vojska se pravda procedurom koja važi za objekat.
       Da li su pravosudni organi i MUP "slučajno" propustili da o propaloj poseti Miloševiću obaveste javnost, ili je ova vožnja, naknadno, trebalo da posluži kao blef o Miloševićevom hapšenju, kasnije nije zvanično komentarisano.
       Dok je u Užičkoj 11-15 tekao treći - pregovarački čin izvan očiju javnosti, jer su i stanari vile "Mir" shvatili da policija neće odustati od započetog zadatka u Okružnom sudu i tužilaštvu za rad na ovom slučaju bili su određeni budući šef istražnih sudija Goran Čavlina okružni tužilac Rade Terzić. Sudiju Čavlinu su kola Državne bezbednosti, u petak uveče, dovezla čak sa Kopaonika, gde je bio na savetovanju, da bi prihvatio zahtev tužioca Terzića i napisao naredbu za privođenje Slobodana Miloševića. Tokom pregovora ispunjena je i Miloševićeva želja da razgovara sa Čavlinom i svojim advokatom Tomom Filom, sa kojima se u nedelju, u pola pet ujutru, i uputio ka Centralnom zatvoru.
      
       Havana
       Istog dana sudija Čavlina je u prisustvu advokata i tužioca saslušao Miloševića i odredio mu pritvor od 30 dana, koji se po potrebi može produžiti na ukupno šest meseci. Milošević je odbio sve optužbe i sam napisao žalbu da mu se ukine pritvor, što je nadležno sudsko veće odbilo.
       U posetu mu, po prethodnom dogovoru, svaki dan dolazi supruga Mira Marković. Zna se i da u zatvoru puši klasičnu "drinu". Skupe kubanske cigare su ostale u dedinjskoj rezidenciji, kao i neizrečena želja sudije Čavline, posle ispušene kutije jevtinog "besta", da zapali jednu skupu "havanu".
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
      

Sudio i Đinđiću U nedelju, oko dva sata ujutru, vozilo MUP-a Srbije dovezlo je u Miloševićevu rezidenciju istražnog sudiju Gorana Čavlinu. Bivši srpski i jugoslovenski predsednik tražio je od sudije da mu pokaže sudijsku legitimaciju i nalog za privođenje. Pošto se Čavlina legitimisao, Milošević je rekao da ima poverenja u sud, a zatim je dodao da se seća sudije Čavline koji je 1996. godine vodio krivični postupak protiv lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića zbog takozvane žitne afere, u kojoj je oštećeni bio bivši premijer Mirko Marjanović, i izrekao Đinđiću uslovnu kaznu zatvora.        Milošević je prilikom razgovora sa istražnim sudijom rekao da se seća da je sudija Čavlina, u to vreme najmlađi sudija Okružnog suda, odoleo svim pritiscima i sudio nepristrasno.        Sudija Čavlina je u julu prošle godine razrešen sudijske funkcije sa 17 sudija beogradskih redovnih sudova zbog javne podrške sudiji Miroslavu Todoroviću koji je na protivzakonit način razrešen. Čavlina je bio član svojevremeno proskribovanog Društva sudija Srbije, a nedavno se, posle kraće advokatske karijere, vratio u Okružni sud. Na mesto istražnog sudije postavljen je na lični zahtev.        U Palati pravde tvrde da je viđenje sa istražnim sudijom bio Miloševićev uslov da se mirno preda istražnim organima. On nije želeo da se preda policiji, rekavši da ima poverenja samo u sud.               S. I.