Prvo se B-92 opekao o "pouzdane izvore" iz vlasti, a onda se i sama vlast spotakla o "poverljive izvore" na BK televiziji.
Opomena važi za sve

      Nema novinara i medija koji ne sanjaju kako o nekom planetarnom važnom događaju saznaju i javljaju - prvi. A onda ta "vest obiđe zemaljsku kuglu". Hapšenje Slobodana Miloševića krajem pretprošle nedelje (1. april 2001, oko 4,35 sata) samo je potvrdilo taj stereotip. Tu vest je prvi objavio Radio B-92. Saopštila ju je novinarka Bojana Lekić u 4,49 sata tog dana.
       Ali, to je bio podvig sa senkom. Naime, notorna činjenica je već da je B-92, "pozivajući se na pouzdane izvore", hapšenje Miloševića objavio još 30. marta 2001. u 22,50 sata, dakle 30 sati pre događaja i bez drame koja je stvarnom hapšenju prethodila.
       Radio B-92, planetarno poznat, do ovih događaja je važio za pouzdan i hrabar medij. Kad je tome dodata brzina, Si-En-Enu nije ostalo ništa drugo nego da vest preuzme i potom omogući deputdž minister srpske vlade Žarku Koraću (čiji je pristup medijima posebna priča) da poentira i "potvrdi" senzaciju koju je svet iščekivao.
       B-92 je tako sa svojim "pouzdanim izvorima" u nepuna dva dana prešao put "od trnja do zvezda". Da li se to isplati(lo)? U svakom slučaju, događaj je otvorio važna profesionalna i društvena pitanja: koliko se sme verovati tzv. pouzdanim izvorima? Kad privatno poverenje postaje društvena manipulacija onih koji informacije poseduju i saopštavaju?
       Nedelju dana kasnije to pitanje je postavljeno s druge obale: šta je pristojna udaljenost vlasti od medija? Najdirektnije otelovljenje vlasti, policija (MUP Srbije koji, usput rečeno, nije reagovao na opisanu pogrešku Radija B-92) tonom čija je oštrina zvučala kao ukor, obratila se BK televiziji što je "iz poverljivih izvora u vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije saznala da je danas ukinut 'Poskok' (operativna grupa za borbu protiv organizovanog kriminala)". Institucija za koju (bar u filmovima) važi da često, rado, organizovano i vešto "protura" neke činjenice, neće stoički podneti "poverljive izvore" iz svojih redova. Biće to "gruba dezinformacija" koja "nikome, pa ni BK televiziji, ne služe na čast", javnosti će se ponuditi idealizovana (u stvari, nemoguća) slika policije bez tajni, "zato što se sve informacije o Ministarstvu (podvlačenja red.) mogu naći na njegovom sajtu na adresi njnjnj.mup_sr.gov.džu ili dobiti od ovlašćenih radnika Ministarstva".
       Ove dve epizode značajna su najava kraja medenog meseca nove vlasti i medija, i objava da je vreme da svako zauzme svoju društvenu poziciju. Vlast da vlada, a mediji da sumnjaju, ispituju i odgovorno (!) obaveštavaju. A "poverljivih izvora" će, dabome, i dalje biti bez obzira na opasnosti koje oni nose. Zato medijima ostaje da pre objavljivanja svaku takvu "istinu" proveravaju kao da je baš najobičnije podmetanje. Jer će rizici i cena za greške u mirnim vremenima biti mnogo veći nego u prevratničkim.
      
       SLOBODAN RELJIĆ