Glumac Aljoša Vučković u podrumu Ateljea 212 govori tekst savremenog italijanskog pisca Alesandra Barikoa o pijanisti na brodu koji nikada nije kročio na kopno

      Važno je upamtiti sledeće: Živ si dok imaš dobru priču i dok imaš kome da je pričaš! Na ovoj rečenici reditelj Erol Kadić tvori optimistički finale predstave u kojoj od pre desetak dana igra Aljoša Vučković na sceni u podrumu Ateljea 212.
       Reč je o monodrami "Pijanista" koju je napisao italijanski muzikolog i pisac Alesandro Bariko ("Dvorac gneva", "Svila", "Okean mora"). Gledaoci prate ispovest junaka koga je mornar Deni Budman našao 1900. godine na brodu "Virginian" kao tek rođenu bebu, u kartonskoj kutiji na kojoj je pisalo "T.D.Lemon". Tako je rođen junak ove predstave, tačnije romana po kojem je napravljena monodrama, a čije ime je Deni Gudman T.D. Lemon Hiljadu Devetstoti. Dotični je bio pijanista na brodu i njegova noga nikada nije kročila na kopno.
       "Pijanista" je na neki način predstava kojom Aljoša Vučković (54) obeležava 25 godina vernosti Ateljeu 212. Zapravo, ovog 1. aprila je bilo tačno 27 godina otkad je, tada dvadesetsedmogodišnji glumac poreklom iz Splita, "zasnovao radni odnos". Međutim:
       "Tačno je da sam ovom predstavom hteo da obeležim četvrt veka mog rada u Ateljeu 212, ali tada, pre dve godine 1. aprila 1999. godine bio je neki koncert od sirena i nije bilo vreme za slavlje. Doneo sam bocu viskija u bife i popili smo je. Prošle godine su svi slavili kraj veka, kraj milenijuma, kraj tuge i užasa... i tako smo krajem godine Erol Kadić i ja počeli da spremamo ovu predstavu. I, konačno, evo predstave kojom sam sebe častio za sve ove godine glume. Jer, do sada nikad nisam igrao monodramu i zaista sam hteo da se oprobam. Ovo što smo uradili i što igram je predstava, a ne monodrama za tezgu, i to moram da naglasim.
       Inače, ovaj projekat smo uradili tako što smo prvo našli sponzore i napravili predstavu koju smo ponudili pozorištu a koja će, opet, moći da gostuje i kao samostalno umetničko delo. Suviše smo znoja i truda uložili da bi ova predstava bila jednom ili dva puta ne redovnom repertoaru, nju bi trebalo da vidi što više ljudi."