"O svim pravima iz oblasti međunacionalnih odnosa spremni smo uvek da razgovaramo i da iznalazimo nova rešenja. Granica do koje možemo i smemo da idemo je da ne budu ugroženi unitarni karakter i građanski koncept Republike Makedonije kao države"

      Odlučnim i promišljenim delovanjem tokom dramatične državne krize u zapadnim delovima Makedonije, Boris Trajkovski je postao ubedljivo najpopularniji makedonski političar. NJegovo ime je, zajedno sa imenom države, ispisano na zidovima zgrada, ogradama, autobuskim stanicama u gotovo svim krajevima naseljenim pravoslavnim stanovništvom. Iako je način na koji je postao šef države izazvao duboke podele u državi, način na koji je zemlju vratio sa ivice građanskog rata je, izgleda, ujedinio Makedonce. Makedonija je, na kraju, u Luksemburgu, postala prva zemlja zapadnog Balkana koja je potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, a sve parlamentarne stranke počele ozbiljne pregovore o statusu albanske etničke zajednice.
       Zvaničnici američke administracije potvrdili su da će predsednik DŽordž Buš uskoro u Beloj kući razgovarati sa našim sagovornikom o bezbednosnoj situaciji na Balkanu i zahtevima zvaničnog Skoplja za bržu integraciju u evroatlantske organizacije. Predstavnici vladajuće koalicije izjavljuju da je luksemburškim dokumentom Makedonija dobila presudnu bitku za multietničko, evropsko i građansko društvo, opozicionari i novinari i dalje strahuju da će etnička odmeravanja snaga tek početi jer priča o velikoj Albaniji i balkanskom buretu baruta nije doživela epilog. Razgovor sa gospodinom Trajkovskim bio je bio planiran za kraj prošlog meseca, ali je zbog intenzivne diplomatske aktivnosti odložen.
      
       Gde vidite korene sadašnje krize i terorističkog delovanja naoružanih Albanaca?
       - Već sa pojavom terorističkih grupa na makedonskoj granici, mi smo jasno rekli, a za to danas imamo čvrste dokaze, da se na makedonsku teritoriju ubacuju naoružane grupe spolja. Tako se o nekakvim korenima ili predistoriji onoga što se dešavalo na makedonsko-jugoslovenskoj granici, na delu ka Kosovu, ne može da postavlja pitanje. "Koreni" mogu jedino da se traže u iluzijama da na Balkanu još ima prostora i mogućnosti da se stvaraju "velike" i etnički čiste države. Cilj onih koji su rešili da izvrše terorističku agresiju na našu zemlju, jeste da se ponovo destabilizuje region, sa nadom da će postići ono što ni na koji drugi način ne može da se postigne. Makedonija, kao i mnogo puta ranije, trebalo je da bude fitilj za razbuktavanje novog balkanskog požara.
       Preostale nacionalističke sile u regionu tvrdoglavo odbijaju da shvate da su poslednjih godina i ovde u toku nezadrživi procesi demokratizacije, regionalne saradnje, sa krajnjim ciljem da se i ove države uključe u evropske integracione procese. Nadajmo se da će dešavanja u Makedoniji biti poslednji pokušaj ovih mračnih sila da zaustave te procese i da nas vrate unazad. Ali, radimo svi zajedno još odlučnije na tome da oni nikada više ne dobiju novu šansu, bilo kada i bilo gde.
       Posebno je značajno što su međunarodna zajednica i svi njeni relevantni faktori bezrezervno osudili pokušaje nove destabilizacije regiona. Smatram da ubuduće međunarodna zajednica treba da deluje mnogo odlučnije, pre svega na preventivnom planu.
      
       U vreme vaše pobede, opozicione stranke optuživale su vas za sklapanje neprincipijelne koalicije sa Albancima, koji su najvećim delom glasali za vas. Koliko danas imate podrške u zapadnoj Makedoniji?
       - Predsednika Republike Makedonije biraju građani Republike Makedonije. Kada je jednom izabran, on postaje predsednik svih građana. Svako prebrojavanje glasača prema njihovoj nacionalnoj, verskoj, partijskoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti je vulgarizovanje demokratije i demokratskog prava svakog građanina da učestvuje u političkom životu svoje zemlje. Kao predsednik Republike Makedonije, moja ustavna i zakonska obaveza je, a to je i moje čvrsto opredeljenje kao čoveka, da štitim interese države i građana i nikada neću odstupiti od tog principa.
       Jedno od mojih predizbornih obećanja građanima Republike Makedonije bilo je da, ako budem izabran za predsednika, neću provesti ceo mandat u svom kabinetu, već ću se truditi da budem što češće među njima, da razgovaram sa njima, da slušam njihove svakodnevne probleme i potrebe. Ovo obećanje sam i ostvario dobrim delom. Posetio sam više gradova i naseljenih mesta u celoj državi, sreo sam se i razgovarao sa građanima na njihovim radnim mestima, na ulici, na pijacama. I mogu da kažem da sam svuda bio dočekan i pozdravljan kao predsednik.
      
       Jesu li makedonski Albanci zaista "građani drugog reda" kao što tvrde? U čemu makedonska vlast može da popusti a da ne ohrabri separatizam?
       - Kada govorimo o makedonskoj vlasti, potrebno je da se zna da u svim organima i institucijama vlasti u Republici Makedoniji i građani albanske nacionalnosti imaju odgovarajući broj legalno izabranih predstavnika. Oni imaju svoje političke partije koje učestvuju na izborima i imaju svoje poslanike u Skupštini Republike Makedonije a jedna od albanskih političkih partija je koalicioni partner u Vladi Republike Makedonije, što znači da u vladi ima i ministara albanske nacionalnosti. U velikom broju opština ima gradonačelnika, odbornika i drugih izabranih ili imenovanih funkcionera albanske nacionalnosti. Prema tome, oni ravnopravno učestvuju i u organima zakonodavne i izvršne vlasti Republike Makedonije.
       U odnosu na prava nacionalnosti, Republika Makedonija se opredelila da poštuje sve međunarodne norme a u nekim oblastima je i prevazišla te norme. O načinu kako su uređeni međunacionalni odnosi u Republici Makedoniji dobijene su mnoge pohvale i često je, sigurno ne bez razloga, istaknuta kao primer kako treba rešavati te odnose. Dobri međunacionalni odnosi su jedan od stubova stabilnosti naše države i zbog toga smatramo da u toj oblasti uvek ima prostora i mogućnosti za nova, kvalitativno bolja rešenja.
       Ali ne treba zaboraviti jedan od osnovnih principa prava da upotreba sopstvenog prava ne sme da ugrozi prava drugih. U Republici Makedoniji, pored makedonskog naroda i albanske narodnosti, koji su najbrojniji, ima i drugih nacionalnosti, čija prava takođe ne smeju da budu ugrožena.
       O svim pravima iz oblasti međunacionalnih odnosa spremni smo uvek da razgovaramo i da iznalazimo nova rešenja. Granica do koje možemo i smemo da idemo je da ne budu ugroženi unitarni karakter i građanski koncept Republike Makedonije kao države.
      
       Verujete li u tvrdnje pobunjenika, koji kažu: ovo nije separatistički pokret, već borba za ljudska prava?
       - U to ne veruje niko, pa ni oni sami. Već sam pomenuo da su svi relevantni faktori osudili ovo delovanje kao terorističko. Uostalom, oni su istakli ove "zahteve" pošto su videli da nemaju nikakvu podršku. Suviše je proziran bio njihov pokušaj da klasični terorizam: ubijanje nevinih civilnih lica (među njima i Albanaca), granatiranje naseljenih mesta, držanje talaca, terorisanje stanovništva, pljačka i slična delovanja, prikažu kao "borbu za ljudska prava".
       Prema do sada sakupljenim dokazima od strane naših istražnih organa,neki od ovih "boraca za ljudska prava" trebalo bi što pre da se nađu pred Haškim sudom za ratne zločine.
      
       Hoćete li do kraja ostati črsti u odbijanju pregovora sa albanskim ekstremistima?
       - Svakako. Uostalom, o čemu bi uopšte i moglo da se razgovara ili pregovara sa nekakvim naoružanim terorističkim bandama? To je čvrst zajednički stav svih relevantnih političkih subjekata u Republici Makedoniji, uključujući i albanske. Albanci u Republici Makedoniji imaju svoje legalno izabrane predstavnike u svim institucijama sistema i za nas oni su jedini legitiman faktor sa kojim može da se razgovara i dogovara.
       To ujedno znači da sva pitanja i probleme treba rašavati u okvirima institucija sistema. Uostalom, za to imamo podršku i međunarodne zajednice.
      
       Delite li razočaranje ili osećanje izneverenosti zbog mlakog stava međunarodne zajednice prema albanskim pobunjenicima i nespremnosti KFOR-a da se energičnije suprotstavi krijumčarenju ljudi i oružja?
       - Odmah nakon prvih terorističkih akcija na jugu Srbije izrazili smo zabrinutost zbog pojave etnički obojenog terorizma, sa porukom da on može da izraste u novi destabilizirajući faktor u regionu. Na samitu lidera zemalja jugoistočne Evrope, koji je održan februara ove godine u Skoplju, doneta je zajednička deklaracija sa oštrom osudom svakog vida terorizma. Ali, izgleda da neki od međunarodnih faktora nisu shvatili dovoljno ozbiljno ove opomene. Nažalost, samo mesec dana kasnije, upravo je Makedonija postala žrtva tog terorizma. Činjenica je da su neki od međunarodnih faktora u prvim momentima krize reagovali mlako i neodlučno. Ali ni u tim momentima ni kasnije mi nismo smeli sebi da dozvolimo da nas obuzme osećanje razočaranosti ili izneverenosti.
       Na kraju krajeva, odbrana teritorijalnog integriteta, mira i bezbednosti države i građana je naša obaveza. Najvažnije za nas u tim momentima je bilo da ne dozvolimo da se ponove greške koje su se dešavale pri raspadu SFRJ - da ne dozvolimo provokacije terorista da izazovu nekontrolisane međuetničke sukobe i međuetničku mržnju. Nismo smeli da dozvolimo da emocije nadvladaju razum. A bilo je velikih pritisaka u tom pravcu. Naše bezbednosne snage u obračunu sa teroristima delovale su odlučno, ali uvek u okvirima međunarodno prihvaćenih normi za takve situacije, a i prema svim normama humanosti. To smo više puta platili skupim žrtvama, ali drugog izbora nismo imali. S druge strane, što je takođe mnogo važno, uspeli smo da ove terorističke grupe politički izolujemo,ostavljajući ih bez podrške kako političkih faktora tako i građana. U takvim okolnostima, oni hteli ili ne, morali su sami da se demaskiraju i da pokažu svoje pravo lice.
       Razume se da smo istovremeno preduzeli i široku diplomatsku inicijativu za objašnjavanje suštine nastale situacije pred međunarodnom zajednicom.
       Rezultat svega toga je ne samo bezrezervna podrška Republici Makedoniji od strane svih relevantnih međunarodnih faktora, već i velika materijalna pomoć koju smo svakodnevno dobijali za prevazilaženje situacije u kojoj smo se našli bez sopstvene krivice. Izrazi podrške i ohrabrivanje da istrajemo u borbi protiv terorizma, koje smo svakodnevno dobijali sa svih strana sveta, najbolji su pokazatelj da terorizam nema nigde budućnosti, pa ni na ovim našim prostorima .
      
       Ko je pokazao više razumevanja za makedonske argumente u ovom sukobu - Evropska unija ili SAD?
       - Razumevanje i bezrezervnu podršku imali smo od svih relevantnih međunarodnih faktora - EU, SAD, UN, Rusije,NR Kine - da ne nabrajam dalje. Ali, ono što nas posebno raduje i za šta smo naročito zahvalni jeste podrška koju smo imali od naših suseda.
      
       Kako ocenjujete odnose sa novim jugoslovenskim vlastima i u kojim oblastima vidite najviše mogućnosti za unapređenje saradnje?
       - Najbolji pokazatelj za kvalitetno poboljšanje odnosa između SR Jugoslavije i Republike Makedonije bio je čin potpisivanja Ugovora o obeležavanju granice, čime je bilo rešeno jedino otvoreno bilateralno pitanje između dve države posle raspada ranije zajedničke države. Tim činom otvorene su nove neograničene mogućnosti međusobne saradnje.
       Nema oblasti u kojoj dobri susedi ne bi mogli da sarađuju i da pomažu jedni drugima. Ipak bih izdvojio ekonomsku saradnju između dve zemlje i saradnju za što skoriju zajedničku integraciju u Evropsku uniju. Integrisanje u Evropsku uniju je trajno opredeljenje Republike Makedonije i na tom planu smo spremni da sarađujemo sa svakim ko ima isto opredeljenje.
      
       Srbija i Makedonija su kroz istoriju imale različita iskustva sa albanskim stanovništvom, ali su se nakon pojave terorista na jugu Srbije i na području Tetova,suočile sa istim problemom. Mogu li dve zemlje uopšte sarađivati na suzbijanju terorizma a da se to ne protumači kao zavera pravoslavlja protiv ugroženih Albanaca?
       - Saradnja na suzbijanju terorizma,bez razlike na nacionalno obeležje, jeste obaveza svih zemalja u regionu, a zbog privremenog specifičnog statusa Kosova, to je obaveza i međunarodne zajednice. Tolerisanje ovog zla će se vratiti svakom kao bumerang.Već sam pomenuo da je Makedonija među prvima osudila ovu pojavu a bili smo jedan od inicijatora da se odlučno i jednoglasno osudi od strane svih zemalja u regionu, na poslednjem samitu lidera država jugoistočne Evrope.
      
       Mislite li da vaša pripadnost Metodističkoj crkvi može da pomogne u gradnji mostova između pravoslavnog i muslimanskog stanovništva?
       - Mislim da su ti mostovi međuverske i međuetničke tolerancije u Makedoniji građeni i dograđivani vekovima, a jedina naša obaveza je da ih ne rušimo.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ