Jedna televizija, promovisana i propagirana kao nezavisna, faktički tipično opoziciona, uzburkala je javnost zbog smene svojih vodećih ličnosti, ali je, pri tom, pozivajući se na slobodu javne reči, praktično štitila nedodirljivost svoje pozicije, svog stila i svoje vrhuške

      (Specijalno za NIN)
      
       O NTV-u, bez premca najuticajnijoj ruskoj televiziji, svugde u svetu se govori kao o jedinoj ili poslednjoj nezavisnoj TV stanici ne samo u Rusiji, nego bezmalo na čitavom postsovjetskom prostoru. Imalo se na čemu i zavideti NTV-u. Uopšte uzev, njene informacije su bile najpotpunije, njeni izveštači skoro uvek prvi na mestu događaja, njeno osvetljavanje prilika po pravilu iz svih uglova, uvek uz poštovanje pravila et altera pars. Uvek, izuzev kad je bila u pitanju ona sama, kompanija kojoj je pripadala ili njen vlasnik. I kad su oni u nečemu imali svoj poseban interes. Tada su se ti interesi pretvarali u pravila. Uostalom, ni sama NTV nije izričito tvrdila da N ispred TV znači nezavisna. NJeni osnivači su se kolebali između Nova TV ili Naša (nas, ruskih demokrata, televizija), ali je brzo prisvojila laskavi atribut nezavisna, pošto smo ga mi, strani novinari, pridenuli, i iza njega se uvek zaklanjala kada god joj je zatrebalo da štiti svoj primat i prestiž.
       U Rusiji su u poslednjoj deceniji mnoge firme, institucije i ličnosti stekle tu vrstu imuniteta, da pravila igre ne moraju da se i na njih primenjuju, ali je tu poziciju među televizijama imala samo jedna - NTV. I zato je i počela drama, jer njena vrhuška nije mogla da poveruje da mora da se podvrgne nekom drugom pravilu, sem sopstvenom. Kad se nekome dugo čini da mu je sve dozvoljeno, teško mu je da prihvati da je tome kraj. Za NTV je sada nastupio kraj, ali ne kao za televiziju, već kao za oligarhijsku instituciju koja se slobodom javne reči koristila dobrim delom u službi moćne interesne grupe kojoj je pripadala, a kad je trebalo štititi njene pozicije i pripadnike bolje je bilo ne naći joj se na putu. Svejedno da li je to bio poslovni konkurent, ideološki suparnik ili grozni Kremlj. Zato je, ipak, preciznije o NTV-u govoriti kao opozicionoj televiziji, jer ako nešto nije, onda, svakako, uopšte nije nezavisna. Ona to od početka nije bila, ako igde i ima takvih.
      
       Kontra Kremlju i Putinu
       Za NTV su, a oni to nisu ni krili, važila pravila igre koja je, prema konkretnoj situaciji, propisivao njen gazda, poznati ruski biznismen (pomalo i političar, iz senke) Vladimir Gusinski, koji ima i društvenu titulu predsednika Ruskog jevrejskog kongresa. On je devedesetih godina, posle izbijanja Borisa Jeljcina na čelo ruske države, stvorio svoju medijsku kompaniju koja je s godinama menjala strukturu i nazive, ali čija je okosnica uvek bila NTV, a s njom izdavačka kuća "Sedam dana" sa listom "Sevodnja", nedeljnikom "Itogi", radio-stanicom Eho Moskve. Kao i svi drugi krupni ruski biznismeni, bez obzira da li je reč o nafti, tekstilu, hrani, trgovini, Gusinski je svoje veliko bogatstvo i moć koja iz toga proističe, stvorio državnim parama. Bili su to krediti, ali Gusinski i ostali koji su izmuzli državu, teško da su ikad ozbiljno pomišljali da će te dugove morati da vrate. Neke i jesu, posle onih naglih padova rublje, posle kojih se za dolar moglo dobiti četiri ili čak šest puta više rubalja nego pre tih preloma na finansijskom tržištu.
       Ta praksa, da se država siše, a da se račun ne izmiruje, da se dugovi ne plaćaju, bila je mogućna jer je uz nju išla lojalnost Kremlju, dok je u njemu carevao Jeljcin. Pre su banke mogle da budu bankrot, nego da kao poverioci uznemire dužnike, recimo g. Berezovskog ili Gusinskog.
       Gusinskom se mora priznati "principijelnost". On je nastavio da bude protiv Vladimira Putina, kao i uoči parlamentarnih izbora decembra 1999. i uoči predsedničkih izbora marta 2000, mada su se političari na koje je stavio kartu, u prvom redu Jevgenij Primakov i Jurij Luškov, posle ubedljive Putinove pobede priklonili taboru novog predsednika. Gusinski je imao vremena za zaokret, pošto su njegovi favoriti već bili poraženi, ali ga nije napravio. NTV je nastavio da se drži svoje kritičke pozicije prema svemu što je Putin radio (ili zašto nije radio), a posebno prema njegovoj vojnoj operaciji u Čečeniji. Pošteno govoreći, NTV je zadužio i Putina, propagirajući ga od samog početka njegovog uspona, iako se još nije slutilo da se u njemu krije Jeljcinov naslednik. Velikim delom, ako ne i najviše zaslugom upravo ove televizije, do tada nepoznati pukovnik KGB stekao je za kratko vreme veliku popularnost i dobio izbore. Bio je to dobar ulog, ali računica nije.
      
       I veliki su ranjivi
       Nije, pre svega zato što Putin nije ni nalik na bolesnog i već onemoćalog Jeljcina, koga su, posebno u njegove dve poslednje godine, kao pacov - i brod koji tone, napustili mnogi koji su doprineli njegovom drugom izboru za predsednika, uključujući samog Gusinskog. Novi lider Rusije jasno je proklamovao svoj glavni cilj - obnovu jake države i, nasuprot Jeljcinovoj rasipnoj deobi ovlašćenja i "suvereniteta, koliko je ko mogao da proguta", centralne, odnosno lične vlasti, kako su to mnogi (pa i NTV) shvatili. Putin je za postizanje svog cilja mobilisao sve snage, uključujući propagandu, a to znači i njene glavne poluge - medije.
       NTV je jedina (velika) televizija koja je ostala izvan tog Putinovog fronta. NJeni dobri, i lukavi, profesionalno efikasno obezbeđeni i efektno sročeni izveštaji i programi morali su često da budu kost u grlu Kremlja, jer nisu imali milosti prema njegovoj politici, ni prema njenom kreatoru lično, jer su oni, i politika i Putinovi postupci u mnogim slučajevima izgledali, i bili, populistički. Pri tome, mnogi su u to mogli da se uvere, kritika NTV je postajala sama sebi svrha, više nije bilo važno da li to uopšte vredi tolikih reči i slika, već je samo važno da je to još jedna prilika da ponovo demonstrativno stavi svima do znanja koliko je ona "nezavisna", i više od toga, neustrašiva televizija: "Vidite li šta mi možemo, ni Putina se ne plašimo!"
       Gusinski i NTV su, međutim, smetnuli s uma da nisu svi aduti u njihovim rukama, a najpre da je "veliki biznis" u Rusiji, zbog svoje predistorije, istovremeno i veoma ranjiv. Brzo su nastala velika bogatstva i veliki bogataši, tzv. oligarsi, ali ne umećem i poslovnim transakcijama koje su stvarale novu vrednost, već na račun države i nelegalnim načinom. Zato nije bilo nimalo teško uhvatiti u makaze i Gusinskog, sa celom njegovom medijskom imperijom.
      
       Na sceni - Gasprom
       Prvo se pojavio poludržavno-poluprivatni Gasprom, a za njim prestonička vlada, banke i razni "sitniji" finansijeri, i svi, gotovo u horu, kao da su od nekoga odozgo dobili signal, zahtevali su od do juče neprikosnovenog magnata da vrati kredite i zajmove koje je ko zna kada uzeo, koji su u masi premašili milijardu dolara! Umesto novca, Gusinski je izbacio jedini adut koji mu je bio na raspolaganju, parolu koja je jedina u toj atmosferi mogla gromko da odjekne - o gušenju slobodne javne reči. Moglo je u tome biti i istine, ali svakako ne cele istine. Kad je Rusija u pitanju, to je automatski odjeknulo i u "slobodnom svetu", na Zapadu. NTV je voleo da se upoređuje sa Si-En-Enom, ali bar je jasno, i na Zapadu, da Ted Tarner i njegova kompanija nisu ratovali protiv (američke) države za državni novac. Uostalom, ovaj magnat je uvek nastojao da ima dobre odnose s Belom kućom. Pojavio se kao interesent da otkupi većinski deo akcija NTV-a (Gusinski je pristao da mu svoj komplet ustupi za 226 miliona dolara) i odmah najavio da će, ako postane glavni vlasnik ove televizije, garantovati njenu nezavisnost, ali da neće biti politički angažovan na ruskoj sceni.
       Gasprom je, dakle, kao najveći pojedinačni posednik akcija NTV-a (46 odsto), sa američkom investicionom agencijom Capital Research (4,5 odsto) sazvao vanrednu skupštinu akcionara i rešio da vrhušku Gusinskog zameni novom ekipom: Alfred Koh, do sada šef njene potkompanije Gasprom-Medija, američki bankar ruskog porekla Boris Jordan (na predlog američkih akcionara) i dosadašnji direktor vladine agencije RIA novosti Vladimir Kulistikov. NJih trojica će podeliti funkcije koje je do sada imao simbol NTV-a Jevgenij Kiseljov, koji je kao glavna poluga Gusinskog bio generalni direktor i, u tom svojstvu, predsednik saveta direktora, i glavni urednik svih informativnih programa. NJihov motiv, kao obrazloženje intervencije, bila je finansijska situacija za koju su zaključili da je katastrofalna (više od milijardu dolara obaveza, uz stalnu potrebu da se uzimaju novi krediti, koji su - kako se tvrdi - trošeni za "kupovinu vila u Španiji, Švajcarskoj, SAD, itd. za luksuzne čarter-letove vrhuške na razne međunarodne skupove, boravak i provod u najskupljim hotelima i slično).
      
       Interveniše Putin
       Događaji u Moskvi, međutim, nisu imali ništa zajedničko sa praškom TV aferom prošle jeseni. U Pragu je u pitanju bila državna televizija, a ovde privatna stanica, koja je potpuno u rukama Saveta direktora koji je opet sav u rukama akcionara. To NTV-u dosad nije smetalo, dok su akcionari mirno gledali šta rade Gusinski i Kiseljov. I još jedna ogromna razlika: u Pragu je na Vaclavske namjesti izišlo više stotina hiljada ljudi, kao u najboljim danima plišane revolucije 1989, a u Moskvi je NTV podržalo jedva nekoliko (najviše deset) hiljada demonstranata, takoreći pretplaćenih na akcije u kojima treba izblatiti Kremlj, ma šta bio povod. Može se pitati kako to da ni Javlinski, ni Kiseljov nisu shvatili da je odbrana "slobode govora" za ruskog čoveka nešto efemerno, daleko, dok mu na dušu ležu Putinova parola o moćnoj državi i obećanje da će dobiti penziju na vreme. Pored toga, nimalo mu se ne mile svi ti Gusinski i Berezovski, koji su na neshvatljiv način i neshvatljivo brzo postali bogati, i još duguju milione i milijarde dolara i ne pada im na pamet da ih vraćaju.
       Što se Gusinskog tiče, više nema sumnje da je što legalno, što nelegalno pokrao državu. I ne samo nju. Tu bitku je izgubio. A gubi i ovu.
       Pošto je stao na stranu pobunjenika u NTV, bivši predsednik SSSR Mihail Gorbačov, sada predsednik (nešto kao društvenog) Saveta ove TV, prozvao je predsednika Putina - da ne ćuti i da se izjasni povodom ovog slučaja koji je "poniženje za ceo ruski narod". Iako ne odmah, Putin se izjasnio i - kako je Gorbačov prepričao svoj razgovor s njim - Putin je, "jasnije nego ikad, stavio do znanja" da je za njega veoma važno delovanje demokratskih institucija u zemlji, uključujući slobode javnih glasila. Putinu ne pada na pamet neko podržavljenje medija, još manje dopušta da "društvo izgubi NTV", ali da situaciju treba da razreši sud, a ne on. Sud neka kaže da li je odluka akcionara kojima pripada NTV na mestu ili nije.
       Kiseljova su u međuvremenu napustile neke istaknute kolege, takođe legende NTV-a, koje je nazvao "izdajnicima u teškom trenutku" (kao što su NTV napustili neki novinari koji ne vide budućnost u televiziji bez Kiseljova), ali mora da mu je tek nemački kancelar Gerhard Šreder priredio šok kad je izjavio da podržava stav ruskog predsednika u ovoj stvari: sloboda novinara je jedno, a vlasnička prava su drugo - izjavio je Šreder posle razgovora s Putinom, u Sankt Peterburgu. Iako je dodao da "jaka Rusija treba da ima i medije koji će informisati javnost i kontrolisati vlast", Kiseljov nije mogao biti zadovoljan. Očekivao je mnogo više, direktnu podršku, ako ne i osudu Kremlja!
       Možda je nemački kancelar i mogao bar delimično da ispuni takve želje. Ali, on zna, možda bolje nego mnogi u samoj Rusiji, da je Putin Rusija i da Gusinski i NTV, koji u celoj aferi vide samo sebe, mogu biti protiv Putina, ali ne mogu protiv Rusije.
      
       BRANKO STOŠIĆ