Glumac Ljuba Tadić je već odavno u penziji, ali i dalje igra i, pre svega, brine o glumačkom staležu. I otud njegovo neslaganje:
       - Taj zakon je pravi povod da glumci dignu glas jer su potpuno u zapećku. Mi smo u Srbiji imali udruženje početkom ovog veka i red je da se ono vrati glumcima. Ne vidim zbog čega bi glumci danas bili u drugorazrednom položaju u odnosu na reditelje kad ih ima dosta, i to veoma dobrih. Ova generacija mladih glumaca koji su poslednjih godina na sceni prosto su fantastični i oni su ti koji će dražati repertoar u budućnosti.
       Taj zakon za koji me pitate je budalast. Zatvaraju se u neke prostorije upravnici pozorišta i činovnici da razgovaraju o budućnosti pozorišta. To se za mojih 55 godina, koliko se bavim pozorištem, nije događalo. Uvek se znalo gde je kome mesto i nikada nije bila tako drastična razlika u nagrađivanju između glumaca i reditelja. Nekada je Mata Milošević kao reditelj imao skoro istu platu kao Milovoje Živanović. Danas slušam kako se govori o astronomskim honorarima pozorišnih reditelja, a sve na osnovu usmenog dogovora reditelja i upravnika. Ako je to tačno, verujem da će uskoro i to da izađe na videlo.
       Ako glumci primaju platu a ne rade, zbog čega se taj problem ne rešava zakonom o radnim odnosima, a ne zakonom o pozorištu. Znate, ovako izlazi da se donosi zakon za 950 glumaca, koliko ih ima u Srbiji. Zbog toga se čudim ministru Lečiću. Gde ste, molim vas, videli da se za jednu grupu ljudi donosi zakon. Postoji li, na primer, zakon o RTS-u, a tamo ima 7 500 zaposlenih i ne znaju kako će da reše taj problem? Jedino što me je obradovalo ovih dana jeste amandman koji je usvojen u Skupštini Srbije a na osnovu kojeg svako ko pomaže kulturu biva oslobođen poreza. To za mene znači konačnu legalizaciju tog novca. Dosad su se od tog novca pravili nekakvi "crni fondovi" i niko nije znao koliko je neki sponzor dao novca i koliko je utrošeno za taj projekat. Imali ste i one koji kažu: Evo ti pare, samo nemoj nigde da me spominješ!