In memoriam
Ljiljana Krstić (1919-2001)

      Imala je dvadeset godina kada je na Kolarcu, u okviru večeri posvećene Čapeku, nastupila u trećem činu komada "Mati". Igrala je majku. Samo dok je studirala dopadale su je uloge mladih devojaka, posle ne. Dvostruko mlađa bila je od Ulite u "Šumi" Ostrovskog, u Narodnom pozorištu, u svom prvom velikom uspehu na pragu karijere. Majku Amandu u Vilijamsovoj "Staklenoj menažeriji" igraće prvi put 1952, u Beogradskom dramskom, da bi se na istoj sceni, opet kao Amanda, ali sad u godinama junakinje, pojavila četiri decenije kasnije. Stići će i godine Vase Železnove koju u Beogradskom dramskom igra 1961, a u Jugoslovenskom dramskom 1976. I poslednja njena uloga je uloga majke, u Mihizovom "Banović Strahinji". I pretposlednja uloga: Majka Hasanagina u Simovićevoj "Hasanaginici". Posle Čapekove majke sledi čitava povorka majki raznih podneblja i vekova: Staramajka, Madam Rospetl, Hekaba (Euripidova i Sartrova), Roksandra, Junona Bojl, Milinka, Beatrisa, Nehama, Pava Kromberg, Maman i, naravno, njena majka nad majkama, Majka Hrabrost.
       Igrala je najčešće snažne žene složene psihologije i bogatog unutrašnjeg života, šibane životom, žene paćenice, tragične, demonske, surove, svirepe, usamljene, gorde, odane, nesrećne, promašene, napuštene, nežne i zle, osujećene, željne ljubavi i izneverene u ljubavi, vitalne i krhke, sujetne, izveštačene i do bola iskrene, sanjarke i patološki izopačene, melanholične. Melanholiju koja provejava kroz njene likove objašnjavala je svojom prirodom. Sećala se sutona u valjevskom selu Paune kada joj se činilo da se i sama gubi u mraku koji guta celu prirodu. Kad se ispovedala, a to je u svojoj povučenosti činila retko, govorila je da je privlače nesrećni ljudi. Nesreću svojih žena nosila je na sceni s takvom sugestijom da su je gledaoci poistovećivali sa likovima koje je tumačila pripisujući joj njihove osobine. Dolazilo je to i otud što je karaktere gradila iznutra, pa se moglo činiti da su njene transformacije koliko jednostavne toliko prirodne, katkad jedva primetne.
       Ne jednom u kritici je zabeleženo kako su njene heroine kao iz kamena isklesane. Takav utisak, postojanosti i čvrstine, ostavljala je i privatno. S druge strane, ničeg ni u njenoj pojavi ni u držanju nije bilo što bi odgovaralo uobičajenoj predstavi o glumici. Skromna, tiha, uzdržana, zatvorena, stidljiva, držala se po strani od javnog izlaganja, od svake vrste publiciteta, zaštićena mirom porodice i odabranim krugom prijatelja. Nije lako stupala u kontakte, nije volela društvene skupove, makar oni bili pod pozorišnim krovom. Nije sedela sa kolegama posle predstava, pozorište se za nju završavalo sa spuštenom zavesom. Samo naizgled su u opreci bili njeno osećanje da je u pozorištu pomalo stranac (na hotelskim recepcijama u rubriku "zanimanje" upisivala je: službenica) i njena, često ponavljana, tvrdnja da je scena sav njen život. NJena posvećenost pozorištu bila je tako duboka da nije želela ničim da je naruši, pogotovo ne nekim konvencijama svog, glumačkog sveta. Glumu je doživljavala kao svoju ispovedaonicu, a ispovedala se, kako je to Milivoje Živanović primetio, "bogata emocijom, iznutra osvetljena, zažarena, bez ostatka". Bila je superiorna i u ćutanju. Kao majka Hasanagina, gotovo srasla s kamenim prestolom, izgovara tek nekoliko rečenica, ali u njenoj nemoj sceni, u stegnutom izrazu njenog lica, sadržano je više od reči.
       NJena gluma se ne može svesti pod jednu definiciju ili staviti samo pod kapu, recimo, psihološkog realizma. Gluma LJiljane Krstić izmiče kategorizacijama baš zato što je, bez obzira na pisca, na vreme ili na pozorišne mode, vazda okrenuta jednom cilju: da pronikne u tajnu ljudske prirode i čovekovih postupaka, da pokuša da odgonetne zagonetku ljudskih sudbina, da ih prisvoji po meri svoga osećanja života i životnih vihora.
       Rođena u Kragujevcu 31. oktobra 1919, od ranih godina u Beogradu, zatvorila je svoj životni krug sredinom aprila 2001. Sahranjena je, po svojoj želji, bez objave u novinama. Ni u smrti nije izneverila sebe.
      
       FELIKS PAŠIĆ