Izvođenja Anice Savić-Rebac o bogumilskom uticaju na NJegoša su spekulativna i bez filoloških dokaza - smatra dr Milo Lompar

      Vojislav D. Nikčević, član Dukljanske akademije i borac za crnogorski jezik i književnost, autor dela "NJegoš i gnoza" o poreklu gnosticizma u "Luči mikrokozma" za NIN kaže:
       "NJegoš poznaje staru vizantijsku istorijsku kulturu i ceo mit o satani kao prvorođenom božjem sinu i dualizmu dobra i zla. Bogumilstvo je samo jedna od varijanti gnostičkog učenja u crkvi istočnog obreda i striktno se vezuje za Slovene, tj. Bugare. Anica Savić-Rebac je genijalno otvorila problem bogumilstva, a takođe i Milan Budimir u svojim ogledima." Profesor dr Slobodan Tomović ističe da je "NJegoš duboko hrišćanski mislilac i najreligiozniji filozof. Čovjek koji je živio boga i spojio poetsku inspiraciju sa teološko-filozofskim stremljenjima i dao sam vrh metafizički, od kojeg se dalje ne može."
       A dr Milo Lompar, profesor sa Filološkog fakulteta u Beogradu smatra da je Anica Savić-Rebac pokušala da razume 'Luču mikrokozma" prvenstveno iz perspektive istorije ideja:
       - Pošla je od nečeg što je nesporno - da u 'Luči' postoji gnostičko učenje, a ono nije pravoverno, dogmatičko. Htela je da prepozna odakle dolaze elementi gnostičkog učenja (preko Kabale, Filona, preko mislilaca koji su bili na rubu sa crkvom) i ključna ideja joj je da su tu - bogumilski uticaji. Međutim, nije pronašla filološke dokaze za tako nešto, ma kakav trag da je NJegoš bio upoznat sa izvesnim korpusom bogumilskih ideja, misli ili tema. NJena izvođenja su ostala spekulativna, na nivou konstrukcija i razmišljanja..."
       Kasnije je Miron Flašar "modifikovao" njeno učenje i precizno pokazao da prodor gnosticizma kod NJegoša ide preko novoplatonskog prosvetnog predanja. "Mislim da je Flašar prilično egzaktno dokazao otkud taj NJegošev gnosticizam budući da je pregledao njegovu biblioteku i nalazio pismene tragove njegovih čitanja. NJegoš je čitao Platona, a pošto gnosticizam proizlazi iz Platona, onda je prirodno da je njegov gnosticizam odatle."
       Na pitanje koje mu je tumačenje, kao profesoru i savremenom njegošologu bliže, dr Milo Lompar za NIN kaže:
       "Ako je reč o filološkoj tačnosti, onda mi je svakako bliže Flašarevo tumačenje. Prosto, Flašar je pronašao tu vrstu filološkog traga a Anica nije, što sa druge strane ne znači da je Flašarevo tumačenje i razmišljanje o 'Luči mikrokozma' i bolje, jer Anica je, po mom mišljenju, podsticajnija i to što je spekulisala imalo je samostalnu, intelektualnu snagu, kao i sve drugo što je ona pisala. Ona je napisala prilično malo ali je gotovo sve izvanredno."
      
       ZORA LATINOVIĆ