NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srbi u tri kolone

Albanci predlažu svoj ustav, Srbi su protiv njega, ali ne znaju tačno za šta jesu

      Rada Trajković, član Privremenog administrativnog veća Kosova i član Srpskog nacionalnog veća iz Gračanice ne krije nezadovoljstvo:
       - Umesto da iskoristimo trenutno povoljan međunarodni položaj koji naša zemlja uživa i konačno počnemo sa rešavanjem kosovskog pitanja, mi i dalje prepuštamo inicijativu drugima a na događaje reagujemo neodmereno i kontraproduktivno, sve na štetu Srba, Srbije i Jugoslavije. Država matica je zaokupljena drugim problemima, pojedini srpski lideri i ostaci starog režima na Kosovu i Metohiji i dalje love u mutnom koristeći opravdano nezadovoljstvo preostalih Srba svojim položajem za sopstevnu korist i opstanak u političkoj igri. Dok Srbi i dalje deluju u dve i više kolona, Albanci deluju jedinstveno na osnovnom planu, a to je definitivno nezavisno Kosovo.
       Ovo je za NIN izjavila dr Rada Trajković posle sastanka kod predsednika SRJ Vojislava Koštunice i apela SNV Kosova i Metohije vladama Srbije i SRJ da odrede "jasnu strategiju, opredeljenje i stavove za Kosovo i Metohiju koji će biti osnova, vodilja i okvir za delovanje svih srpskih nacionalnih i državnih faktora u južnoj pokrajini". Povod je, pored ostalog, i inicijativa međunarodne zajednice da se na Kosovu i Metohiji ustanovi opšti pravni okvir koji će funkcionisati na celoj teritoriji Pokrajine dok se nalazi pod patronatom međunarodnih mirovnih snaga.
       Albanci su ovu inicijativu zdušno prihvatili insistirajući da taj pravni okvir, u stvari, bude ustav Kosova, bez obzira što je Aleksandar Bert Olivije, pravni savetnik Hansa Hekerupa i tvorac polaznog dokumenta, jasno stavio do znanja da je reč samo o privremenom pravnom aktu koji treba da reguliše politički i društveni život na teritoriji Pokrajine dok se konačno ne reši njen status.
      
       Ustav
       Prema toj prvoj verziji koja je bila dostupna javnosti, "Pravni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu" predviđa izbor skupštine koja bi donosila uredbe a ne zakone, privremene vlade koja bi te uredbe sprovodila i formiranje vrhovnog ali ne i ustavnog suda. Albanci su se aktivno uključili u doradu ovog akta prdlažući da buduća skupština bude jednodoma i sastavljena od 120 predstavnika, od čega bi 10 bilo rezervisano za Srbe, 10 za druge nacionalnosti, a 100 za Albance. To je bio i jedan od razloga što predstavnici Srba, prema rečima Dušana Čelića, nisu prihvatili ni da razgovaraju sa Albancima pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice.
       "Nismo mogli da prihvatimo ni albanski predlog o postojanju funkcije predsednika Kosova, jer to bi značilo davanje državnog statusa Pokrajini. Naravno, energično smo i protiv ostanka Kosovskog zaštitnog korpusa jer u njemu glavninu čine oni koji su bili pripadnici OVK. Albanci su predvideli u svojim amandmanima i postojanje ustavnog suda koji bi čak mogao da raspiše referendum.
       Pošto je jasno šta Srbi za sada neće, SNV Kosova i Metohije na nedavnom sastanku u Gračanici "ponovo ističe potrebu i traži od predsednika SRJ i predsednika Vlade Srbije da hitno zakažu zajednički sastanak svih relevantnih političkih snaga Srba na Kosovu i Metohiji i predstavnika državnih vlasti, na kojem bi razgovarali i postigao se politički srpski konsenzus o vitalnim pitanjima".
      
       Carine
       U međuvremenu, u severnom delu Kosova ponovo raste napetost, podižu se barikade, ometaju se vojnici Kfora, policije Unmika i radnici OEBS-a. Povod za žestoke proteste Srba u Leposaviću, Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku jeste odluka Unmika da na granici sa Srbijom uvede neku vrstu carine. Bez obzira na to što je portparol UN Fred Edhard kazao da Unmik predstavlja privremenu vlast na Kosovu i Metohiji i da je odluka o prikupljanju carina doneta da bi se prikupila sredstva za lokalne potrebe u skladu sa ovlašćenjima Misije UN, mnogi Srbi su to shvatili kao još jedan dokaz o nameri međunarodne zajednice da pomogne nezavisnost Kosova i Metohije.
       U tampon zoni između Rudnice i Jerinja, na magistralnom putu Raška - Kosovska Mitrovica, preprečeni balvani i kamioni onemogućavaju svaki saobraćaj. U Kosovskoj Mitrovici se skoro svakodnevno organizuju protesti protiv međunarodne misije, a incidenti sa policijom Unmika i pripadnicima Kfora prete da prerastu u ozbiljnije sukobe. Policija Unmika se zato iselila iz severnog dela, pa je i bezbednosno stanje građana dovedeno u pitanje.
       Za razliku od radikalnih lidera sa severa Kosova, predstavnik umerene struje i zagovornik stalnog pregovaranja sa međunarodnom zajednicom Nenad Radosavljević, predsednik SO Leposavić, smatra da je i oko ovoga podignuta prevelika halabuka od koje imaju koristi samo šićardžije i ostaci starog režima koji su ponovo podigli glavu.
       - Ne možemo stalno da se bunimo i da tvrdimo da smo zakinuti a da istovremeno ništa konkretno i konstruktivno ne nudimo. Razumem što to čine predstavnici starog režima koji su na Kosovu preživeli oktobarske promene, ali ne razumem neke političare iz redova DOS-a koji im idu naruku i istovremeno obmanjuju državno rukovodstvo Jugoslavije i Srbije o stvarnim prilikama na terenu. Kad je reč o carinama, nama je objašnjeno da se neće cariniti roba iz Srbije, već samo ona roba koja je do sada dolazila švercerskim kanalima iz Albanije, preko Crne Gore. Reč je o ogromnim količinama cigareta i nafte koje su ranije išle iz Makedonije, a sada su preusmerene na ovu stranu - kaže Nenad Radosavljević.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu