Rekao sam Đinđiću da nije trebalo da prihvati to mesto. On jeste najbolje rešenje za predsednika vlade, ali ne u ovim uslovima. On ima veliku energiju, ali s ovolikim klipovima u točkovima biće mu veoma teško da nešto uradi

      Miodrag Kostić široj javnosti manje je poznat po svom političkom angažmanu na mestu direktora Demokratske stranke, a više kao uspešna poslovna figura iz vojvođanskog sveta biznisa. Predsednik je kompanije MK komerc, trgovinske eksport-import firme sa sedištem u Novom Sadu. Direktor Demokratske stranke je od 1996. Kum je predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka. Kako sam kaže, pored DS, finansijski je pomagao i Čankovu Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Nedavno je jedna Otporova krivična prijava protiv LJubodraga Markovića iz Republičke uprave javnih prihoda indirektno optužila i Kostića, za utaju poreza od 1,4 miliona dinara. Marković mu je navodno pomogao da to učini. U razgovoru za NIN, Kostić je ogorčen na medije koji su, kako kaže, bez uvida u dokumentaciju, napravili paušalnu priču i nastavili miloševićevsku tradiciju hajke na MK komerc. Pokazuje nam krivičnu prijavu protiv Markovića u kojoj se spominje cifra od 1,4 miliona dinara, ali se ne navodi Kostićevo ime.
       "Tačno je da je glavni inspektor finansijske policije doneo rešenje od 1,4 miliona dinara zbog navodnih nepravilnosti u poslovanju, ali je isto tako tačno da je ta prijava nastala kao plod pritiska ondašnjeg režima na mene. Zato što sam kum Nenada Čanka, zato što sam sponzor Lige, zato što sam direktor DS, imao sam kontrolu finansijske policije koja je trajala od januara do jula prošle godine. Inspektorka koja je bila u kontroli došla je pod pritiskom da nešto mora da mi nađe. Potom su izdali rešenje da platim 1,4 miliona dinara, na šta sam se ja žalio, zbog bitnih povreda pravila upravnog postupka i zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Pošto sam imao čvrste dokaze u rukama, nisu mogli da mi odmah presude. Slučaj se otegao, došli su izbori a, po mom sudu, opravdano odlaganje izvršenja tog rešenja neko je i posle izbora pokušao da zloupotrebi istim argumentima sa kojima su došli kod mene. Ovaj put neka druga vlast", navodi Kostić.
      
       Priča o navodnoj utaji poreza pojavila se u javnosti kad je Otpor podneo krivičnu prijavu protiv LJubodraga Markovića. Šta mislite, ko stoji iza tog, kako tvrdite, izrežiranog napada na vas?
       - Iza te priče ne stoje momci iz Otpora, izvor je negde drugde, verovatno u finansijskoj policiji, a neko kome sve ovo odgovara i oni koji se ne slažu sa mojim autonomnim načinom razmišljanja to podržavaju. Ne treba isključiti ni sukobe na relaciji Beograd-Novi Sad. Međutim, ja imam svoje principe i tu me ne može ograničiti ni stranačka hijerarhija. Imam svoj stav, koji možda nije uvek ispravan, ali je stav. Od 5. oktobra naovamo mnogima je počelo to da smeta. Čanak mi je kum, a direktor sam DS i kućni prijatelj sa Zoranom Đinđićem. I posle svega toga, dođeš u situaciju da moraš nekome da se pravdaš. Po njima, ja sam, kao, iskoristio ovu novu vlast, koja još i nije vlast.
      
       Zvučite razočarano...
       - Ono zbog čega sam ja ušao u politiku, bio je odlazak Slobodana Miloševića. Od trenutka njegovog hapšenja, mogu komotno da se vratim svom poslu, ali ono što me boli jeste što vidim da su mnogi ljudi prekršili obećanje koje smo dali, a to je da smenimo Miloševića i da promenimo sistem. Sad ti ljudi kažu: Dobro je, Miloševića smo smenili, a sistem nije loš. Taj sistem nije loš za onoga ko je na vlasti, ali je loš za državu i građane i takav sistem ne može dugo da traje. Moje ambicije su sada da imam normalan život, da idem slobodno ulicom, da mi deca idu u školu, da ljudi primaju normalne plate.
      
       Jedna priča kaže da je Miodrag Kostić u poslednje vreme na ledu u Demokratskoj stranci.
       - Od 1992. godine ja pomažem DS. A kad je na mene počeo veliki pritisak, kad je moja firma bila na vrhuncu, i kad je Mihalj Kertes otvoreno krenuo na mene, skinuo mi 1,2 miliona maraka, oduzimao mi šećer i na MK vršio neverovatne pritiske, tada sam se sa Đinđićem dogovorio da uzmem aktivnu ulogu u stranci. Tada sam postao direktor DS, zadužen za tehničku organizaciju i finansiranje, dakle operativna funkcija. Sve vreme Zoranovog izbeglištva bio sam s njim, za mnom je za vreme bombardovanja pa sve do decembra 1999. bila raspisana poternica, pod firmom poreza i sličnog, a u stvari zna se zbog čega. Ja sam kupio zgradu Pokrajinskog odbora DS i ona nije registrova na mene, već na DS. Voleo bih da vidim ko je još u DS to uradio. Da ne pričam da sam ja sa svojim prijateljima opremio zgradu Pokrajinskog odbora DS.
       Međutim, s ovakvim nastupom, kada prozivam ljude da mi kažu šta su bili pre nego je DS došla na vlast, ja izazivam strašan otpor kod njih. Pitam ih šta su njihove reference u životu. Ne možeš ti sada reći: Ja imam 40 godina i član sam DS. Ma, pusti ti to, šta si ti bio pre toga? Nemoj da ti prva referenca bude stranačko delovanje, to što su Đinđić i DOS izneli pobedu. Gde su ti ljudi bili pre 5. oktobra? Ja sam video pet ljudi pre 5. oktobra. Masu su držali Đole, Čanak, Đinđić, klinci iz Otpora. Zašto sam ja morao da utrčavam u Televiziju, da lomim vrata i da ulazim tamo?
       Šta će to meni, gde su bili ti političari današnji? Neke sitne dušice idu i udružuju se i pljuju po meni. Ne pada mi na pamet da im odgovaram. Mene lično zanima nezavisno sudstvo, nezavisno novinarstvo, nezavisna policija, nezavisan biznis. A politika neka radi svoj posao. Mi smo konačno utvrdili da je politika smenljiva. Ukinuli smo politički monopol na sve, ali mnogi političari ne shvataju da se mi nismo borili da oni kontrolišu sve.
       Posle 5. oktobra pominjani ste kao kandidat za predsednika Izvršnog veća Vojvodine, pa je ipak na to mesto izabran vaš stranački kolega Đorđe Đukić?
       - Ja se nikada nisam ni kandidovao. Sve je počelo sa sednicom sa direktorima vojvođanskih preduzeća, gde je Čanak, još kao kandidat za predsednika Skupštine Vojvodine, kazao da sam ja jedan od kandidata za predsednika Izvršnog veća Vojvodine. Nenad je posle Zoranu privatno rekao da bi voleo da bude predsednik Skupštine u kojoj će Kole da bude predsednik vlade. Ali, posle razgovora sa Zoranom i posle mog ličnog otpora, od toga nije bilo ništa. Zoran je rekao da za mene ima posla u republičkoj vladi, a i ja sam odlučio da pomognem svojoj firmi da se podigne na noge. Međutim, neki ljudi ovde koji nisu bili sigurni u to da li ja stvarno hoću ili neću, počeli su sa sitnim pljuvanjem po novinama. Ima tu mnogo ličnih želja, ljudi koji za jedan dan revolucije žele da postignu ono što nisu postigli za prethodnih 40 ili 50 godina svog života. Ne želim poimenično da pričam o njima, samo ću reći da su lobirali za neke druge kandidate oni ljudi koji su bolje filtrirani u lokalnoj novosadskoj stranačkoj organizaciji.
      
       Na kraju, nema vas ni u Vladi Srbije...
       - Zoran je imao tu ambiciju, ali onda kada smo razgovarali, on nije mislio da će ovako široka grupa ljudi biti zastupljena u Vladi Srbije. Nažalost, predsednik je morao da posegne za nečim što je veoma teško kad je u pitanju upravljanje, a to je kompromis. I on je morao onoliku silu potpredsednika da stavi u vladu kako bi se sprečila blokada rada vlade. Međutim, sa stanovišta funkcionisanja sistema, to je katastrofa. Ja lično sam mu rekao da nije trebalo da prihvati to mesto i bilo bi mi žao da sagori. On jeste najbolje rešenje za predsednika vlade, ali ne u ovim uslovima. On ima veliku energiju, ali s ovolikim klipovima u točkovima biće mu veoma teško da nešto uradi.
      
       Da li ostajete na mestu direktora DS?
       - Ponudio sam ostavku na sednici Glavnog odbora oko Nove godine i gospodin Zoran Živković je tu ostavku pocepao. U svakom slučaju, moje ambicije su iscrpene i ne mislim da je dobro biti direktor stranke koja je na vlasti, a pogotovo neko ko je, kao ja, biznismen. To odmah vuče na neke priče o zloupotrebama u poslu. Od kada je DS došla na vlast, niti je MK komerc niti ja lično učestvovali u bilo kakvom finansiranju stranke, od tada je to prekinuto. Sve u svemu, ja lično ne vidim sebe na mestu direktora stranke.
      
       Kažete da ste finansijski pomagali i Ligu socijaldemokrata Vojvodine vašeg kuma Nenada Čanka. Stiče se utisak da ste na neki način bili kohezioni faktor između DS i LSV?
       - Moje lično mišljenje, a nisam siguran da je to uvek i partijsko mišljenje, jeste da u politici morate tražiti partnera. Svako onaj ko misli da DS sama može imati ono što je nekada imao Milošević, dakle 51 odsto, taj se grdno vara. Morate da imate svog partnera koga ne smete da lažete i varate, da bi to partnerstvo bilo dugoročno. Moja procena je da je za DS najbolje da joj partner bude LSV. To što mnogi sada misle da to nije tako, može da nam se vrati kao bumerang. I nije tajna da tu ima mnogo sporenja o snazi stranke. Iz Lige neki kažu da su oni jača stranka, iz DS neki kažu da je DS veći. Stara izreka kaže: Daj ljudima vlast i pare, pa ćeš videti kakvi su. Bojim se da su sada kod nekih, kada su videli vlast i pare, isplivale prave osobine.
      
       DINKO GRUHONJIĆ
       (Beta)
      
      

Biografija Rođen 1959. u Vrbasu, završio osnovnu školu i gimnaziju u rodnom mestu. Od 1978. do 1980. igrao profesionalno fudbal u Vrbasu. Diplomirao ekonomiju 1983. Osnovao prvu privatnu firmu "Odžačar" i "bila je registrovana kao samostalna zanatska radnja, jer u to vreme nije mogla da se registruje privatna firma. Sve se svodilo na trgovinu, uvoz rezervnih delova i opreme za servisiranje kotlova i opreme u grejnoj tehnici za industriju. Tada, bilo šta da ste počeli privatno da radite, sa prosečnim sposobnostima, mogli ste da napravite biznis. Meni su tada konkurencija bili obućari, krojači i tome slično." Nikada nije radio u društvenoj firmi. MK komerc osnovan je 1989. godine i danas grupa firmi koja čini MK zapošljava oko 400 radnika. "Radimo sve što je vezano za agrar i još neke dodatne delatnosti i usluge transporta, brokerske i dilerske poslove. Nikada se nismo bavili akciznim robama, dakle nikada se nismo bavili poslovima sa naftom, cigaretama, alkoholom. Bili smo vrlo uspešni do 1996. godine, a priče o nekim kreditima, dozvolama, papirima, nemaju veze s istinom. Mi se ne bavimo trgovinom za keš i sve mora da ide preko računa." Kostić je danas predsednik kompanije MK komerc, predsednik UO Novosadskog sajma, FK Vojvodine, i predsednik UO još nekoliko firmi koje su u MK. Razveden je, ima troje dece.

      
      

O Milu Đukanoviću "Đukanovića poznajem od 1994. i naši susreti su uglavnom vezani za susrete sa Đinđićem. Mada sam rodom iz Nikšića, u Crnoj Gori nisam imao nikakav posao. Sa Đukanovićem sam se sretao u letnjim mesecima u Miločeru, ali poslovni susreti vezani su isključivo za razgovore sa Đinđićem. Đukanović je jedan od najpragmatičnijih i najsposobnijih ljudi koje sam upoznao. Možda da su promene u Srbiji krenule brže i u nekom drugom smeru, možda Milo ne bi, uslovno rečeno, bio radikalan u želji da se razdvoji. U njegovoj glavi je ideja da stvori državu bez uticaja sa strane. On nema ideju ni o kakvom konfliktu. Uostalom, o ideji da Crna Gora postane samostalna, tamo i zastupnici i protivnici pričaju blagim tonom, uz piće, bez ostrašćenosti i emotivnosti. To je sada počelo i u Srbiji, jer odavde je bio pritisak u smislu gde će sada ti separatisti... Svako neka ide svojim putem, kako je zamislio."