Mitra Mitrović (1912 - 2001)

      Ovih proletnjih dana sa životne scene tiho se povukla Mitra Mitrović, ličnost koja je dugo bila prisutna u političkom životu Srbije i kulturna poslenica koja je mnogo učinila za razvoj prosvete, kulture, umetnosti i, posebno, štampe u vreme kad nije bilo lako raditi u toj oblasti.
       Kao student književnosti Filozofskog fakulteta postala je član Komunističke partije Jugoslavije i više od dve decenije bila u prvim redovima te borbe, uključujući i četiri godine oslobodilačke borbe, opisane u knjizi "Ratno putovanje", svojevrsnom svedočanstvu o ratu i ratnim neprilikama.
       Velika je šteta ako nije ostavila napisano i Ratno putovanje u miru, koje bi po mnogo čemu bilo uzbudljivije od ratnog, imajući u vidu šta je sve ta ponosna žena doživljavala u neravnopravnoj borbi da ostane dosledna svome shvatanju moralnih normi...
       Kada se njen bivši suprug, Milovan Đilas, visoki partijski rukovodilac sredinom 1953. godine razišao sa svojim partijskim drugovima i na poznatom Trećem plenumu SKJ 1954. doživeo oštru osudu zbog svojih liberalnih stavova, jedino su Mitra Mitrović i Vladimir Dedijer imali snage da kažu da nije sve crno u Đilasovim tezama kako se tvrdi, ali su zato doživeli velike neprijatnosti kako na samom Plenumu, tako i kasnije.
       Mitra Mitrović se u svoje vreme nalazila na visokim političkim i državnim funkcijama. Bila je član CK i rukovodilac Agitpropa CK SK Srbije, a u organima vlasti bila ministar prosvete u Vladi Srbije, predsednik Saveta za prosvetu i kulturu Srbije, zatim direktor Saveznog zavoda za školstvo.
       Burne i tmurne 1950. godine, kada je zategnutost između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza bila na vrhuncu i kad su na našim severnim i istočnim granicama jedinice zemalja istočnog lagera čekale znak za napad na Jugoslaviju, grupa mladih beogradskih novinara obratila joj se s izazovnim predlogom da pokrenu novi nedeljni list, za koji su tvrdili da će "biti bolji od svih ostalih".
       Mitra je razumela njihovu mladalačku borbenost i želju za afirmacijom. Ohrabrila ih je i rekla da sačekaju odgovor, jer odluku je trebalo da donese Politbiro CK, a taj forum je tražio garanciju da golobradi mladići neće zloupotrebiti njihovu dobru volju.
       Garancija se tražila od Mitre, jer je jedino ona poznavala neke od tih mladih novinara, čije je pisanje pratila u "Mladom borcu". Ona je bez oklevanja rekla: "Garantujem!" i obnovljeni NIN se pojavio, ne 1. janura 1951, kako je bilo predviđeno, već 7. januara, na pravoslavni Božić, zbog čega su počela prva ogovaranja.
       Sećajući se kasnije kako je NIN počinjao i delovao u prvim godinama druge polovine 20. veka, ona je istakla da se NIN posebno istakao u "diskusijama protiv nametanja socrealizma, naročito među slikarima, ali i kod književnika". Ističući da je NIN prvi počeo sa novom književnom kritikom, dala je i sledeću ocenu:
       "NIN je pisao kako je pisao. Nikad nisam imala neke potrebe da uskačem. Mada mi se dešavalo da me, povodom nekog članka u NIN-u, pozove neko od članova CK i kaže: 'Šta to rade oni tvoji puleni u NIN-u?!' A ja bih se pravila da ne znam na šta misli i obećala da ću pogledati. Na tome se završavalo, jer je zavladala klima opšteg popuštanja."
       Popuštanje je, međutim, išlo sa zastojima i nije teško razumeti što Mitra nije želela da u jubilarnim trenucima govori o tome. Ali, ono što ona nije rekla, iz svoje skromnosti, rekao je njen bivši suprug Milovan Đilas, član Politbiroa i šef Agitpropa CK SK Jugoslavije, koji je bio manje zadovoljan pisanjem NIN-a. Objašnjavajući zašto je u jednom trenutku predloženo da se NIN zabrani, on je rekao:
       "NIN-ovo pisanje nije bilo antisocijalističko i antikomunističko, ali je bilo nekakvog zakeranja na svoj način. Sećam se da sam to nazvao malograđanskim socijalizmom, ali to nisam napisao.Nisam bio ni za zabranu, iako je bilo i takvih tendencija. Oni (ninovci) tada su imali veliku zaštitu Mitre Mitrović. U jednoj diskusiji ona se slagala sa mojim ocenama,ali je govorila 'treba im pomoći, ne treba to prelomiti preko kolena, to su mladi intelektualci'."
       I NIN nije zabranjen, zahvaljujući pre svega Mitri Mitrović, koja je imala dovoljno razumevanja za NIN-ova htenja i za vreme koje je dolazilo. Zbog toga joj veliko hvala!
      
       MILOŠ MIŠOVIĆ