Po prvi put u Crnoj Gori je više onih koji su protiv zajednice sa Srbijom, odnosno za kraj Jugoslavije

      Od 1990. do početka 2001. godine većina stanovnika Crne Gore uživala je u zagrljaju sa Srbijom. Sada su u prednosti oni koji žele crnogorsku pušku na crnogorskom ramenu, crnogorski novčanik u crnogorskom džepu...
       Istraživači Instituta društvenih nauka iz Beograda zaključuju: "Ključ budućnosti Jugoslavije je u rukama Crne Gore, a unutar Crne Gore u rukama pristalica konfederacije." A njih je manje od onih koji su za nezavisnost Crne Gore ili za preuređenje odnosa u federaciji. Međutim, kada se konfederalisti suoče sa dilemom: nezavisnost ili federacija, 85 odsto ih bez razmišljanja kliče "E viva Montenegro". Dalje sve zavisi od taktike političara, oni samo treba da dobro sroče referendumsko pitanje, da ga "usmere ka nazavisnosti", ali i da kao mamac nagoveste mogućnost "naknadnog saveza sa Srbijom" i... opcija nezavisne Crne Gore dobija većinu.
       Kad se lako predvidljivo ponašanje konfederalista pretoči u brojke, onda opcija nezavisnosti ima većinu od 55 odsto, a federalna opcija ima 45 odsto pristalica. Ovaj preokret u korist nezavisnosti dogodio se u martu ove godine (U istraživanju Instituta društvenih nauka od 24. do 31. marta ispitano 1 500 stanovnika Crne Gore.)
       Od 1990. većina je bila za zajedničku državu sa Srbijom - Jugoslaviju. Tek krajem 1999. broj pristalica zajedničke države sa 66 odsto pada na 50 odsto stanovnika. Na početku 2001. odnos pristalica federacije i nezavisnosti je - nerešen.
       Da li će rezultat na referendumu koji treba da usledi dva meseca posle izbora za Skupštinu Crne Gore (22. april) odgovarati prognozi, ostaje da se vidi. Ono što ga može da promeni jeste pre svega "raspolućenost" Crnogoraca, od kojih i članovi Đukanovićevog DPS-a hoće da glasaju na izborima za koaliciju "Pobjeda je Crne Gore", ali ne žele i da podrže secesiju Crne Gore.
       Lokomotiva nezavisnosti Crne Gore nisu Crnogorci, već Albanci, Hrvati i Muslimani. Među pripadnicima ova tri naroda 90 odsto je za secesiju Crne Gore, a po pet odsto je neodlučno odnosno za federaciju. Crnogorci jednako pristaju na federaciju i nezavisnost - po 48 odsto - a svega četiri odsto ih je neodlučno. Slične su razlike i u podržavanju stava da je "nezavisna Crna Gora istorijska težnja naroda koja se mora ostvariti po svaku cenu". Sa njim se slaže 75 odsto Albanaca, 72 odsto Hrvata i - 41 odsto Crnogoraca. Srbi i Jugosloveni iz Crne Gore su za federaciju (91 odsto), za nezavisnost (sedam odsto), a neodlučnih je svega dva odsto.
       Iako su stanovnici dve republike u jednakom procentu (84 odsto) nezadovoljni odnosima u Jugoslaviji krivca za te loše odnose nalaze u rukovodstvu druge republike.
       U slučaju odvajanja Crne Gore, odnosi između dve države i dva naroda svakako bi se pogoršali, naročito zbog toga što i u zaključcima Instituta piše da se "opredeljenja u vezi s državnim statusom ne zasnivaju na razmatranju objektivnih posledica, već se objektivne posledice većinom percipiraju i interpretiraju u zavisnosti od formiranih opredeljenja, odnosno od stava za ili protiv federacije-nezavisnosti. Dakle, na delu je nacionalna i stranačka zaslepljenost."
       Sva je sreća da građani Srbije (89 odsto) i Crne Gore (69 odsto) doživljavaju Srbe i Crnogorce kao jednu naciju, odnosno srodan narod, i što Crnogorci uz svu propagandu ne vide opasnost od velikosrpskog hegemonizma.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ