Šta je Miroslav Filipović pisao: članak "Srpski oficiri se prisećaju ubistava". Srpski oficiri umorni od ratovanja po prvi put su progovorili o odvratnim zverstvima počinjenim od strane Vojske Jugoslavije na Kosovu za vreme NATO bombardovanja.
       Jedan oficir sa terena priznao je da je sa užasom posmatrao kako vojnik odseca glavu trogodišnjem dečaku pred očima njegove porodice. Drugi je opisao kako su tenkovi njegove jedinice nasumice granatirali albanska sela pre ulaska paravojne policije koja je masakrirala preživele.
       Ovo su šokantna priznanja oficira koji su uzeli učešće u istraživanju koju je vojna obaveštajna služba obavila u januaru i februaru ove godine. Oni kažu da taj interni izveštaj po prvi put pruža uvid u razmere kosovskih masakra - i tvrde da su šokirani enormnom količinom zločina. Naročito su uznemirujuća kombinovana svedočenja oficira sa terena, koji sugerišu da su jedinice JNA (prim. red. NIN-a) odgovorne za smrt barem 800 albanske dece mlađe od pet godina.
       Nekolicina oficira intervjuisanih za potrebe ovog istraživanja rekla je INJPR (on-lajn magazin Međunarodni izveštaj o ratu i miru, International NJar&Peace Report) da je anketa imala za cilj da oceni moralno stanje u kontekstu rastuće napetosti između Srbije i Crne Gore. Veterani su kazali da su zgroženi verovatnoćom vojne akcije protiv svojih etničkih srodnika.
       Tvrdili su da ih je traumatizovalo ono što su na Kosovu videli i da su se neki odali i piću kako bi izbrisali sećanja.
       Jedan oficir, Dražen, koji je učestvovao u ratu na Kosovu, rekao je: "Video sam svojim očima kako rezervista postrojava 30 albanskih žena i dece uza zid. Mislio sam da samo želi da ih uplaši, ali on je čučnuo iza protivavionskog mitraljeza i povukao oroz. Meci su im razneli tela. Ličilo je na prizor iz jeftinog filma, ali je bilo stvarno."
       Dražen je zaključio: "Ne znam kako ću živeti sa tim sećanjima, kako ću podići decu. Nisam spreman da prihvatim kolektivnu krivicu. Želim da oni koji su počinili ova zverstva odgovaraju za svoje zločine." Dodao je: "Moja je baka Crnogorka. Ja bih se radije ubio nego da ponovo kroz sve to prođem u Crnoj Gori."
       Mnogi od tih oficira više ne veruju beogradskoj propagandi. Komandant jedne tenkovske jedinice odbacio je srpske tvrdnje da je svrha ratovanja na Kosovu bila uništavanje albanskih separatista. "Celo vreme dok sam bio na Kosovu, nikad nisam video ni jednog neprijateljskog vojnika, niti je moja jedinica ikada pucala na vojne ciljeve."
       Rekao je da su najmoderniji tenkovi upućivani na bespomoćna albanska sela. "Tenkovi, od kojih je svaki koštao 2,5 miliona dolara, korišteni su za klanje albanske dece", rekao je oficir. "Mene je stid." Izviđački oficir jedne inženjerijske jedinice rekao je da su rezervisti Vojske Jugoslavije na Kosovu divljali, a da su njihovi komandanti malo činili da to spreče. "Za vreme jedne operacije etničkog čišćenja u selu na jugoistoku Kosova, dali smo seljanima pola sata da napuste svoje domove. Stajali su u dugom redu kraj ceste koja je vodila iz sela.
       Rezervista zvani Crni prišao je starcu koji je držao dete staro tri ili četiri godine. Oteo mu ga je iz ruku i zahtevao odštetu od 20.000 nemačkih maraka. Albanac je imao samo pet hiljada. Crni je uzeo dete za kosu, izvukao nož i odsekao mu glavu. 'Pet hiljada je dovoljno samo za telo', rekao je i udaljio se, držeći dečiju glavu za kosu.
       Vladimir nastavlja: "Sve se ovo desilo pred nekoliko desetina ljudi. Svi smo bili u šoku: neki su vojnici povraćali, dok se naš mlađi potporučnik onesvestio pred užasnim prizorom tela bez glave koje se koprcalo u prašini."
       "Crni je posle proglašen ludim, demobilisan i poslan kući. Ali on još hoda ulicama, iako je počinio ovaj užasni zločin."
       Jedan penzionisani veteran ratova u Bosni i Hrvatskoj kaže da je Vojska Jugoslavije tokom protekle decenije bila odgovorna za ubistva bezbroj dece.
       "Ja sam obučavan u vrhunskim vojnim akademijama i komandovao sam elitnom pešadijskom jedinicom", rekao je. "Kosovo je treći put da je vojska bila odgovorna za smrt dece. Nisam to toliko gledao na Kosovu jer sam u to vreme već bio na visokom položaju ali ratovao sam na prvoj liniji fronta u Hrvatskoj i tada sam se nagledao užasa."
       (U ostatku originalnog članka objavljenog 4.aprila 2000, još se navode reči Baškima Hisarija, predstavnika Fonda za humanitarno pravo u Prištini, koji je na međunarodnoj konferenciji u Ulcinju pod naslovom "Istina, odgovornost i pomirenje" "svedočio" o zločinima Vojske Jugoslavije. Iz članka nije jasno da li je Filipović prisustvovao toj konferenciji.)