M. Filipović protiv E. Bordena

      "Sve je počelo jednog dana u maju prošle godine, kada je oficir vojne obaveštajne službe pozvao svog starog poznanika, Filipovića, na kafu.
       Uz kafu, predao mu je neobičan izveštaj na osam strana (četiri lista s tekstom na obe strane) poslednje istraživanje o moralu u vosjci.
       Oficir je objasnio Filipoviću da je vojna obaveštajna služba namenski sprovela anketu među oficirima kako bi ispitala njihovo raspoloženje prema ratu koji je Milošević planirao da vodi u Crnoj Gori." (Entoni Borden, "Danas" 10. april 2001. godine).
       "... Zaista moram da demantujem navodnu vezu i razgovor sa bilo kojim oficirom Vojske Jugoslavije, pa i 'oficirom vojne obaveštajne službe', a naročito moje navodno saznanje o postojanju 'izveštaja na osam strana' o istraživanju o moralu u vojsci. Možda takav oficir postoji, možda postoji i takav izveštaj, ali ga ja nikada nisam imao u rukama, niti sam sa bilo kojim licem, pa ni oficirom razgovarao o tome." (Miroslav Filipović, "Danas" 11. april)
       "U proleće 2000, urednicima INJPR telefonom je lično potvrdio postojanje vojnog izveštaja. Pre dvadesetak dana, INJPR ponovo je o čitavom slučaju iscrpno razgovarao sa g. Filipovićem koji mi je 8. marta ove godine, e-mail-om napisao sledeće: 'Ja sam pre godinu dana imao u rukama taj dokument koji mi je dat da bih neke njegove delove objavio i time sprečio Miloševića da učini nešto ružno u Crnoj Gori. Pretpostavljam da je to 'top secret' dokument i da o njemu ne možemo čak ni da razgovaramo ovako.'
       Istog dana, u novoj poruci, pisao mi je: 'Ja stojim iza svojih tekstova i priznajem ih za svoje. Naravno da stojim iza faktografije koju sam navodio u svojim tekstovima. Događaji koje sam opisivao zaista su se dogodili i ja sam zaista razgovarao sa tim ljudima'." (Entoni Borden, "Danas" 18. april 2001. godine)
       "To su teme o kojima u Srbiji ne može da se priča: odnosi sa vojskom, interni odnosi u vojsci, o tome se još ne govori u javnosti. Problem intelektualnog dela srpskog naroda je u tome što nije spreman da govori o lošim stvarima koje smo učinili drugim narodima, a naravno i oni nama. I ne samo da ne postoji spremnost, nego i tendencija da se negira, osporava.
       Dosta je od mene što sam bio, i još uvek sam, prvi i jedini koji priča o tome i što sam za to dobio zatvor." (Miroslav Filipović, 17. aprila 2001. godine, na pitanje NIN-a da li je imao dokument i da li je poznavao oficira)