NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Obraz

("Kameleonski davitelji", NIN br. 2624)

      Nedeljne informativne novine čitam već četrdeset godina. Nikada moj omiljeni nedeljnik, nijednim naslovom, a kamoli tekstom, nije išao ispod vrlo visokog nivoa.
       Nažalost, u broju od 12. aprila objavljen je tekst "Kameleonski davitelji" kome bi prostor teško ustupile bilo koje petparačke bulevarske novine.
       U tom pamfletu se gotovo kompletna Sportska redakcija RTS-a (plus, da li slučajno, Dobrivoje Janković, jedini sportski novinar posle legendarnog LJubiše Vukadinovića koji se može nazvati piscem) proglašava za saradnike i propagatore režima Slobodana Miloševića. I to samo zato što smo se bavili svojom profesijom dok je vladao Milošević. Po toj logici, treba napasti i košarkaše, odbojkaše, rukometaše i sve ostale sportiste koji su svojim uspesima širom planete "proslavljali" režim Slobodana Miloševića.
       Ne znam kako će na taj tekst reagovati ostale kolege, ali znam da ću ja zadovoljenje potražiti na sudu. Molim vas, da istine radi i zbog vaših čitalaca, objavite sledeće činjenice o mom životu i radu pre nego što mi je "vođa" dopao zatvora:
       1. Od juna 1993. do novembra 1995. bio sam na prinudnom odmoru u RTS-u (dakle, udaljen sam sa posla), jer sam među prvima potpisao peticiju Demokratske stranke za ostavku Slobodana Miloševića pod naslovom "Vaš potpis spašava Srbiju". To je tadašnja "Naša borba" objavila na naslovnoj strani.
       2. Notorna je laž da sam u prenosu utakmice Jugoslavija-Francuska 19. 11. 1988. pola sata gorljivo dočaravao veličanstveni skup jedinstva Slobodana Miloševića na Ušću. Toga dana, naprotiv, taj miting nisam pomenuo ni jednom jedinom rečju.
       3. Za vreme demonstracija koalicije "Zajedno" 1996/97. bio sam skoro sve vreme sa građanima na Trgu i sa studentima ispred kordona u Kolarčevoj ulici a kao gost B92, jedinog slobodnog radija tih godina - napao sam svoju Kuću zbog laži koje je širila o demonstracijama i zbog toga ponovo bio udaljen sa programa RTS-a.
       4. Tačno je da sam za vreme vladavine Miloševića prećutkivao zviždanje himni, ali ne milion već samo dva puta, jer mi je zabranjeno da prenosim utakmice našeg državnog tima, zato što sam odbio da osudim tu "šačicu huligana" (kako su govorili rukovodioci RTS-a), koja zviždi himni i nisam napao sportiste koji ćute dok se himna svira.
       I posle svega, o tome ko ima obraz, a ko nema, neka sude ljudi.
      
       MILOJKO PANTIĆ,
       Beograd


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu