("Kameleonski davitelji", NIN br. 2624)

      Pročitao sam u prošlom broju NIN-a gde je na naslovnoj strani jedan tatin sin problematične biografije, jedan pljuvački tekst autora sinčića drugog tate. Na meti sportski novinari. Neću ulaziti u detalje, tačnost informacija i utemeljenost stavova povodom drugih novinara, ali povodom sebe hoću.
       Informbirovskom logikom i rečnikom zalepljen sam julovštinom, domoljubljem i kvazipatriotizmom, sa kvalifikacijom da sam postao otporan posle 5. oktobra. Moja jedina dodirna tačka sa JUL-om je što sam rođen 4.7.1955. godine, kao sin milicionera i domaćice. Završio sam fakultet sa 22 godine i na konkursu RTB-a sa Srđanom Kneževićem bio najbolji, pre skoro 23 godine. Nikada član nijedne partije niti sindikata, suviše svojeglav da bih ulazio u kolotečine. Sa političkim problemima nosim se još od gimnazijskih dana, preko fakultetskih, vojske, do ključnih muka na poslu još od '79. i MISA, '84. Sarajeva, '87. Univerzijade, EP u odbojci '89. Kulminacija problema zbog mojih stavova i principa nastupa jogurt revolucijom i nestajanjem novinarske profesije posle govora u Drmnu.
       Sinčiću, raspitaj se o mom domoljublju kod Mitevića, Neše Ristića, Milorada Vučelića, Dragoljuba Milanovića, Milorada Komrakova, Marka Markovića i drugih urednika nižeg ranga. Pitaj koliko puta su dobijali sugestije da me počiste, ali ne zbog programskih grešaka. Pitaj Gordanu Sušu, Velju Samolova, Isakova, Milicu Lučić... Ko je nesalomiva kičma i nesavijena glava bez obzira na cenu, 39 suspenzija zbog nepodesne političke pripadnosti i delatnosti i retorike i još dva prinudna odmora? Od 1987. do pre mesec dana imao sam isto novinarsko zvanje i isti koeficijent. Ne pitaj me da li sam i kako mogao sa 22 godine staža da regulišem stambeno pitanje. Redovni sam učesnik svih demonstracija još od Pionirskog parka '89. godine do 5. oktobra 2000.
       Ama baš svih demonstracija, svestan posledica i trpeo sam ih, a nisam sam sinčiću, već gajim i školujem dvoje dece, studentkinju i osnovca. Mojih poslednjih deset godina ne bih poželeo ni dušmaninu ni tebi sine.
       Veću uvredu od ove koju si mi naneo da sam julovac i domoljub nisi mogao, a o konvertitima samo drugačije adrese mogli bismo raspravljati. Što se tiče mog novinarskog znanja, umeća i reporterskog dara, sigurno ti nisi meritoran. Ima suviše autorskih emisija, serijala, reportaža, komercijalnih projekata za čije ocenjivanje nisu nadležni filmski kritičari.
       Za razrešenje uvrede koju si mi naneo postoje dva načina: javno izvinjenje na stranicama NIN-a ili sudski proces za koji imam sačuvane kasete prenosa iz Sidneja.
       Sportski pozdrav,
      
       DUŠKO KORAĆ,
       novinar RTB-a