("Kako se postaje ekspert za marketing", NIN br. 2624)

      Na istom ovom mestu je, prošle nedelje, mojim imenom ispirao pero nekakav Lončar, samolociran u nekakav Centar za marketing. Iz Pančeva je, dakle, osulo paljbu po meni da sam se ja neopravdano predstavio kao "marketing stručnjak", te je izjavilo da bi volelo znati zašto sam se ja tako predstavio i kako se to upšte postaje tim stručnjakom.
       Prvo: slabo sam se ja nekome predstavljao kao "stručnjak za marketing". Stručnjačku etiketu je uz moje ime prikačio neko iz redakcije NIN-a, ne pitajući i ne konsultujući me da li ja uopšte želim da u javnosti obitavam kao bilo kakav "stručnjak". Opet, što da ne želim, a s obzirom na to ko je u posedu, pa ti vidi, Centra za marketing!
       Drugo: ne znam kako se postaje stručnjakom za marketing, ali sam sasvim siguran da se to ne čini tako što se:
       ... tokom 2000. godine, u vremenima epohalnih uzleta tadašnje režimske propagandne akcije "obnove Srbije" uporedo širi po novinama i časopisima Lončareva kampanja "Kupujte naše", opravdana od strane autora "unapređenjem prestižnosti privrede Srbije" i potrebom "opravdanog optimizma" (?), a sve to začinjeno kasnijim hrabrim i beskompromisnim predizbornim izjavama kako "sviđalo se to nekome ili ne, istraživanja pokazuju da rejting Slobodana Miloševića raste" (jul 2000);
       ... a u aprilu 2001. godine, ama još malo pa odmah pošto se politička klima malo promenila, "opravdani optimista" Miloševićeve predizborne obnove i večiti savetnik nekih predoktobarskih privrednih budžovana, sada drži (gle!) novoverničke konferencije za štampu na kojima se, na osnovu valjda iste gorepomenute istraživačke metodologije, tvrdi kako je Koštunica veoma popularan, a ni Đinđić ne stoji loše. Bivšem Slobi tu sad nekako naprasno opade onaj rejting što mu je onomad, s oproštenjem, kod Lončara rastao, a i "Kupujte naše" se nekako, brate, Lončaru otuđilo...
       E sad treće: zamolio bih redakciju NIN-a da ubuduće što više potpomaže ovakve gotovo humanitarne akcije dostojanstvenog ali zato odmerenog mentalnog, ideološkog i moralnog preletanja sa jedne na drugu stranu naše političke scene, a osobito onda kad se to radi uz pomoć korišćenja mog imena i prezimena. Jerbo prosto ne mogu da dočekam taj trenutak kad će (po ugledu na našeg prošlonedeljnog "branioca marketinga") od mene početi da brane: Mihalj Kertes - carinu, Mira Marković - sociologiju, Dafina Milanović - bankarstvo ili Rade Marković - Službu državne bezbednosti. Do tada, dragom čitaocu želim silnu zabavu u novim prilozima koji će nam, svakako, u narednim brojevima stizati iz pera simpatičnog DŽozefa iz Centra u Pančevu, optimiste ovdašnjeg.
       Pošto pero služi, a i ime mu kaže, da se ljudi malo peru...
      
       VOJA ŽANETIĆ,
       Beograd